Brani penale kao lud, a završio je i fakultet: Dvometraš s "krova" je najneobičniji golman u Srbiji

"U ime sporta, ja sam glavi rekao zbogom, pa sam slavu stegao nogom", možda je i najslikovitiji prikaz prosečnog sportiste dao Đorđe Balašević u kultnom hitu, jasno je tu mislio na fudbalere, i na one domaće, ali i šire. Logično, sa tovarom para na bankovnom računu kome je još do akademskog uzdizanja, mada ova krilatica ipak ne sme da važi za sve, ima među onima koji "teraju loptu" i svetlih primera kako vrhunski sport i obrazovanje idu "ruku pod ruku".

Jedan od takvih je tu među nama, golman superligaša Voždovca Miloš Krunić (24), penal majstor u nastajanju i od skoro svršeni student.

Mnogi od vas su, sa osećajem da osim u Zvezdi i Partizanu nema preteranog kvaliteta po superligaškim livadama, možda propustili njegova jesenja ostvarenja i bravure među stativama "Zmajeva". A ovaj skoro dvometraš (198 cm) je direktno zaslužan što je tim sa "krova" prošao dve Kup runde i što je sada u četvrtfinalu najmasovnijeg takmičenja.

Krunić je u dve penal serije, prvo protiv Grafičara, onda i protiv Javora, skinuo ukupno četiri penala, što mu je inače uža specijalnost.

- Protiv Grafičara sam odbranio dva od četiri penala i prošli smo dalje. Protiv Javora sam odbranio prvi i drugi, s tim da je sudija ponovio taj drugi, ali je igrač Javora onda promašio ceo gol. Promašili su i treći šut - evocira Krunić u razgovoru za Telegraf svoje najblistavije momente u dosadašnjoj karijeri.

Četiri odbranjena penala u dve serije, zaista sjajan učinak, ali priča o Milošu nije samo saga o fudbalu, jer Krunić ima daleko šire vidike od svog kaznenog prostora - pre pet godina je krenuo putem kojim ređe idu fudbaleri...

- Upisao sam fakultet 2015, u pitanju je Alfa BK univerzitet, fakultet za menadžment u sportu.

Kako si uskladio sve sa treninzima, da li je trpela profesionalna karijera (u to vreme Miloš je branio gol Zemuna, bio i na pozajmici u Bežaniji)?

- Fakultet je odlično organizovan i prilagođen profesionalnim sportistima. Nije bilo teško uskladiti i treninge i obaveze na fakultetu zbog ažurnosti ljudi koji tu rade. Dekan Jovan Veselinovic, profesor Milovan Mitić (bivši fudbaleri ) kao i ostali profesori, studentska služba, radnici na fakultetu su nam bili uvek na raspolaganju, za informacije, pitanja, pomoć itd .. Završio sam studije letos.

Da li si jedini fudbaler iz Superlige sa indeksom, znas li jos nekog?

- Naravno da nisam jedini, poznajem nekoliko njih koju su završili fakultete, ili i dalje studiraju. Ne bih da zaboravim nekog pa neću nabrajati. Da taj broj (igrača koji su upisali studije) nije veliki, pokazuje to što SPFN nudi stipendije za školovanje profesionalnim fudbalerima, a ove godine se nije prijavio niko.

Da se zna, bio si jedini stipendista SPFN-a (Sindikat Profesionalnih Fudbalera Nezavisnost), čiji si član.

- Ja sam taj vid pomoći dobio u završnoj godini studiranja i hvala im na tome.

Srpski fudbaleri su "u ime sporta glavi rekli zbogom", ti i još nekolicina ste izuzeci, otkud takva odluka s obzirom na to da fudbaleri ne važe za preterano ambiciozne ljude na tom planu?

- Priča roditelja od malih nogu, pojedinih trenera, primeri u okolini, uticali su na to da bih stvarno trebalo da, pored fudbala, imam i to "još nešto". Pri odabiru fakulteta savetovao me je moj prijatelj i bivši kolega Aleksandar Kirovski (bivši golman Zvezde i Zemuna).

Šta ti je bilo bitnije, završiti studije ili završiti dobar transfer?

- Studije sam završio, planiram da dogodine nastavim sa daljim usavršavanjem, ali fudbal mi je primaran. Sve u svemu, radim na sebi u oba pravca.

Definitivno si napravio iskorak prelaskom u Voždovac, pomenusmo one penale kao odskočnu dasku za dalji rad, za koje su delom zaslužni i dobri treninzi.

- Klub je na ozbiljnom nivou. Pravi primer kako bi svaki klub trebalo da funkcioniše. Radi se odlično, na nama igračima je samo da dajemo svoj maksimum. Trenutno sam rezervni golman. Dobio sam priliku na par utakmica.

Zablistao si u Kup duelima, najzaslužniji si za prolaz u četvrtfinale, definitivno su to tvoji najbolji momenti karijere, da li si ih i ti tako doživeo?

- Fenomenalan osećaj je bio tokom tih kup utakmica, i rado ih se sećam, ali ne bih isticao nikog u prvi plan. Svako je doprineo tome da prođemo dalje, a najviše raduje što je ekipa pokazala karakter u obe, vrlo teške utakmice.

Potvrdio si se kao penal majstor, koja je tvoja tajna dobrih intervencija kod šuteva sa 11 metara, čist osećaj ili dobra priprema?

- Nema nekih tajni, iskreno. Analiza trenera golmana Predraga Miljkovića nam, Prekoviću, Bratuhinu i meni (golmani), sigurno mnogo pomaže u tome. Penali su lutrija i nikad se ne zna. Dobra analiza, sreća, malo osećaja i eto.

Kakvi su ti planovi, gde vidiš sebe za dve-tri godine, Srbija ili inostranstvo?

- Trenutno, Bože zdravlja, naporno raditi, napredovati i dokazati se ovde, a za nešto kasnije, otom potom - kaže, za kraj razgovora, ovaj skromni momak.

(Telegraf.rs)