Dilovao kokain i završio u zatvoru, a sada se bori sa Džerardom: Sjajna priča o treneru Livingstona

Najgora stvar koja može da se desi nekom zatvoreniku, jeste da bude uhapšen u petak pred praznike. To se desilo Dejvidu Martindejlu, aktuelnom treneru Livingstona iz Škotske, koji je morao da gleda puna četiri dana u bele zidove, pre nego što je sud odlučio da ga pusti na Veliki utorak posle Uskrsa 2004. godine.

- Četiri dana biti zaključan u ćeliji je nešto užasavajuće. Osećao sam kao da sam tamo četiri meseca, znao sam da moram da promenim život – rekao je Martindejl.

Može se reći da je njegov put jedan od najneverovatnijih u istoriji škotskog fudbala. Delom i zbog toga što se i dalje kaje zbog svega što je uradio, a što ga je i smestilo u zatvor samo nekoliko stotina metara od Seltik Parka.

U Livingstonu su u petak potvrdili da nemaju nikakav problem da Martindejl ostane na klupi privremeno. Jer klub postiže sasvim dobre rezultate, a stručnjak je na pragu da dobije UEFA A licencu. Sa druge strane, svi koji gledaju na njegov položaj moraće da pomenu i onu „mračnu“ stranu.

- Znam da će mnogi ovo pročitati i da će biti rezervisani, ali shvatam to. Sve što tražim jeste da me ocenjuju na osnovu toga šta sam i ko sam danas, a ne po onom Martindejlu iz 2004. godine – kaže trener Livingstona.

On je, naime, bio član organizovane kriminalne bande koja je dilovala kokain zbog kojih je mogao da završi u zatvoru punih šest i po godina. Nakon što su njegov pab i restoran počeli da propadaju, Martindejl se okrenuo ka nedelima.

- Čujte, znam šta sam radio. Neću da kažem da nisam. Moja motivacija je bila isključivo finansijska, bio sam pohlepan. Odrastao sam tako da su svi oko mene želeli da voze BMW ili Rendž Rovera. Niko nije želeo da bude ona osoba koja će samo da dolazi i odlazi sa posla, kako bi platila stanarinu – nastavlja priču Martindejl.

Nakon što je platio ceh za izlazak iz zatvora, Martindejl je upisao Univerzitet Heriot-Vot, gde je želeo da diplomira na arhitekturi. Osam godina kasnije dobio je ocenu 2:1 (što je kod nas prosek 9,00). To je bila prekretnica u njegovom životu.

- Kada sam stajao ispred suda i znao da zavisim od tog čoveka koji treba da donese presudu i drži moju budućnost u rukama, znao sam da je to iskustvo koje neću u životu ponoviti. Mislili smo da će suđenje isprva biti pomereno. Dao sam sve što sam imao svojoj ženi. Zaplakala je, a ja sam se tada naljutio, ne na nju, koliko na sebe što sam dozvolio da ljudi koje volim pate zbog mene – dodaje trener Livingstona.

On dodaje da zna da je bio kriv od prvog dana i da je samo čekao svoju kaznu.

- Zaslužio sam sve što mi je stavljano na teret. Od prvog dana sam bio kriv. Znao sam da bih mogao da se „ispravim“ samo ukoliko odslužim svoju kaznu – kaže Martindejl.

Nakon što je dobio diplomu, Martindejl je počeo da se bavi građevinom, ali je fudbal bio u pozadini. Pre toga je bio obećavajući talenat u juniorskoj kategoriji i amaterski se bavio trenerskim poslom u Broksbern junajtedu, nakon što je pušten iz zatvora.

- Nikada nisam dostigao potencijal koji sam imao. Fudbal mi je uvek bio blizak srcu, ali nisam želeo time da se bavim profesionalno. Znam da sam propustio sve prilike koje sam imao kada sam bio mlađi – dodaje Martindejl.

Brojni prijatelji, ipak, pomogli su mu da se domogne Livingstona, koji je tada bio pod vođstvom Džona Mekglina.

- Nisam imao pojma šta me čeka. Samo sam sakupljao ono što ostane iza igrača na treningu. Volontirao sam tamo utorkom i četvrtkom, a onda bih odlazio na građevinu – ističe trener Livingstona.

Nakon što je prethodni trener napustio klub, a na klupu seo Dejvid Hopkin, ovaj je pozvao Martindejla da mu bude pomoćnik.

- Hopi je bio sjajan. Ostaću mu dužnik do kraja svog života. Ponosan sam na to što je Livingston uspeo da mi da šansu, bez obzira na sve što je ostalo iza mene – kaže ovaj stručnjak, koji se ranije bavio ilegalnom prodajom narkotika.

Kako su godine odmicale, Livingston je napredovao, a tako je napredovao i Martindejl. Od pozicije pomoćnog trenera, postao je sportski direktor, a onda je došao na mesto prvog trenera, nakon što je Geri Holt otišao iz kluba. Dodaje da nikada nije čuo lošu reč iz suparničkih tabora.

- Zapravo, čuo sam samo suprotno. Protivnički igrači i treneri su bili savršeni. Podržavali su me, iako nisam nikada ni reč rekao o svom životu – dodaje trener Livingstona.

Ostaje da vidimo šta Martindejla čeka u budućnosti, koja je sigurno svetla ukoliko ostane na ovom putu.

- Mislio sam da ću biti miljama od Premijeršipa. Nikada nisam razmišljao o tome. Nisam samo ja zaslužan, već čitava struktura u klubu. Kada postigneš rezultat protiv Seltika, onda znaš da možeš da radiš za više. Imam šansu da uspem u fudbalu – zaključuje ovaj Škotlanđanin.

(Telegraf.rs)