Procurili novi detalji o poslednjim trenucima Maradone: Izbacio doktora iz kuće, umro besan i tužan

Smrt Dijega Armanda Maradone i dalje je glavna tema u argentinskim medijima, a list Klarin, koji je prvi objavio informaciju da je Maradona preminuo, donosi i detalje o poslednjim trenucima legendarnog fudbalera.

- U svojim poslednjim danima mešali su se trenuci sreće sa besom i onim demonima koji su ga uvek pratili. Usamljen. Tužan. U zamci njegovih demona. Tako je umro Dijego Maradona - počinje tekst Klarina, koji otkriva kako su izgledali poslednji dani Dijega Armanda Maradone, od momenta kada je bio u bolnici zbog operacije hematoma na mozgu.

Dok je bio u bolnici, nekoliko dana pre smrti, dok je čekao otpust posle operaciji na klinici Olivos, Maradona je zamislio plan bekstva između sna izazvanog sedativima. Zamolio je da razmeni odeću sa osobom koja je brinula o njemu u nameri da pobegne iz sobe. Međutim, usledilo je odbijanje, a Dijego je već tada otkrio da je umoran od života.

- Istina Diez, ne bih želeo da budem ni drugi Maradona. Voleo bih da odem na odmor od Maradone - rekao je osobi koja je brinula o njemu i koja nije htela da mu pomogne oko bekstva.

Svi koji su ga posećivali u poslednje vreme, saglasni su da je Dijegu dosadilo da bude Maradona i svega što ga je okruživalo zbog toga što je Maradona. Želeo je da uživa u jednostavnim stvarima, koje su u suprotnosti njegovom stalnom životu rok zvezde.

Poslednjih meseci Maradona je imao nutricionistički plan kojeg se držao, uz veliku dozu vitamina i proteina. Međutim, pred svoj 60. rođendan, odlučio je da napusti taj plan. Na rođendan je koristio alkohol i lekove za smanjenje bolova. Imao je bolove duše i tela. Šezdesete su za njega bile veoma teške. Bio je tužan i sam. Previše su mu nedostajali roditelji. Smrt Dona Tote 2011. i Don Dijega 2015. godine, ostavili su ga bez roditelja i bezuslovne ljubavi i iskrene podrške koju je imao samo od njih. Želeo je da okupi svu svoju decu. Imao je 5 priznatih, i troje na Kubi o kojima je pričao drugoj deci, a čiji identitet još nije poznat.

Hospitalizacija u kućnim uslovima bila je odluka koju je doneo Maradona. Ostaje pitanje da li je ona bila najbolja opcija. Postojala je opcija i odvođenja na kliniku za odvikavanje, ili na iznuđenu neuropsihijatriju, ali Dijego je bio svestan, autonoman i mogao je sam da odluči. I odlučio je.

Maradona je otpušten kući na lečenje, uz napomenu da mora da ima pažnju i nadzor od 24 sata. Tamo su članovi porodice i prijatelji koji su brinuli o njemu pokušali da ga zadrže u životu. Ali, Dijego je bio nezadrživ, kao i na fudbalskom terenu.

Tako je i svog poslednjeg lekara, Leopolda Lukea, koji ga je operisao nekoliko nedelja pre smrti, izbacio iz kuće kada je ovaj došao u posetu kod njega. Bilo je to na dan kada je Maradona preminuo.  Leopoldo je bio jedan od retkih koje je Maradona slušao u poslednje vreme. Postojala je hemija između njih, bilo je to nešto poput ljubavi oca i sina. Ali, Dijego nije uvek slušao naređenja.

Kada je Luke došao kod Maradone prilikom njhovog poslednjeg susreta, zatekao je Dijega u krevetu. Pozvao ga je da ustane. I ustao je, ali da ga izbaci. Čak je i zapretio da će ga udariti ako odmah ne ode. Pokušao je i da mu lupi šamar.

Luke je od 2016. godsine, kako su se upoznali, pokušavao da sa drugim stručnjacima pomogne Maradoni, ali duže od četiri godine nije uspeo. Njihov odnos se kretao od ljubavi do mržnje i tako u krug, do poslednjih dana Maradoninog života.

Poslednje dve nedelje Maradona je prolazio kroz prave emocionalne tobogane. Prvi dani posle otpuštanja iz klinikke Olivos bili su dobri i ohrabrujući- Izgeldao je voljan da promeni svoje navike u skladu sa željama sog naroda. Igzledao je srećno što je uspeo da okupi porodicu, čak i po cenu tog hematoma u glavi zbog kojeg je morao na operaciju.

A onda su se vratile protivrečnosti... Nezadrživa želja da opet bude Maradona. Dijego dobre namere, želeći da se izvuče, postao je Maradona besa, Maradona neizlečive usamljenosti. Maradona koji je bio uveren da je ono što radi najbolje i koji nije želeo pomoć. Maradona koji nije mogao da ugasi svoje demone.

S vremena na vreme se pojavio i njegov karakterističan smisao za humor, koji bi se pojavio zbog brige porodice o njemu, ali ni to nije dugo trajalo. Poslednjih sati Maradona je bio tužan i zaključan u svoje duhove. Nihe hteo nikoga da vidi. Otišao je na spavanje tužan i nervozan. To je bila poslednja slika živog Maradone. Više se nikad nije probudio. Njegovo srce prestalo je da kuca u snu, a istraga će otkriti da li je bilo propusta medicinske sestre koja je trebalo da brine o njemu 24 sata, ili jednostavno Dijegu nije bilo pomoći.

(Telegraf.rs)