Na kafi saznao da je bio želja trenera Zvezde: Intervju sa čovekom koji je postao legenda Čukaričkog

Da današnji moderan fudbal ne pita za godine, jasno se može videti na primeru veziste Čukaričkog Asmira Kajevića (31) koji je iza sebe ostavio sjajnu polusezonu u Superligi Srbije.

Sa šest golova i četiri asistencije, iskusni 31-godišnji vezista je jedan od najzaslužnijih što se Brđani nalaze na četvrtoj poziciji i mestu koje vodi u Evropu sledeće godine - a kako sam kaže trenutno uživa u fudbalu, pogotovo pored mlađih saigrača.

Preporučujemo

- Sve je do glave. Ja više i nemam osećah tih godina, možda je i zbog mlađih saigrača koji te okružuju i guraju. Poprimiš tu neku mladalačku energiju od njih. Uživam i iz dana u dan pokušavam da napredujem ako je to moguće. Negde bih bio i među mlađima da se gledaju ranije ekipe koje su igrale, ali fudbal prolazi kroz jednu tranziciju gde je sve više mlađih igrača. Uloga naš starijih je tu bitna i konkretna, pogotovo za igrača koji je dosta prošao iza sebe ima rada sa nekim igračima koji su u karijeri napravili mnogo više. To iskustvo pokušavaš da prenseš na mlađe momke kako bi napravili bolje karijere o kojima oni sami sanjaju - rekao je na početku razgovora za Telegraf Kajević, koji je odigrao preko 100 mečeva za Brđane i tako ušao u istoriju kluba:

- Nisam sanjao da ću odigrati toliko. Igrač se jednostavno koncentriše na neki kratak period zadržavanja u klubu, ali to je fudbalska karijera. Nikad ne znaš u kom pravcu će da ode. Moja u Čuki ide u pozitivnom i ja sam zadovoljan. I klub je sa mnom i nadam se da će tako ostati.

Otkrio je Kajević i kako je 2016. godine završio u redovima Brđana.

- U Čuku sam došao na poziv mog bivšeg trenera Kaplanovića, tačnije preko njega je ostvaren taj prvi kontakt. On je bio vezan za prvi tim i onda je on dao te prve signale sportskom direktoru Vladimiru Matijaševiću i predsedniku Draganu Obradoviću i tako je to krenulo.

Sa Stefanom Savićem stigao u BSK, sreća ga "napustila" kada je došao u Rijeku

Iz rodnih Rožaja se u srpski fudbal davno otisnuo, kada je došao u mlađe kategorije BSK-a iz Borče.

Foto: MN Press

- Bio sam sveukupno četiri i po godine. To je bila jedna priča zasnovana na prijateljskoj osnovi gde sam se ja sa Stefanom Savićem i njegovim kumom Bojanom Grdinićem ranije družio. Kako ja, tako i naši roditelji. Jednog dana su pitali hoću li sa njima do Beograda da probamo da napravimo neki ozbiljniji početak fudbalske karijere.

Druženje sa Stefanom Savićem iz tih mladalačkih dana nije prestalo ni do današnjeg dana.

- Ostalo je to druženje iz mladalačkih dana. On je još i tada obećavao da bi mogao da napravi veliku karijeru. Prvi je od nas trojice ušao u tim i igrao posle i Ligu šampiona za Partizan. Iskoristio je šansu u prvom timu BSK-a na pravi način. Viđamo se, nisam samo uspeo da idem u Mančester zbog obaveza u Cirihu. Ali on je zato dolazio kod mene. Koristimo vreme u pauzi da se viđamo. Ja se nadam da će biti prvak ove godine sa Atletikom. Bio sam sa njima u finalu Lige šampiona u Milanu, žao mi je što nisu osvojili trofej tada jer sam video koliko je teško doći u situaciju da se boriš uopšte za njega. Zato Stefanu ove godine i želim da ispuni taj san i osvoji trofej sa Atletikom.

Kajević je u Borči proveo dobar deo svoje karijere i takođe se upisao u istorijske stranice kluba s kojim je kao klinac izborio ulazak u Superligu.

- Mi smo tada došli kod Velička Kaplanovića, sadašnjeg trenera omladinskog tima Čukaričkog. Igrali smo kadetsku ligu Beograda i bili smo prvaci, ušli u prvu omladinsku Srbije, a onda nas je Kaplanović povukao u prvi tim kada je on otišao. Bili smo šampioni druge lige i ušli smo u Superligu, a ja sam sa 19 godina ima dosta zapaženu ulogu tada. Igrao sam tri i po godine u prvom timu i tad je usledio odlazak u Švajcarsku u Cirih.

- I tamo sam bio tri i po godine. Onda mi je istekao ugovor i šest meseci sam bio bez kluba, jer su se desile neke stvari gde sam ja očekivao dobru finansijsku ponudu koja se nije desila. Potom sam došao u Rijeku gde sam imao period priprema gde sam odmah ušao u prvih 11. Zaslužio sam da igram. Bili smo na dva boda od Dinama i bio je veliki pritisak da pokušamo da osvojimo neki trofej. Ja sam bukvalno na dva dana od nastavka šampionata doživeo povredu mišića, vratio se pa opet obnovio povredu, ope se vratio i opet obnovio tako da nisam odigrao nijedan zvaničan minut za Rijeku.

Imao poziv Grojter Firta, nije želeo u Lucern kako ne bi izdao Cirih

Foto: Marko Jovanovic

Osvrnuo se Kajević detaljnije na taj period proveden u Cirihu, te je otkrio da je bio na korak od odlaska u Nemačku.

- Švajcarska liga je neka stepenica manje od nemačkog fudbala. Tu se igra otvoreno, gde poslednji može da dobije one gore u vrhu. Dosta igrača dolaze iz liga petica i mnogi vide odskočnu dasku za dalje. I za mene je plan bio da se zadržim maksimalno godinu dana i da idem dalje, u Nemačku ili Italiju. Takav slučaj je bio u Cirihu tada, primeri su Drmić i Đimsiti koji igra za Atalantu. Oni su imali takve puteve iz ekipa u drugoj ligi Nemačke do vrha.

- Tamo sam isto imao problema sa povredama, poslednje sezone sam bio standardan igrač koji je igrao grupnu fazu Lige Evrope. Očekivao sam da dobijem neku finansijski zanimljiviju ponudu. Sada, posle toliko godina, mogu da kažem da sam bio blizu odlaska u Grojter Firt. Njihov predsednik je došao da gleda igrača Sent Galena protiv kog smo igrali, svideo sma mu se ja i posle sedam dana smo stupili u kontakt. Pregovarali smo, ali do realizacije nije došlo. Firt je tada bio u Cvajti, ali su imali plan da igram pola godine ili godinu i da idem dalje s obzirom na to da sam imao nepunih 25 godina.

- Imao sam priliku i da ostanem u Švajcarskoj, kontaktirao me je Lucern, ali sam ja jednostavno smatrao da bih izdao Cirih da sam otišao tamo. Toliko sam bio vezan za Cirih, nije se dalo da tamo na kraju ostanem, što je iz ove tačke gledišta dobar potez. Došao sam u Čuku, a svi znate kakav je to klub. Kakav je naš gazda koji nam je obezbedio evropske uslove za rad - poručuje Kajević.

Grof Božović ga hteo u Zvezdi, meč protiv Partizana će zauvek pamtiti

Lom ruke na meču protiv Radničkog u Nišu svakako je obeležio Kajevićevo vreme u Čukaričkom, a iskusni vezista se dotakao i svoja dva najdraža meča u "belo-crnom dresu."

Foto: Marko Jovanovic

- Bilo je nekih malih komplikacija posle tog loma ruke. Na teren sam se vratio posle tri meseca, imao sam tu zašitu koju sam morao da nosim. U tim trenucima sam dosta rizikovao, ali jednostavno kad se toliko baviš fudbalom on ti postane način života i ljubav bez kojih ne možeš. Ja sam tada odlučio da se vratim i nije me bilo briga ni da se nešto negativno desi. Uspeo sam i to da prevaziđem i kao da se nije desilo. Cela moja karijera je obeležena povredama. Sigurno se nekada i zapitaš kako bi to bilo da si bio zdrav. Ali to su natprirodne sile na koje nisi mogao da utičeš. Dosta je bitno da to sve ostaviš po strani i da se koncentrišeš na pozitivne stvari kojih je bilo dosta.

- Što se tiče mečeva koji su mi urezani, to su Kup utakmice protiv Partizana (4:2) i Radničkog (3:2). To su dve utakmice sa dosta rivaliteta i naboja. Skoro sam pričao sa Lalatovićem. I jedan i drugi žalimo za tim dvomečom sa crno-belima. Da smo prošli, a primili smo drugi gol od Partizana u 90. minutu, sigurno da bi osvojili trofej. To su dve utakmice u kojima sam ja uživao, pogotovo što su bile teške pobede. Pogotovo što se zna da su i Partizan i Radnički imali dobre ekipe tada.

Otkrio je Kajević da je svojevremeno bio i na radaru Crvene zvezde, odnosno da je Miodrag Grof Božović želeo da ga vidi na Marakani.

- Direktnih ponuda nisam imao, ali sam pre šest meseci na kafi na Zlatiboru saznao da je stručni štab Grofa Božovića bio zainteresovan da me dovede u Zvezdu. I to sam saznao od njegovog saradnika. Oni su tadašnju upravu Zvezde upoznali sa tim, ali šta se dalje desilo nisam uspeo da saznam.

Imao je Kajević tu sreću da obuče i dres nacionalnog tima Crne Gore, na dva prijateljska meča protiv Bosne i Hercegovine i Slovenije.

- To je bilo kod Tumbakovića. Kada sam polomio ruku, saznao sam da je trebalo da dobijem poziv u reprezentaciju. Povreda nije dozvolila, ali sam posle toga pozivan i upisao sam dve prijateljske utakmice. Zahvalan sam Tumbakoviću što mi je omogućio da debitujem. I sada je negde neko očekivanje da se možda dobije poziv, mada nije prioritet. Ja i nisam u nekoj situaciji da je realno, ali je ovek otvoreno - rekao je Kajevića za kraj razgovora za Telegraf.

(Telegraf.rs)