Kad Srbi gaze kao Nemci 120 minuta: Čekali smo 10 godina da Orlovi opet zaigraju ozbiljan fudbal!

Da je neko pre godinu i po dana, i manje, proročki najavio ovakav ples fudbalera Srbije u Oslu, verovatno bi iz momenta bio ućutkan u svakoj daljoj fudbalskoj raspravi. To je otprilike bilo vreme kada smo poniženi od Ukrajine 5:0, selektor je bio Krstajić - još samo tada, a onda se desio sudbonosni preokret po srpski tim, i to u Crnoj Gori!

Događaj svima poznat: Ljubiša Tumbaković je odbio da vodi crnogorsku reprezentaciju protiv tzv. selekcije Kosova, iznenada ostao bez posla, ali taj status je brzo promenio, jer ga je Srbija praktično nagradila za patriotski čin visokom pozicijom, njegovom davnašnjom željom - postao je selektor Orlova.

Preporučujemo

Selektor Ljubiša Tumbaković na meču protiv Norveške; Foto: FSS

Od tog momenta "nešto se dešava" sa našim timom, nešto dobro, sporadično smo u svakoj utakmici pod komandom novog slektora imali blistave momente, ne uvek, i ne tokom čitavog meča, ali smo protiv Norvežana, kad je bilo najvažnije, esenciju kvaliteta, timskog i individualnog, sabrali u totalni fudbal od 120 minuta.

Bez greške, bez velike greške zapravo, tečno, tačno, lepršavo, prodorno po krilima, efikasno, ubojito, moderno - samleli smo protivnika!

Zvuči neverovatno, ali ličili smo na Nemce.

Dugo smo čekali ovaj trenutak, da uživamo dok gledamo reprezentaciju, praktično još od Svetskog prvenstva u Južnoj Africi kada smo imali tim za nokaut fazu velikog takmičenja, i od tada reprezentacija "luta", mada se jedan veoma bitan događaj odigrao po budućnost nacionalnog tima u vreme tog "lutanja" seniora - omladinci su postali prvaci sveta.

To je bila iskra koja je potpirila nadu u bolje sutra. Junaci iz Novog Zelanda postali su junaci iz Osla.

Uticaj svetskh prvaka sa Novog Zelanda na Tumbakovićev tim - ogroman!

Sergej Milinković Savić, Predrag Rajković, Mijat Gaćinović, Saša Zdjelar, Nemanja Maksimović, Miloš Veljković i Marko Grujić bili su na poslednjem spisku od Orlića, svetskih prvaka sa Novog Zelanda; Foto: Tanjug/AP

U postavi koja je krenula meč sa Norvežanima, Tumbaković je šansu ukazao dvojici "Novozelanđana", Rajkoviću i Maksimoviću, dvojica su zaigrala u drugom poluvremenu, Milinković-Savić i Gaćinović, uz ključnu rolu veznog igrača Lacija koji je sa dva gola rešio utakmicu.

Valja istaći i ulogu Rajkovića koji nije imao previše posla, a ono malo lopti što su išle ka njemu, majstorski je krotio i potvrdio sjajnu formu.

Od "zlatnih orlića" sa Novog Zelanda u Oslu su još bili prisutni Veljković, Grujić i Zdjelar, meč su posmatrali sa klupe, uz njih i Jović i Ristić koji su, sećamo se, bili deo tima Veljka Paunovića, ali su propustili let za Novi Zeland i najveći uspeh generacije zbog, kako je tada objašnjeno iz Zvezde, povreda. Za Ristića je tad rečeno da je operisao krajnike.

Kako bilo, suština je da se šampionski pelcer "Novozelanđana" i te kako primio u seniorskom timu, momci iz te postave polako preuzimaju liderske loge i uz probrane starosedeoce, iskusnije i stasale igrače, definitivno su učinili da Srbija izleda onako kako je izgledala u četvrtak uveče u Oslu - kao svetski prvak.

Potraga za kontinuitetom, Škotska najveći test zrelosti

Slavlje fudbalera Srbije posle gola Sergeja Milinković Savića; Foto: Tanjug/AP

Uspeh iz Norveške brzo može pasti u zaborav kao ljubavni zanos na letnjem raspustu, ako se ne završi posao sa Škotskom. Pruža nam se idealna prilika da se konačno nađemo na Evropskom prvenstvu koje će se održati u najopširnijem izdanju, čiji ćemo deo biti samo ako primenimo "norveški recept" i protiv "Tartan armije".

Prva i najvažnija lekcija posle Norveške mora biti - stop euforiji.

Bez obzira što se sad svakom ljubitelju fudbala u Srbiji šire zenice na pomen trijumfa u Oslu, Srbija, realno, nije ništa uradila. Bio je ovo tek jedan dobro odigran meč u moru prosečnih i loših, a tako se ne postaje ozbiljna fudbalska sila. Tako se možda samo kreće.

Možda je ovo samo početak jedne nove, lepe priče koju čekamo još od Antićevog vremena, a možda, i nadamo se da nije, tek još jedan bljesak kojih smo se nagledali prethodnih godina, posle kojeg je po pravilu nailazilo teško razočaranje.

Da li smo na pravom putu ne možemo znati posle Osla, znaćemo tek 12. novembra.

(M. B.)