Kako bi mogla da izgleda Premijer liga Evrope: Ko bi sve igrao i kako će to ucitati na srpske ekipe?

Glavna vest dana u utorak bila je ideja FIFA da otme od UEFA elitno takmičenje i da osnuje Premijer ligu Evrope, koja bi bila zatvorenog tipa i u kojoj bi igralo 16 ili 18 najjačih klubova Starog kontinenta.

Novo takmičenje bilo bi tako organizovano da bi 11 klubova osnivača imali zagarantovano učešće, dok bi preostalih 5 ili 7 bili klubovi "gosti", koji bi mogli da se menjaju u zavisnosti od uspeha.

Nema dileme, novo elitno takmičenje značilo bi i kraj Lige šampiona kakvu poznajemo, a to bi imalo tektonske potrese za evropski fudbal, a samim tim i po srpske klubove. To bi značilo i kraj fudbala kakav poznajemo.

Mnogi ozbiljni izvori potvrdili su da je velika banka sa Vol Strita, J.P. Morgan, odlučila da sponzoriše projekat sa 5 milijardi evra i da bi klubovi svake godine dobijali nekoliko stotina miliona evra samo za učešće, a nagrade bi mogle da budu još veće u zavisnosti od rezultata.

Poznato je da bi Engleska imala pet predstavnika, pa bi jedan od članova velike šestorke otpao, da bi iz Španije to bili Barselona, Real Madrid i Atletiko Madrid, iz Italije Juventus, iz Francuske Pari Sen Žermen i iz Nemačke Bajern Minhen.

Tu se zatvara krug elitnih 11 klubova koji bi bili osnivači takmičenja.

Koji bi još klubovi učestvovali?

Klub koji bi sasvim sigurno konkurisao za učešće je i Borusija Dortmund, kao jedan od klubova sa najvećom navijačkom bazom, ali i sa velikom tradicijom, a tu je i veliko rivalstvo s Bajernom i čuveni "der Klassiker" koji bi novoj Premijer ligi Evrope dao posebnu čar. Marketinški potencijal Borusije Dortmund je ogroman da bi bila ignorisana u novom elitnom takmičenju.

Inter i Milan su sasvim sigurno timovi koji bi ušli u konkurenciju da budu učesnici. Iako su daleko od slavnih dana, posebno Milan, koji već nekoliko sezona ne može da se domogne Lige šampiona, giganti iz Milana imaju ogroman potencijal, veliku navijačku bazu, ogromnu tradiciju, a u poslednje vreme se i rezultatski i finansijski dižu. Derbi Milana, derbi "della Madonnina" u novoj Premijer ligi Evrope takođe bi bio poseban spektakl.

Kako bi francusko tržište bilo pokriveno dovoljno, bez dileme bi novoj Premijer ligi bio potreban i bar još jedan klub iz ove zemlje osim PSŽ-a. Idealan kandidat je Marselj, bivši prvak Evrope, klub sa velikom tradicijom, velikim brojem navijača, ali i klub koji ima veliko rivalstvo sa PSŽ-om, pa bi i Francuska imala jedan veliki derbi u novoj Premijer ligi.

Nezaobilazni kandidat bio bi i holandski Ajaks, klub koji važi za jedan od najvećih u Evropi, sa ogromnom tradicijom, velikom navijačkom bazom i klub koji je četiri puta osvajao titulu prvaka Evrope, koji ima najbolju fudbalsku školu na svetu, koja je iznedrila neke od najvećih fudbalera svih vremena, a među njima i Johana Krojfa.

U zavisnosti od toga da li bi liga brojala 16 ili 18 klubova, kao potencijalni kandidati mogli bi da figuriraju i Benfika i Porto iz Portugalije, kao klubovi velike tradicije, koji su dvostruki prvaci Evrope, a možda i ruski Zenit, ukoliko bi u interesu bilo i širenje na rusko tržište koje broji 300 miliona ljudi.

Liga koja bi imala ovakve timove i koja bi se igrala po principu svako sa svakim, imala bi neverovatan potencijal. Svaka utakmica bila bi derbi, svako kolo donelo bi bar 8 velikih mečeva, TV prava bi sigurno donosila pravo bogatstvo i marketinška zarada klubova koji bi igrali u njoj bila bi nestvarna.

Ipak, kako bi to uticalo na ostatak fudbala i na srpske klubove?

Nema sumnje da bi jaz koji i ovako postoji među klubovima, postao još dublji. Ostatak Evrope bio bi marginalizovan, a to se posebno odnosi na Srbiju, koja i u ovakvoj situaciji, koja nije toliko nepovoljna, ne stoji baš najbolje.

Zvezda je poslednje četiri godine vezala učešće u grupnoj fazi, od čega je dva puta igrala Ligu Evrope. Ako je prvo učešće bilo pozitivno zbog pobede nad Liverpulom, drugo je se pretvorilo u horor zbog ubedljivih poraza od Bajerna i Totenhema, koji su jasno svima stavili do znanja koliko je srpski fudbal daleko od najjačih klubova Evrope. Pobeda nad Liverpulom odjeknula je u svetu kao tračak nade da "David može da pobedi Golijata" i da klub slavne istorije i prvak Evrope iz 1991. godine može i u moderno vreme da se nosi sa jednim od najmoćnijih timova današnjice, ali je sledeća sezona donela šamar i otrežnjenje u vidu 6 komada na Marakani od Bajerna.

Poslednje četiri godine Zvezda "živi" zahvaljujući novcu od Evrope, bez kojeg bi imala znatno slabiji tim i bez kojeg bi finansijski išla u propast.

Osnivanje elitne Premijer lige Evrope značilo bi i kraj Lige šampiona kakvu poznajemo. Ostaje pitanje kako bi UEFA reagovala, ali prve naznake su da će se boriti na sudu da spreči oduzimanje elitnog takmičenja koje joj donosi glavni kapital i novac.

Ukoliko bi UEFA zadržala Ligu šampiona u ovom formatu, ona bi bila "osakaćena" za najjače timove i bilo bi to drugorazredno takmičenje, koje bi podsećalo na sadašnju Ligu Evrope. To takmičenje ne bi nudilo novac koji sadašnja Liga šampiona nudi i to bi sigurno uticalo na srpski fudbal u negativnom smislu, koji bi morao ponovo da crpi novac iz prodaje igrača, što je "začarani krug", koji ne omogućava veliki napredak, jer uvek prodaješ ono najbolje što imaš.

Neće posledice osetiti samo srpski fudbal, već i klubovi iz najjačih liga. U Italiji bi to značio kraj za timove poput Atalante i Napolija, koji predstavljaju "renesansu" evropskog fudbala poslednjih sezona, u Engleskoj bi Lids, Lester, Vulverhempton... takođe osetili posledice, u Nemačkoj svi klubovi sem Borusije i Bajerna, izuzev možda Lajpciga iza kojeg stoji ogromna kompanija Red Bul, pa bi možda i zbog toga taj klub bio kandidat za elitno takmičenje. Isto je i sa Francuskom, Belgijom, Holandijom, Švajcarskom...

Nema sumnje, novac danas diktira tempo, fudbal se menja, a oni koji ne uspeju da odgovore modernom vremenu, lako mogu da budu pregaženi i bačeni na smetlište istorije.

(Telegraf.rs)