Priča kralja Kazua, najstarijeg fudbalera sveta (54): Počeo posle smrti Tita, igrao čak i na Balkanu

Skoro svake godine čujemo vijest da je Kazujoši Mijura potpisao novi ugovor i da neće okačiti kopačke o klin. Japanac je živa legenda, uskoro će napuniti 54 godine, a ne razmišlja još uvek o nečemu drugome osim da istrči na teren i da sve od sebe.

Kralj Kazu, kako ga zovu u domovini, već je u omladincima gurao loptu nešto posle smrti Josipa Broza Tita, a još uvek je Jugoslavija postojala kada je započeo profesionalnu karijeru.

Preporučujemo

Mijura je rođen u Šizuoki, ali japansko ostrvo mu je bilo preusko za ono što je on hteo da doprinese fudbalu. Igrao je na četiri kontinenta, za 14 klubova, a čast nacionalne selekcije je branio putnih 10 godina. Čak je stigao i da se oproba u futsal selekciji Japana.

Odjeknula je vest da je u ponedeljak potpisao novi ugovor sa Jokohamu u 54. godini (fali mu još mesec dana do rođendana), a tom timu je veran već 16 godina sa jednim zaista malim izletom u Sidnej.

Prve fudbalske korake napravio je upravo u rodnoj Šizuoki, ali ga je put odveo u Južnu Ameriku još 1982. godine kada je pristigao u školu Klub Atletika Juventus.

Četiri godine kaljenja i učenja fudbalskog zanata doneo mu je i prvi profesionalni angažman u Santosu, a tih godina nije bilo mnogo Japanaca na južnoameričkom kontinentu. Nema ih ni sada mnogo, nije baš prirodan fudbalski put, ali njemu je bio najbolji.

Samo u jednoj godini, te 1986. godine, upisao nastupe za tri brazilska klupa - Santos, Palmeiras i Macubaru, a za Palmeiras je postigao i svoj prvenac. Tražio se dugo, ali se nije pronalazio. Pretila mu je teška sudbina mnogih fudbalskih talenata, jer nije uspevao nigde da ostavi značajniji trag.

Santos mu je ponudio ruku spasa 1990. godine, koristio je to malo prilike što mu je dato, ali i srce i glava su ga vukli nazad u zemlju izlazećeg sunca. Pozdravio se sa Santosom, pozdravio se Brazilom, ali i sa Južnom Amerikom koja nije bila svesna da na svom tlu ima buduću legendu.

Njegov povratak u Japan je bio pun pogodak. Dres Verdi Kavasake mu je stajao kao saliven. U njemu je nastupao 192 puta i postigao okruglo 100 golova. Nije to sve bilo "iz jednog cuga", njegovo fudbalsko znanje je bilo preveliko za mali okvir.

Oslušnuo je Evropu, a i ona njega, tako da se spremao veliki transfer 1994. godine. Verdi nije bio spreman da ga se odrekne, ali ga je dao na pozajmicu Đenovi gde je prvi put iskusio najveći stepen kotrljanja lopte.

Glavom je ponovo bio u Japanu. Nije mu se dalo, ali mu je i prilika bila limitirana, pa je u Italiji postigao samo jedan gol u 21 meču. Nije Kazu gledao na to kao neuspeh, mislio je da ima još uvek šta Evropi da da, ali velikani nisu mislili tako.

Bio je uporan da angažman pronađe na Starom kontinentu. I uspeo je. I to na Balkanu. Te 1999. godine potpisuje za Kroatiju iz Zagreba i odigrava 12 mečeva, ali stara dobra nostalgija ga nije napuštala, pa je svoje igre dosta limitirao. Ništa, pakovanje kofera i pravac domovina. Još jednom. Ali u titulu prvaka Hrvatske.

Ponovo doček i ponovo dobre igre. Performans u Kjotu ga je preporučio Visel Kobeu, a Visel Kobe je bila odskočna daska za Jokohamu - klub u kojem je postao besmrtan.

Tada već uveliko nije više nosio dres Japana, poslednji nastup je upisao po dolasku u Kjoto, ali njegov pečat i na planu selekciji je ostao prevelik. Postigao je 55 golova u 89 nastupa.

Sve do danas, Kazu je u Jokohami. Te 2005. godine je otišao u Sidnej ka na izlet, ali ni taj izlet nije bilo loš pošto je u četiri meča dao dva gola.

Kada se ide kroz ovaj vremeplov, neko bi rekao da je čovek imao tri karijere. A, donekle i jeste tako. Prvi trofej je osvojio četiri godine pre raspada Jugoslavije, a poslednji u godini razdvajanja Srbije i Crne Gore.

Ponedeljak, dan kada je Mijura potpisao novi ugovor za Jokohamu, bio je samo novi dan u postojećem rekordu. Japanac je već 2017. godine postao najstariji profesionalni fudbaler, a sada samo broji dane i diže lestvicu.

Ljubav prema fudbalu je nešto što čovek koji to nema ne može ni da razume. Mijura je neko ko tu ljubav živi i nadamo se da će još dugo pokazivati da je duh nestaje samo kada mi oteramo. Srećan novi ugovor, kralju Kazu!

(Telegraf.rs)