Analiza Partizanovog prelaznog roka: Finiš popravio konfuziju i kasnu reakciju posle promene trenera

Prošlo leto u Partizanu obeležila je velika “seča” igračkog kadra, koju je sproveo tada taze angažovani trener Savo Milošević u želji da podigne kvalitet tima, odnosno, kako je i sam rekao – vrati crno-bele na mesto koje im pripada.

Tokom zime su izvršene još “kozmetičke promene”, a tekuće leto dočekano sa mirnom konstatacijom struke – ne trebaju nam pojačanja, imamo kompletiran tim.

U međuvremenu, još tokom pandemije virusa korona, produženi su ugovori sa iskusnim fudbalerima, angažovan Maki Banjak kao zamena za Strahinju Pavlovića, koji je na kraju sezone prešao u redove Monaka i najavljeno da će tokom leta biti prodat jedan fudbaler, kako bi klub bio finansijski bezbrižan, kakav god bio epilog evropskih kvalifikacija.

Promena trenera - promena filozofije

No, kako u Humskoj događaji brzo smenjuju jedan drugi, tako se menjaju i stavovi, pa se od “ne treba nam niko” ubrzo stiglo do osam novih fudbalera, kao posledica činjenice da Partizan počeo da posrće i u domaćem prvenstvu već na početku sezone, potom nije uspeo da se plasira u grupnu fazu Lige Evrope, da je te da je sve to za posledicu imalo svojevoljni odlazak Miloševića i imenovanje Aleksandra Stanojevića u minut do 12, kada su kola već krenula nizrdo.

Moralo je sve ispočetka... Novi trener – nova filozofija, novi plan, promenjen iz korena u odnosu na prvobitni, doveo je to toga da crno-beli u mesec dana, usred takmičenja, posegnu za ojačanjem igračkog kadra, koji je od ranije kuburio sa ozbiljnim disbalansom između odbrane i napada, ali i nedostatkom rotacije, očiglednim u jačim utakmicama.

Taj mimohod u planovima struke, ali i nervoza usled rezultata doveo je i do nekolicine konfuznih poteza, pa je, recimo, potpisan novi ugovor sa Nemanjom Miletićem kao defanzivcem “na duge staze”, da bi ubrzo, posle slabijih rezultata, desni bek bio prodat, a angažovan Aleksandar Miljković.

Takođe, početkom leta je kvalitetnije rešenje u napadu - Nemanja Nikolić, ponovo poslat na pozajmicu u Spartak, dok je Bojan Matić zadržan kao alternativa Umaru Sadiku. Nekoliko sedmica kasnije, drugopomenuti Matić je u smiraju “pijace” bio pušten u grčki Atromitos, a prvopomenuti Nikolić već “kaparisan” za povratak na zimu, jer propisi FSS sada to nisu dozvolili.

Sve su to posledice različitih trenerskih vizija Miloševića i Stanojevića i sve je legitimno, od “ velikog reza” do nove rekonstrukcije, samo je tajming ovoga puta bio diskutabilan, jer se usled virusa korona i prelazni rok “otegao” i svako je imao svoju računicu. Posle kupovine Makija Banjaka i angažovanja mladog Dušana Lalatovića (već je prosleđen u Teleoptik) na početku leta, sve je nekako stalo do pomenute promene na čelu stručnog štaba.

Osam novih igrača

Klub je želeo grupnu fazu Lige Evrope i nekoliko miliona evra za bezbrižan život, trener pojačanja kako bi stigao do cilja, a igrači koje je označio kao poželjne su, pak, čekali poslednji trenutak, da vide hoće li biti te evropske pozornice, kao i da li ima neko drugo rešenje pre povratka kući.

Na kraju je sve rešeno tokom poslednjih nekoliko dana prelaznog roka. Umar Sadik je prodat Alemeriji, čime je Partizan obezbedio mirno funkcionisanje i servisiranje na svim nivoima kluba, pa se potom prešlo u realizaciju ideja trenera Aleksandra Stanojevića.

Prvo je angažovan Filip Holender, kao fudbaler koji će popuniti prazninu usled odlaska Đorđa Ivanovića u Olimpiju, ali i generalno obogatiti napad ekipe. Tokom poslednjeg vikenda prelaznog roka su konačno dogovoreni dolasci Ivana Obradovića, Miloša Jojića i Svetozara Markovića, koji je rešio i problem bonusa u odbrani, iako su sva tri igrača imala ponudu Partizana na stolu još pre mesec dana.

Na kraju, posle nekoliko dana mukotrpnih pregovora, generalni direktor Miloš Vazura i prvi čovek sportskog sektora Ivica Iliev su uspeli da ubede i francuskog internacionalca Žan Kristofa Baebeka da prihvati uslove i potpiše za crno-bele.

Dakle, Miljković, Banjak, Holender i Baebek su u suštini pojačanja “glavu za glavu”, igrači koji su nadomestili odlaske Miletića, Pavlovića, Ivanovića i Sadika, dok su Ivan Obradović, Miloš Jojić i Svetozar Marković pojačali konkurenciju i dali struci, koja je i u vreme Miloševića i na samom početku mandata Stanojevića imala problem “dužine klupe”, mogućnost rotacije, kombinovanja sistema i različitih načina igre.

Moralo je brže

Da li je sve to urađeno kasno? Verovatno. Da li je moglo bolje? Sigurno, moglo i moralo. Da li je neko mogao da predvidi virus korona i posledice koje će sa sobom doneti? Nema šanse. Da li je mogao makar da se nasluti odlazak Sava Miloševića, s obzirom na činjenicu da je imao dugoročan ugovor, da je i u klubu i među navijačima stekao i uživao veliko poštovanje za sve što je učinio u kratkom periodu? Nije, sam je “presekao” videvši u kakvom blatu mora da pliva.

Da li je Stanojeviću, kao i Miloševiću godinu ranije, bilo lako da se prihvati posla usred sezone, usred sedmice i preuzme ekipu, koju nije ni selektirao, niti pripremao i to pred evropske kvalifikacije? Naravno da nije, malo je onih koji bi se uhvatili u koštac s tim.

Da li su čelnici kluba zakasnili sa reakcijom, da li je već posle Novog Pazara trebalo da se okrenu drugom rešenju na klupi, jer se videlo da je Milošević razočaran dešavanjima u svlačionici, da sebe više ne vidi u celoj priči, samim tim ubrzaju tok svih ostalih događaja uključujući i prelazni rok? Jesu, morali su brže da reaguju, jer bi i novi trener, ali i oni sami dobili više vremena za manevar, za bolji plan.

Ovako je sve kaskalo do poslednjeg trenutka i trebaće vremena da se kockice slože, jer takmičenje uveliko traje i Partizan zaostaje, ali tim je evidentno pojačan i sve je u rukama fudbalera i trenera Aleksandra Stanojevića. Koliko mogu crno-beli? Neke odgovore ćemo dobiti već 17. oktobra na večitom derbiju...

Bilans prelaznog roka

Otišli: Strahinja Pavlović (Monako), Petar Gigić (Ujpešt), Đorđe Ivanović (Olimpija), Nemanja Miletić (Al Read), Umar Sadik (Almerija), Bojan Matić (Atromitos), Marko Jovičić (Inđija), Nemanja Nikolić (Spartak), Luka Cucin (Inđija), Stefan Radmanovac (Zlatibor), Ivan Milisavljević (Voždovac), Dušan Llatović (Teleoptik), Slobodan Stanojlović (Teleoptik)

Došli: Maki Banjak (Olimpija), Dušan Lalatović (Dunajska Streda), Aleksandar Miljković (slobodan), Ivan Obradović (Legija, slobodan), Svetozar Marković (Olimpijakos, pozajmica), Miloš Jojić,(Bašekšehir), Filip Holender (Lugano), Žan Kristof Baebek (Utreht, slobodan).

(Telegraf.rs)