Ekskluzivno! Srpkinja ruši tabue u fudbalu: Moćan agent koji iz senke rešava milionske transfere

Kada kažete da neko obavlja posao fudbalskog menadžera, misao najčešće navodi na sferu muškog delovanja, jer sam i sam sport odvajkada vezuje za jači pol, na felu koja objedinjuje i u isti koš stavlja bivše igrače, ljude željne brze i dobre zarade, sumnjive tipove “iz sive zone”, pa i one sa druge strane zakona, koji u svemu, pa i trgovini fudbalerima, vide priliku za lak dolazak do novca.

Nisu, naravno, svi isti, ima časnih, ima i onih koji bi najrođenijeg prevarili da dođu do “ćara”, a od pre nekoliko godina postoji i neko ko u tom, prilično prljavom, svetu razbija sve tabue. Pomalo “ispod radara” javnosti, evropskim fudbalom, odnosno menadžerskim poslom u zapadnoj Evropi “drma” jedna Srpkinja – Marina Mutavdžić, koja je za kratko vreme prevazišla mnoge barijere i dosegla zavidan nivo u pomenutom poslu.

Ovo je nesvakidašnja priča o bivšoj košarkašici, supruzi nedadašnjeg fudbalera Aleksandra Mutavdžića i majci dvoje dece, veoma obrazovanoj ženi koji govori pet svetskih jezika i koja se nije mirila sa lagodnim statusom “žene igrača”, već se upustila u menadžersku avanturu, nalik skoku u “bazen sa ajkulama”.

Upornost, elokventnost, sposobnost pregovaranja i sticanja kontakata dovela ju je do zavidnog nivoa u najrazvijenijim zemljama Evrope, do FIFA PRO licence Španske kraljvske fudbalske federacije, odnosno Flamanske i Valonske licence u Belgiji, ali i do statusa jednog od najboljih menadžera.

No, da krenemo od početka, Marina ima reč...

- Celog svog života sam u sportu. Rodom sam iz Prijepolja, gde sam počela da igram košarku i govorili su da imam veliki dar, trebalo je da pređem u Crvenu zvezdu, čak sam i odabrala školu u Beogradu. Međutim posle jednog turnira u Subotici zapazili su me ljudi iz košarkaškog kluba Gradac iz Čačka, koji je tada igrao prvu ligu. Bili su jako uporni, dolazili kod mojih roditelja kući i pristali smo na kraju.

- Posle tri godine sam ipak došla u Beograd, potpisala za Voždovac i do 1999. godine i NATO bombardovanja sam branila njihove boje. Tada je suprug potpisao ugovor u Belgiji, pa smo se preselili i igrala sam takođe izvesno vreme, potom se bavila fitnesom, pa i lajfkoučinfgom, no, stiglo je prvo dete, nije to više bilo to, nije bilo vremena za sport, majčinstvo, brigu o kući...

Sve je počelo u Belgiji

Nameće se logićno pitanje kako se Marina obrela u fudbalu, s obzirom na činjenicu da se bavila košarkom.

- Fudbal je sve vreme bio prisutan u mom životu. Prvo preko brata koji je bio fudbaler, potom i supruga, sa kojim sam zajedno 23 godine. Kada je Aleksandar potpisao za Žerminal Beršot bila sam isprva i supruga i majka, domaćica kao i sve žene igrača. Međutim, ta ljubav prema sportu me je stalno navodila da misao da ne želim doveka tako da funkcionišem.

S obzirom na činjenicu da sam studirala farmaciju, da govorim pet jezika, odlučila sam da polako uđem u taj svet, iako je isprva bilo komentara: šta će ti to, šta ćeš ti, Majo, u fudbalu. I nije bilo lako, nisam odmah mogla da imam jake konekcije. Međutim, zahvaljujući suprugu i njegovoj karijeri, u Belgiji sam odmah stupila na najviši nivo posla, fudbala i samo me je to zanimalo. Ne kažem, bilo je barijera, teških stepenika, ali sam uspela.

Kada se otvorilo belgijsko tržište, usledila je selidba u Španiju, a to je iziskivalo još viši nivo i usavršavanje u poslu agenta.

- U Belgiji sam zbog muža imala lakši posao, jer smo tamo proveli dosta vremena i on je bio poznat kao fudbaler. Stekla sam kontakte, dve profesionalne licence, jer jednu priznaju Flamanci, drugu Valonci. Međutim, usledila selidba u Marbelju, a to je značilo da moram sve da gradim iznova. Korak po korak, postala sam agent Španske fudbalske federacije i minulih pet godina vodim poslove koji su najviše vezani za zapadnu Evropu. Jer, smatram da je ovde sve što bitno i važno u poslu menadžera, svi su jednaki, bez obzira na uticaj, pol. Ne znam kako bi sve to funkcionisalo na istoku ili, pak, Srbiji, nisam već 20 godina u zemlji.

Menjaju "ploču" čim progovorim

Kako ljudi reaguju kada vide ženu menadžera, s obzirom na činjenicu da se fudbal smatra muškim sportom?

- Verovatno prvo pomisle i kažu sebi u bradu: “ma, gde će žensko u fudbal?!” Međutim, kada me upoznaju, “ploča” se začas promeni. Kada vide da imam direktne kontakte sa najvećim španskim klubovima, sa njihovim čelnicima, da me ti ljudi cene, uvažavaju, pozivaju da radim sa njima i za njihove klubove – sve se menja u trenutku. Znate kako, obožavam i vrlo dobro razumem fudbal, takoreći živim za njega svaki dan, a sam posao agenta nije da ide na test o znanju o fudbalu.

- To je mnogo više i mnogo kompleksnije. Kada pregovaram, dajem ruku za igrača ili klub koji zastupam. Odlično poznajem svetsko tržište, u svakom momentu, kada počne prelazni rok znam reference svakog igrača, klubove kojima je šta potrebno, bilo da ih zastupam ili sam angažovana kao posrednik. Mnogo puta se desilo da me klub angažuje za nekog fudbalera, jer sam već dokazana. Nisam deo nekih agencija, niti zastupam tuđe interese, sama sam svoj gazda i gledam da maksimalno obavim posao gde budem angažovana, bez laži i praznih priča.

Prvi transfer koji je Marina realizovala iz Srbije bio je 2017. godine, kada je posredovala u preslaku golmana Crvene zvezde Filipa Manojlovića u Hetafe.

- Bio je to transfer vredan 1.200.000 evra i realizovan je u saradnji sa menadžerom Radetom Ćaldovićem, koji je zvanično zastupao igrača i, naravno, ljudima iz Zvezde. Moram da napomenem da sam u svom poslu konkretna, ne obećavam unapred kule i gradove, ne pričam prazne priče. Ukoliko postoji interes nekog kluba za igrača i budem angažovana, okrenem telefonom, vidim da li postoji interes sa druge strane i ako postoji jasno kažem: doneću ponudu tada i tada. Od pričanja bajki nema ništa, a i smatram da je to tragično za reputaciju jednog agenta.

Najteži transfer do sada je bio milionski i bilo je, kaže Marina, mnogo muka da se realizuje, ali je posao uspešno završen.

- Ne mogu da vam otkrijem konkretna imena, jer sam bila angažovana od strane kluba kao pregovarač. Reći ću samo da se radi o transferu u Rusiju, koji je iznosio 15.000.000 evra. Zvali su me da pokušam da rešim određenu situaciju, koja nije bila jednostavna i trebalo je vremena, ali je uspešno okončano. Ne volim inače da se busam imenima, jer to u najavi može da zakomplikuje i posao, ali i vašu poziciju. Gledam da ispoštujem diskretnost koju klubovi zahtevaju, jer reči ne znače puno, samo dela, ono konkretno što uradite. Na osnovu toga gradite i odnose, ali i pozicionirate sebe u svetu koji nije jednostavan. Pogotovo ne za ženu.

Malo je žena u ovom poslu

Postoji li u svetu menadžera još neka dama nalik vama, da je dosegla taj nivo poslovanja u fudbalu?

- Poznata vam je verovatno Marija Prodan iz Rumunije, ali ne mogu precizno da odredim do kog nivoa je dosegla. Poznajemo se, čak smo i razgovarale pre tri godine zbog fudbalera koga je zastupala, a tada je branio boje Partizana. Radi se o Gabrijelu Enakeu. Angažovao me je fudbalski klub Kordoba, imali su nekakav interes za njega i stupile smo u kontakt, ali posao nije okončan. Čula sam takođe da postoji uspešna žena agent u Americi, kao i jedna Nemica, ali se ne poznajemo. Postoje u Španiji žene agenti, ali su više vezane za kancelarijski posao, papirologiju, što je opet drugačiji vid posla.

Da li ste imali neprijatnih situacija u svetu fudbala i muškaraca, možda nepristojnih ponuda?

- Najiskrenije, nije mi se nikada ništa slično dogodilo i bolje da se ne dogodi. Sve to mnogo zavisi i od stava, načina na koji predstavite sebe, pa i oblačenja. U mom slučaju, recimo, kažu često da sam previše “hladna”, kao da sam Nemica, a ne Srpkinja i to je takođe vezano samo za posao i određenu situaciju. Ima perioda kada su pregovori tako teški da se ne nasmejete po tri dana.

- Sedite sa gomilom ljudi za stolom, tapkate u mestu za neki transfer, a angažovani ste da to rešite. Dakle, morate da pokažete ozbiljnost, stav, znanje i umeće. Kao majka i srećno udata žena, nijednim gestom ne dovodim u zabludu da bilo ko može da mi se obrati za bilo šta osim transfera koji mora da se realizuje.

Koga smatrate superagentom čiji nivo biste voleli da dosegnete?

- Smtram onoga koga tako i nazivaju - “superagent” Žorž Mendež. Ima još nekoliko menadžera koji su na tom ili sličnom nivou, ali, eto, da njega izdvojim ako baš moram. Moćan je u tom našem svetu, ime mu je moćno, agencija velika i organizovana, a klijenti iz samog fudbalskog krema. Nažalost, danas je mnogo “instant menadžera”, ljudi koji rade samo kada počne prelazni rok i sve onda ide nakaradno i na brzinu. Daj ovde, daj onde da se zatvara, bez plana, ideje, pa i časti. Nisam iz te fele, radim tokom cele godine, sve vreme pratim tržište, dešavanja, održavam kontakte sa klubovima, igračima i veoma sam sigurna u sebe. Takav pristup mi omogućava da vladam materijom i situacijom, odnosno poslom kojim se bavim.

- Volim da pregovaram, da komuniciram sa ljudima, da budem u toku u pola dana u pola noći. Uvek sam dostupna u svom poslu, jer samo tako možete da održavate nivo, ali i napredujete iz dana u dan. Takođe, vodim računa da obema strana bude dobro – igraču i klubu. Nije poenta da sklopite posao, a da posle toga igrač tavori i bude nesrećan u nekoj sredini, kao što nije poenta da nekom klubu preporučite nekoga ko ne odgovara zahtevima i na taj način “zatvorite vrata”.

Španija na dlanu, svet u fokusu

Marina je “pokrila” gotovo celu Španiju sa poslovanjem, Belgiju i Francusku takođe. Naravno, kako je veoma ambicionzna, smatra da može mnogo bolje.

- Imam sjajnu saradnju i direktne kontakte sa Almerijom, Hetafeom, Fuenlabradom, Seltom, Rajo Valjekanom, Barselonom, Real Madridom. Imala sam odlične konekcije sa Erikom Abidalom, a sada je to slučaj i sa Ramonom Planesom u Barsi, poznajem dobro i Florentina Peresa, prvog čoveka Reala. Ne mogu da kažem da samo prijatelji, ali saradnja postoji. Sledeći nivo je da u pomenutim velikanima imam igrače koje lično zastupam...

- Pokrila sam kontaktima 80 odsto Španije, Primere i Sekunde, ostao mi je još sever gde su Atletik Bilbao i još neki klubovi i to ću se potruditi da sredim u bliskoj budućnosti. Takođe, u Belgiji poslujem sa Klub Brižom, Genkom, Gentom, Beršotom, Serkl Brižom, Standarom, Antverpenom u Francuskoj sa nekolicinom klubova.

- Često radim kao posrednik ispred kluba koji me angažuje, jer nisam od onih koji mašu mandatima, gledam da osetim teren, da li postoji stvarni interes za igrača ili je nešto drugo posredi. Hvala Bogu, klubovi zovu stalno i gledam da sa svim imam maksimalno korektan i dobar odnos. Eto, nedavno sam realizovala transfer Abubakara Kantea iz Serkl Briža u Fuenlabradu.

Posao menadžera se smatra jednim od “najprljavijih” zbog novca, interesa. Kako se jedna žena snalazi u tome?

- Moja prednost je dobra direktna konekcija sa klubovima, jer u tom slučaju postoje papiri da vas zaštite. Inače, posao sam po sebi jeste prljav, jer kada negde procuri ime igrača koga klub želi, onda se digne deset ljudi da ga dovede i na brzinu uzme novac.

- Kreću razni interesi, otimanje, uskakanje sa svim strana. Tada je važno imati kontakt i kontrolu u klubu, sa onim koji odlučuje, kupuje ili prodaje, ali i sa samim igračem, proceniti koliko je lojalan agentu. Svi bi do novca brzo i lako, a ja smatram da novac treba da zaradi onaj ko ga zaista zaslužuje.

Ponuda za Sadika, Stevanović je poseban

Svetsko, pogotovo tržište u zapadnoj Evropi je jasno definisano i uređeno. Šta Marina misli o srpskom fudbalu i poslovanju ovde?

- Tržište u našoj zemlji je interesantno, ali samo za prodaju, nema uslova za nešto više. Bar ne u ovom trenutku. Imamo veliki potencijal, mnogo talenata i naši igrači imaju dobar rejting na zapadu. Ipak, kada nekome ponudite da dođe u Srbiju i da igra, to ide dosta teže, ali dobro, možda se promeni. Trudim se da promovišem i srpske igrače i klubove, gde stasavaju. da skrenem pažnju, da se igrači prate i gledaju. Imam i dobru saradnju sa srpskim klubovima, što mi je takođe veoma drago.

Poslednje poslovanje Marine Mutavdžić u Srbiji donelo je Partizanu milionski tzransfer napadača Umara Sadika u Almeriju.

- Aktivirala sam angažovanje Umara Sadika još u maju mesecu. Preporučila sam ga Almeriji i bio je plan da se angažuje u slučaju plasmana u Primeru, a trebalo je da se plati 12.000.000 evra, plus tri kroz bonuse. Ipak, klub nije uspeo da uđe u najjače takmičenje, pa je sve to stopirano, međutim, na kraju prelaznog roka smo ponovo ušli u priču, u kojoj je, naravno, učestvovao i agent igrača Ivica Pavlović. To je jedan od primera dobrog poslovanja i saradnje sa agentima i klubom.

Kada upitate Marinu ko je igrač sa najvećim potencijalom u Srbiji, nema puno zadrške u odgovoru.

- To je Filip Stevanović iz Partizana. Veliki potencijal, fudbalski kapacitet, iako je jasno da još mora radi i ima veliki prostor za napredak. Možda liga u Srbiji ne omogućava tako nešto, ali bez obzira određeni igrači, poput njega, definitivno se izdvajaju. Ima još nekolicina mladih igrača, kao što je, recimo, Gavrić iz Crvene zvezde, ali lično smatram da je Stevanović neko ko se izdvaja i ima predispozicije za uspeh.

Suprug kao oslonac, briga o deci

Dok pregovara i sklapa milionske poslove u fudbalu, Marina je jednako posvećena i svojoj deci, sinu Marku (17) i kćerki Ani (11), koji treniraju košarku u Estudijantesu.

Zanimalo nas je hoće li ih možda majka zastupati ako dosegnu najviši nivo u svom sportu?

- Dobro pitanje! Imali smo situaciju da je pre izvesnog vremena došao menadžer da pregovara, odnosno da zastupa Marka. Počela je priča, ali kada je doznao da sam fudbalski agent i kako radim, odjednom je zastao. Tačno se videla promena nastupa, valjda je pomislio u sebi da je bolje da ne priča bajke, jer sve te trikove dobro znam. Vidite, biću uz svoju decu u određenom periodu, ako to bude neophodno, ali ako procenim da je bolje da je bolje za njih da neko uskostručan vodi računa o karijerama, onda ću rado da ih usmerim ka njemu. Naravno, preduslov je da dosegnu određeni nivo u sportu, još uvek je rano za razmišljanja na tu temu.

Iako je bilo logično, s obzirom da mu je fudbal bio životni poziv (počeo karijeru u Zvezdi, igrao posle za Rad, Žerminal Beršot, Standard Lijež, CSKA Sofiju, Serkl Briž, Gent, Panseraikos i Geroskipu), da suprug Aleksandar posle karijere nastavi kao menadžer, to se nije dogodilo, jer mu naprosto “ne leži” taj posao. Opredelio se za trenerski poziv, ali velika je podrška i pomoć Marini u njenoj sferi delovanja.

- Aleksandar je po okončanju karijere razmišljao o budućem poslu i dvoumio se između posla agenta i trenera. Ipak, prevagnula je ljubav prema trenerskom pozivu, a i karakter mu je takav da mu menadžerski posao nikako nije odgovarao, nije mu se dopadao. Ima veliki dar za rad sa mladim igračima, pa se usavršavao u akademiji Arsenala, kao u jednoj američkoj akademiji, gde je kao glavni trener edukovao momke između 16 i 21 godine. Upravo iz te grupe je SAD dobila dva reprezentativca, koji danas igraju profesionalno u MLS. Radio je takođe u Grčkoj, kao asistent jednom belgijskom stručnjaku i karijera mu ide baš tokom koji želi.

- Na listi je za PRO trenersku licencu i dok se to ne dogodi, maksimalno je uz mene i moj posao. Skautira i analizira igrače, mnogo mi pomaže i delujemo kao fenomenalan tandem, jer su njegove procene izuzetne. Rekoh već, razumem i volim fudbal, ali Aleksandar, kao bivši profesionalac i neko ko je prošao sve i kome je to bio životni poziv, prosto razume bolje, što je logično i prirodno. Kao i u privatnom životu i na poslovnom planu se izuzetno slažemo, funkcionišemo besprekorno i on je moj i životni i poslovni oslonac – zaključuje Marina Mutavdžić, žena koja je razbila predrasude da su fudbal i menadžerski posao “muška stvar” gde ženama nije mesto.

(Z. Ivković)