Najboljih 11 Srba svih vremena u Seriji A: Tim pred kojim bi drhtali i Bajern, Real, Barsa, Juve...

Una bella storia, što bi Italijani rekli. Uvek je ta Serija A bila neverovatno privlačna za naše fudbalere, a i stručnjaci širom Apeninskog poluostrva su svoje nove uzdanice baš često tražili u Srbiji. A, ko nije voleo Seriju A? Od srpskih fudbalera, preko neutralnih ljubitelja fudbala, do vatrenih navijača.

Taj duh, te emocije, "kupolica" od prstiju... Samo reklama sa popularnim "A far l'amore comincia tu" nas tera da se naježimo i produžimo sa onim "aaaa, aaaaa" pre nego što se ponovi ta rečenica. Učešće srpskih igrača u toj ligi samo je bila šlag na torti, ali oni tamo nisu bili marginalci, već neretko uzdanice, poneki zvezde, a neki i legende od istorijskog značaja.

Neki naši veliki igrači, sa sjajnim renomeom, nisu uspeli da se snađu u italijanskoj elitnoj ligi, ali su ostavili svoj potpis. Ovoga puta, odlučili smo da izaberemo najveća imena srpskog fudbala koji su se obrela u Kalčo, ma koliko mali ili ne baš najsvetliniji korak u njihovoj karijeri to bio.

Pogledajte u galeriji i u nastavku teksta kojih 11 smo odabrali u paklenoj konkurenciji:

Aleksandar Kocić

Kocić je bio reprezentativni golman Savezne republike Jugoslavije u 22 navrata, a u Italiju se obreo 1996. godine kada je zaigrao za Peruđu. Branio je 21 utakmicu, ali nije uspeo da se ustali među stativama slavnog kluba, tako da je otišao u Empoli gde je samo dva puta bio prvi izbor trenera. Tada se vraća u Crvenu zvezdu i završava svoju epizodu u Seriji A. Sada je golmanski trener.

Zoran Mirković

Popularni Bata jedan je od sinonima dresa SRJ, a svoje ime je ugradio i na "čizmi". Iz Partizana je 1996. godine pojačao redove Atalante gde je imao prilično soldinu minutažu, da bi ga primetio Juventus. Za "staru damu" je odigrao 27 utakmica, uglavnom prve sezone kada je došao u Torino. Ipak, bolja je bila druga što se tiče trofeja jer se okitio titulom u Intertoto kupu.

Nemanja Vidić

Nemanja je žario i palio u Mančester junajtedu, nosio kapitensku traku, ali njegovom mandatu među "đavolima" je došao kraj, tako da je bio spreman za neke nove izazove koji su ga vukli da promeni ligu i okolinu. On je to upravo i uradio, bio je najavljen kao neverovatno veliko pojačanje milankog Intera, ali niko nije očekivao da će Vidić doživeti takav pad u formi.

Dosta je grešio, nije mogao da se uklopi, ali njegovo ime je samo po sebi dovoljno veliko da "malih" 23 nastupa za Inter nisu merilo njegovom sveobuhvatnom doprinosu srpskog fudbala.

Siniša Mihajlović

Toliko veliki doprinos je Miha dao italijanskom fudbalu i toliko jak pečat je udario da su u jednom momentu Italijani počeli da ga svojataju. nakon sjajnih godina u Crvenoj zvezdi, Siniša je došao u Romu gde je bio prilično standardan od 1992. do 1994. godine, ali onda ide njegov "prajm". Sampdorija ga je dovela, i nije pogrešila - 126 nastupa i 12 golova za jednog defanzivca je prilično ubedljiva kvota.

Koliko je bio značajan Sampdoriji, duplo je bolji bio u Laciju. Svi oni slobodni udarci koji su bušili mreže širom Italije se ne zaboravljaju, a bilo ih je. Za 126 nastupa, čak 20 puta je matirao golmana. Nije bilo spasa Mihi, Italija ga je uzela pod svoje, postao je ikona Serije A, pa je bilo prirodno da i tu ostane do kraja karijere koja je bila ozvaničena 2006. godine u dresu Intera.

Trofeja ne fali - Miha je bio šampion Italije, dva puta osvajao Kup i Superkup, UEFA kup i UEFA Superkup sa Lacijom, dok je u Interu takođe bio italijanski prvak uz dva Kupa i jedan Superkup.

Aleksandar Kolarov

Dosadašnji kapiten reprezentacije Srbije veoma je poštovan u Italiji. Njegov prelazak iz OFK Beograda u Lacio bio je pun pogodak za rimski tim koji je pronašao novu dimenziju sa topom u nozi. Za tri godine, Kolarov je ostvario 82 nastupa i postigao šest golova pre nego što ga je kupio Mančester siti. Sa lacijalima je osvojio Kup i Superkup Italije 2009. godine.

Izgleda, Kolarova je vuklo nešto da se vrati u Seriju A, znao je da tamo pripada posle velikog izleta u Siti, pa se 2017. vratio u Rim, ali ne u Lacio, već je pojačao Romu. Samo je nastavio tamo gde je stao, bio je veoma konstantan u igrama i izgradio je svoje ime i autoritet na Apeninima. Poslednji transfer u Inter je izgledao kao pun pogodak, ali Kolarov kuburi sa ispunjavanjem zadataka Antonija Kontea koji ga je postavio na mesto štopera u defanzivi sa tri centralna beka. Ima vremena za povratak na stari put.

Dejan Stanković

Na pomen njegovog imena, navijači Lacija i Intera verovatno se naklone koliko je u stvari doprineo tim klubovima. Stanković, koji je trenutno trener Crvene zvezde, upravo je iz Ljutice Bogdana otišao u Lacio za tada sumu novca koju srpski fudbal još nije video.

Ljubomorno ga je Lacio čuvao, kao i sve svoje asove, a Deki je uspeo da skupi 137 nastupa za Rimljane uz 22 data gola od 1998. do 2004. godine i momenta kada je pojačao redove Intera - gde je ostao do kraja karijere.

Bivši kapiten Srbije tamo je odigrao 231 nastupa i 29 puta zatresao mrežu, bio jedan od najstandardnijih u godinama dominacije milanskog kluba. Nakon osvojene titule sa Lacijom, Deki se okitio sa pet Skudenta u nizu sa Interom, a te 2010. godine je učestvovao u najvećem uspehu Intera i neverovatnoj sezoni koja je rezultovala, između ostalog, i osvajanjem Lige šampiona.

Sergej Milinković-Savić

Jasno je da je Sergej trenutno jedan od najtraženijih igrača u Evropi, a imao je priliku pre nekoliko dana da učestvuje u prolazu Lacija u nokaut fazu Lige šampiona posle toliko vremena, i bog je zaboravio kad su "nebesko plavi" pre toga igrali elitno evropsko takmičenje.

U Lacio je 2015. godine došao iz Genka i odmah se pokazao kao buduća okosnica tima, što on i jeste u ovom momentu. Sa 169 nastupa i 32 gola može da se pohvali Sergej, ali i sa osvojenim Kupom i dva Superkupa Italije. Njemu se predviđa još veća karijera, verovatno negde van Italije, a sada je samo pitanje koliko dugo još Lacio može da ga zadrži.

Vladimir Jugović

Jugović je još jedan iz te nostalgične generacije SRJ, a sa nostalgijom ga se sećaju u Italiji gde je nosio dresove čak četiri kluba. Svuda je ostavio trag, ali se nijedan ne može porediti sa onim šta je uradio u Juventusu. Te sezone 1995/96. srpski fudbaler je uspeo da se okiti titulom šampiona Evrope, poslednjom koju je torinski klub osvojio.

Te godine je u rukama držao i Interkontinental i UEFA Superkup, a samo godinu dana kasnije se okitio i Skudetom. Sjajna rola u "staroj dami". Nešto ranije je osvojio Kup i sa Sampdorijom, a isti uspeh je imao i sa Lacijom posle mandata u Juveu. Zasigurno čovek kojeg još uvek pamte svi fudbalski ljubitelji širom Italija, ali i šire.

Dragan Stojković Piksi

U jugoslovenskim okviram, Piksi je najbolja desetka koja se pojavila na ovim prostorima. Elegantan dodir, vrhunski pregled igre i osećaj liderstva nešto je što može zasigurno da opiše Stojkovića. I on se oprobao u Seriji A, ali nije ostao toliko tamo koliko neke njegove kolege.

Piksi je odigrao 19 mečeva za Veronu kao pozajmljen igrač Marselja, ali se u francusku ekipu odmah nakon toga vratio. Uspeo je da postigne i jedan pogodak, ali sav taj doprinos nije baš merilo za Stojkovićevu fudbalsku veličinu i ime. Odlaskom iz Evrope, Stojković je 1994. godine pojačao Nagoju gde je ostao do svoje karijere, ali je zasigurno jedno od najvećih srpskih imena koje je makar za kratko igralo na "čizmi".

Savo Milošević

Koliko god Savo proveo malo vremena u Parmi, a odigrao je 31 utakmicu i postigao devet golova, nema čoveka koji ga ne može zamisliti u onom žutom-plavom dresu. Zasigurno jedno od najvećih srpskih imena koji su igrali u Seriji A.

U Parmu je došao na početku ovog veka, slale su ga "mlekadžije" na pozajmicu u Espanjol i u Saragosu odakle je i došao u Italiju, ali nekako se čini da je Milošević ostavio više traga u tom periodu nego neki za čitavog života.

Darko Kovačević

Ona scena iz filma "Munje" kada jedan od likova gleda u nekom špajzu meč Juventusa i pojavljuje se Darko Kovačević... Kakav momenat. Kinematografije i fudbala. Kakvu je sezonu imao Darko u Real Sosijedadu u duetu sa Nihatom, to je za anale, te ga je to i preporučilo torinskom timu čije redove je pojačao 1999. godine.

Ostao je do 2001, postigao 21 pogodak u 63 odigrana susreta i ostavio velikog traga u "staroj dami". Upravo je te 1999. godine osvojio i Intertoto kup sa Juveom. Nakon toga je promenio sredinu, ali ne i ligu, pošto je zadužio opremu Lacija za kojeg je odigrao sedam mečeva. Svakako, Serija A pamti Kovačevića.

Trener: Vujadin Boškov

Koliko su samo bili tužni u Italiji kada su čuli onu najgoru vest. Podjednaka tuga kao i u Srbiji, ali i u bivšoj Jugoslaviji. Vujadin Boškov je ostavio neizbrisiv trag u Seriji A.

Kakve su to godine bile na klupi Sampdorije - finale Kupa evropskih šampiona, Kup pobednika kupova, Serija A, dva kupa i Superkup Italije - sve to je Vujadin doneo Sampi i postao besmrtan.

Zato je posle toga rukovodio štabom i u Romi, a zatim u Napoliju i Peruđi, a između tih mandata se vratio još jednom Sampdoriji, svojoj drugoj kući. Koliko su ga tamo poštovali i koliko su uvažavali njegovo mišljenje, govori činjenica da je na kraju bio i skaut Sampe, a njegovo ime se danas pominje sa mnogo poštovanja.

Ovo je Telegrafov najvećih imena i "najviđenijih" Srba koji su ikada igrali u Seriji A, a kakav je vaš izbor, možete nam reći u komentarima i anketi koja je pred vama.

Mozzart nudi najveću kvotu na keca na meču Lacio – Verona (20.45), i ona iznosi 1,78. A sve ukazuje na takav ishod, od kvaliteta rivala, preko forme do tradicije. Pogledajte sve kvote kladionice MOZZART za Lacio – Verona.

Partizan je konačno došao do serije pobeda, a danas (17.00) gostuje Voždovcu, koji ga je prethodnih sezona često mučio, pa je ovo pravi ispit za ekipu Aleksandra Stanojevića. Kvota na dvojku je 1,50. Pogledajte sve kvote kladionice MOZZART za Voždovac – Partizan.

Bajernovi trijumfi u Bundesligi se podrazumevaju, a Mozzart večeras (18.30) nudi najveću kvotu na svetu na dvojku protiv Union Berlina – 1,38. Pogledajte sve kvote kladionice MOZZART za Union Berlin – Bajern.

(Telegraf.rs)