Šta nedostaje Partizanu i zašto je tražio pojačanja? Lider, konkurencija, motiv, karakter pobednika

Prelazni rok je okončan, Partizan je angažovao ukupno osam novih fudbalera (Dušan Lalatović je već prosleđen u Teleoptik), koji bi trebalo da stručnom štabu daju nove mogućnosti, širi izbor rešenja u igri, ali i promene stav, karakter tima, odnosno eliminišu neke anomalije sa kojima je kuburio i tokom mandata Sava Miloševića, ali i sada kada palicu drži Aleksandar Stanojević.

Nedostatak pobedničkog mentaliteta, u nekim situacijama čak i hrabrosti ili motiva, koštali su crno-bele ove sezone poraza od timova koje bi nekim ranijim vremenima praktično rutinirali sa “pola snage”, na suvu razliku u kvalitetu.

Metalac ogolio isti problem

Poslednji slučaj u Gornjem Milanovcu i gubitak dva boda od Metalca sa igračem više na terenu, ogolio je očito maligni problem sa kojim kuburi ova selekcija igrača Partizana, kadra da igra velike utakmice sa velikim timovima i očito nesposobna da nosi sa rivalima daleko manjeg rejtinga.

Nije od juče, prethodni trener Savo Milošević je tokom cele protekle sezone imao isti problem, nije mogao da dopre do svog tima na “malim” utakmicama, zbog čega je nekoliko puta posezao za odlaskom, jasno je da i njegovog naslednika Aleksandara Stanojevića muči ista muka.

I uvek po istoj mantri: Partizan bez energije i želje “baca” prvo poluvreme, potom u nastavku počinje da igra, ulazi u nervozu, srljanje, jurenje gola, koje gotovo po pravilu ne završava rezultatski dobro.

Tako je prošle godine trka za titulom izgubljena u septembru, a u tekućoj sezoni stara, loša navika je prisutna od prvog kola.

Napredak je Kruševcu poveo, pa su crno-beli na jedvite jade preokrenuli rezultat, Novi Pazar je takođe prvi dao gol Partizanu, koji je preokrenuo meč, a potom doživeo fijasko u nekoliko minuta izgubivši sva tri boda.

U Novom Sadu, istina sa igračem manje, crno-beli su vodili i ispustili viđenu pobedu, pošto ih je Vojvodina sa dva gola matirala za šest minuta, što je za posledicu imalo odlazak trenera Sava Miloševića i imenovanje Aleksandra Stanojevića.

Promena na klupi je donela drugačiji način rada, jače treninge i malo čvršći stav, ali su ubrzo, bez obzira na tri vezane pobede (Rad, Zlatibor, Bačka) na površini počeli da se pojavljuju isti problemi i sve je kulminiralo u pomenutoj utakmici sa Metalcem, u kojoj je Partizan jednostavno izgledao loše.

Ko se ne zalaže - neće igrati

Gde je problem, zašto se ponavljaju i kako ih rešiti? Kada pričate sa nekim od starijih igrača kluba iz Humske, legendama koji su činili veoma uspešne generacije, reći će vam da ova ekipa ima igrački kvalitet, ali nema lidera i pobednički karakter, mentalitet da svaki meč igra na istom nivou i do kraja.

Takođe, činjenica da je Partizan do sada imao ograničen roster, u kome se smenjivalo 12, 13 fudbalera, omogućavala je nekolicini prvotimaca lagodan položaj, gotovo sigurno mesto u prvih 11, što je dovodilo do zasićenja, pa i otaljavanja posla.

Milošević je nekoliko puta ukazivao na to, pogotovo kada neko zbog povrede ispadne iz kombinacije, napominjući da Partizan sve utakmice i u ligi u i Evropi mora da igra u istom sastavu zbog razlike u kvalitetu između startera i klupe. U nekoliko navrata se upravo to obilo o glavu i zato je Stanojević insistirao da se angažuje još nekoliko igrača, koji će doneti zdravu konkurenciju na određenim pozicijama, ali i omogućiti širi spektar u pripremi mečeva.

Tokom letnje trenerske tranzicije očito je došlo i do “sudara” u načinu fizičke pripreme tima. To se, pre svega, posebno odnosi na period posle poraza od Novog Pazara, kada se, po svedočenju iz Zemunela, slutilo da će doći do nekakvih promena i nije, usled obostrane zasićenosti, radilo onako kako bi trebalo.

Kada je novi stručni štab “dodao gas” na treninzima, nekolicina igrača je dobila upale ili se povredila (odraz prethodnog stanja organizma), što je opet otišlo u drugu krajnost i verovatno takođe donelo posledice.

Derbi kao mač nad glavom

Na sve navedeno, tim je u hodu morao da se navikava na Stanojevića, kao i on na fudbalere sa kojima radi, priznavši i sam nekoliko puta da ne poznaje dovoljno mogućnosti svih igrača, kao i da ga u ovom trenutku zanima samo rezultat, a da će se samom igrom baviti u zimskoj pauzi.

Nije upalilo do kraja, bodovi su prosuti i u Gornjem Milanovcu, pa tim iz Humske sada zaostaje osam bodova u odnosu na Crvenu zvezdu i u poziciji je da 17. oktobra naprosto mora da pobedi u večitom derbiju, a to, složićete se, decenijama niko ne može da garantuje.

Sa druge strane, meč sa Metalcem je možda imao i neke svoje dobre strane, jer je praktično upalio alarm i naveo klub da zavuče ruku, ispuni želje treneru i angažuje pet novih fudbalera. To će svakako podići kvalitet, promeniti lagodan stav nekolicine igrača i omogućiti struci da “meša karte” kada primeti da se neko zadovoljio samom činjenicom da igra u Partizanu, u kome je rezultat iznad svega.

(Z. Ivković)