Robi pričao Hrvatima o najvećem poniženju u istoriji Partizana: Jedna od najdražih pobeda u karijeri

Ratni vihor samo što je prestao, rane su bile još sveže, nacionalne tenzije i dalje veoma jake, razbukatale, i u takvim postratnim uslovima odigran je revanš Partizana i Kroacije, današnjeg Dinama, tačno pre 23 godine, u kvalifikacijama za Ligu šampiona.

Posle beogradskih 1:0 za crno-bele golom Isailovića, u Zagrebu je srpski tim potonuo, nije izdržao ogroman pritisak niti nalete kvalitetnijeg rivala pojačanog Robertom Prosinečkim, a debaklom Beograđana od 5:0 sladio se sa tribina i predsednik samostalne Hrvatske države Franjo Tuđman.

Preporučujemo

Tog meča prisećaju se i danas njegovi akteri, za hrvatske medije uspomene su evocirali Cvitanović i Prosinečki koji je tada, sa etiektom Zvezdine legende, predvodio Kroaciju do "povjesne pobede".

- Odigrao sam u karijeri puno velikih utakmica, ali to mi je sigurno jedna od najdražih, najvećih i najvažnijih - izjavio je Robert Prosinečki sećajući se utakmice odigrane prije tačno 23 godine na današnji dan, prenosi portal 24sata.hr.

Prosinečki se tog leta vratio u Dinamo, tadašnju Kroaciju, i prvu evropsku utakmicu u Maksimiru igrao protiv Partizana koji nije imao šanse u grotlu pred 40.000 neprijateljski raspoloženih navijača.

- To je najbolji ambijent koji sam doživio. Na nama je bio veliki pritisak, ali u takvom fenomenalnom ambijentu jednostavno nismo mogli zakazati. Već u startu utakmice pokazali smo ko je gazda na terenu - kaže Robi.

Foto: MN Press

Osim Prisnečkog, pobedu ekipe Marijana Vlaka izneli su Ladić, Šarić, Šimić, Jurić, Krznar, Jurčić, Mujčin, Marić, Cvitanović i Viduka. Goleadu je otvorio Silvio Marić u 12. minutu, Partizan je promašio penal preko Vukićevića, a do poluvremena je već bilo 4:0. Marić je meč završio sa dva pogotka, Igor Cvitanović je dao dva, a jedan Australijanac Mark Viduka.

- Kakav ambijent, kakve emocije na terenu i na tribinama... Namerno smo pustili da prvi izađu na zagrejavanje. Kad smo mi uoči početka videli face, znali smo da im nije svejedno - priseća se i Igor Cvitanović.

- Ti golovi sigurno su mi najdraži u karijeri - rekao je Cvitanović, koji se dobro seća i penala kojeg je za Partizan svirao francuski sudac Žil Vezije.

- Vraćao sam se često na tu situaciju i u snimci skužio da je on pokazao da je Viduka povlačio igrača Partizana. Svirao im je penal, ali uzalud, mi smo na golu imali Ladića - kaže Cvitanović.

Susreli smo se godinama posle s Vukičevićem, tragičarem PArtizana zbog promašenog penala koji je možda mogao da preusmeri tok meča. Nije čak želeo ni razgovarati o toj utakmici.

- Uh, bolna uspomena... - kaže.

Jurić je tada komandovao odbranom Kroacije. I on se prisetio momenata koje će pamtiti dok je živ.

- Taj put nisam trebao u svlačionici vikati "ajmooooo". Strašan je to adrenalin, znali smo što ta utakmica znači navijačima Dinama, ljudima u Hrvatskoj, Hrvatima uopšte. Bili smo nervozni, nismo smeli razočarati sve te ljude i pokojnog predsednika. Posle utakmice smo išli na večeru i primanje kod Franje Tuđmana. I ne samo tad, već više puta - kaže Jurić.

Uživao je i Tuđman, bacao sako od sreće, slavio. U loži do njega sedeli su i drugi važni politički akteri Hrvatske, Ivo Sanader, Vladimir Zagorac, njegova kći, sin, najbliži saradnici...

- Kad smo se vraćali u Zagreb, nakon poraza u Beogradu, znali smo da ćemo ih pregaziti. Nije to bila samo fudbalska utakmica, bilo je to više od fudbala i nikad neću zaboraviti taj dan u Maksimiru - kaže Kruno Jurčić, koji je dobro seća lica igrača Partizana u tunelu.

- Bili su potpuno bledi. Znali smo da to trebamo iskoristiti i sve rešiti u prvih pola sata. To smo i napravili - kaže Jurčić.

Za Partizan su tog dana igrali Kralj, Sabo, Tašvski, Krstajić, Svetličić, Tomić, Vukićević, Stojisavljević, Trobok i Obradović.

(Telegraf.rs)