Ko je bio Dijego? Od 140 vezanih pobeda, do sina Napulja, 4 Mundijala i onog urlika protiv Grka

Smrt Dijega Armanda Maradone, koji je u sredu 25. minuta preminuo od srčanog udara, i te kako je potresla fudbalski svet koji je legendarnog Argentinca smatrao za verovatno najboljim igračem svih vremena!

Njegovo fudbalsko ime najviše se vezuje za Boku Juniors, Barselonu i Napoli - klubove s kojima je osvajao trofeje, dok je sa reprezentacijom Argentine bio prvak sveta 1986. godine. I upravo je to ono što Argentinci pominju kao argument kada "na talon" dođe rasprava da da li je Lionel Mesi veći igrač od El Pibea.

Maradona se u fudbal zaljubio još kada je imao tri godine i navodno se šest meseci nije odvajao od lopte i dresa koji je dobio na poklon. Poticao je iz siromašne porodice i njegova majka je htela da mali Dijego završi šoklu, ali kako je vreme odmicalo svima je bilo jasno da ga je Bog stvorio za fudbal.

Sa devet godina se priključio timu "Little Onion" sa kojim je vezao neverovatnih 140 pobeda, da bi sa 15 godina dobio priliku da debituje u profesionalnom fudbalu za Argentinos Juniorse. U sezoni 1981/82 igrao je za Boku Juniors i to leto prešao je u Barselonu za tada rekordnih 7.6 miliona dolara.

Te 1982. godine dao je i onaj gol Crvenoj zvezdi zbog čega mu je cela Marakana aplaudirala, a na Nou Kampu se zadržao dve godine. Za to vreme uzeo je Kup Kralja i Superkup Španije, da bi 1984. godine prešao u Napoli posle 38 golova na 58 mečeva za Barsu.

Maradona je u Napulju bio od 1984. do 1991. godine i Napoli je tada igrao najbolji fudbal u svojoj istoriji. Možda ne najlepši, ali svakako najproduktivniji. Osvojene su dve titule prvaka Italije, kao i Kup UEFA 1989. godine, a sve zahvaljujući Dijegu Armandu Maradoni.

Maradonu je na predstavljanju ga je dočekalo 80.000 ljudi. Tri godine kasnije, Argentinac je izjavio čuvenu rečenicu - Sebe smatram sinom Napolija! Rečenicu izgovorenu posle titule koju su Napolitanci osvojili. Titula ''sina Napolija'' nosila je sa sobom i negativne posledice - vezu sa mafijom i uživanje u kokainu! Titula je izgubljena, a Napoli je pratio i skandal sa nameštanjem mečeva.

Ipak, 1989. godine Napoli je osvojio pomenuti Kup UEFA, a zatim je iz Marselja stigla ponuda za Maradonu. Ponuda koju bi malo ko odbio. Bernard Tapi je stvarao ekipu za osvajanje Kupa šampiona, a Argentinac je bio raspoložen da pređe na Velodrom. Da je prešao, skoro sigurno bi dve godine kasnije igrao finale protiv Zvezde u na stadionu Sveti Nikola u Bariju. Jer, takav je bio Tapijev plan.

Korado Ferlaino, tadašnji predsednik Napolija, je odbio ponudu Olimpika i u neku ruku naljutio Maradonu koji je zbog svađe sa ''glavešinama'' propustio uvodne četiri utakmice Napolija. Titula je te sezone osvojena ponovo, ali zahvaljujući velikom skandalu koji se tada desio. Naime, sudija meča Milan - Verona Rosario Lo Belo je isključio trojicu igrača Rosonera i trenera Sakija na tom susretu koji je završen pobedom Verone od 2:1, a Napoli je nedugo zatim titulu uzeo zahvaljujući gol razlici.

Ferlainov potez se pokazao kao pun pogodak za klub, ali ne i za Maradonu koji je još više ogrezao u konzumiranju narkotika. Stanje se sve više i više pogoršavalo, a pojedini fudbalski analitičari na ''čizmi'' smatraju da El Pibe ne bi imao toliko problema i da bi se ''skinuo'' da je u leto 1989. godine pušten da ode u Francusku.

I dok je Olimpik jurišao ka finalu KEŠ (u susret Zvezdi) Maradona je te 1991. bio u centru skandala kada je bio pozitivan na doping testu posle meča sa Barijem. Sve što se kasnije dešavalo je vrlo dobro poznato javnosti koja je, ipak, u novembru 2009. ''ostala bez teksta''. A sve zbog izjava legendarnog Maradone i Tapija.

- Bio sam igrač Marselja. Predsednik Napolija Ferlaino nije želeo da odem, ali sam ipak sve završio sa Olimpikom - rekao je Maradona pre devet godina, a na njegove reči nadovezao se tada Tapi:

- Nije samo Maradona potpisao, nego i sam Ferlaino. Međutim, on je tražio da se dogovor poništi i da se obojica vrate za Napulj. Imao sam ih potpisane, ali sam dozvolio da se vrate.

Pre tog ludila sa Napolijem i Marseljom, Maradona je vodio Argentinu do pehara na Mundijalu 1986. godine. El Pibe je igrao svaki minut na svakom meču za Gaučose, a dao je pet golova i imao pet asistencija na turniru.

Najviše se pamti onaj protiv Engleske u četvrtfinalu, kada je u skoku rukom prevario i sudiju i Engleze. Naravno, u pitanju je famozna "Božja ruka" za koju je Maradona izjavio da je bila namerna. Drugi gol protiv Engleza, kada je predriblao pola tima, FIFA je proglasila najboljim u istoriji SP.

Dijego je na tom Mundijalu sa kapitenskom trakom predvodio Argentinu i igrao je "kao lud." Toliko dobro da su ga protivnički igrači faulirali čak 53 puta. Belgiji je u polufinalu dao dva gola, Nemcima u finalu jedan u pobedi od 3:2.

Za reprezentaciju Argentine je odigrao 91 meč i dao je 34 gola, i igrao je na na čak četiri Mundijala. Počeo je 1982. godine i završio je 12 godina kasnije u SAD kada je napustio nacionalni tim zbog pozitivnog testa na doping.

Poslednji meč bio je protiv Grčke kojoj je dao i gol (ostaće upamđen onaj urlik), dok je debi upisao sa 16 godina na utakmici protiv Mađarske 1977. godine.

Prethodno je Maradona vodio Gaučose do finala SP 1990. godine, ali je Argentina tada izgubila od Nemačke rezultatom 1:0. U četvrtfinalu protiv Jugoslavije, El Pibe je promašio penal, ali je njegova selekcija bila prisebnija od Plavih u toj seriji.

Posle Mundijala u SAD, Maradona je igrao dve sezone za Boku Juniors i dao je sedam golova na 30 mečeva, a između Boke i Napolija nosio je dresove Sevilje i Njuels Old Bojsa.

Trenersku karijeru je zvanično počeo kao selektor Argentine 2008. godine i sa tom selekcijom je nastupio na SP dve godine kasnije. Potom je vodio Al Vaslu, Fuđairah i Dorados iz Sinaloe, da bi do smrti bio trener Himnasije iz La Plate.

(Telegraf.rs)