Analiza priprema Partizana: Koje su glavne promene za novu sezonu i šta je najjače oružje za titulu?

Prošlo je više od deset godina otkako je Partizan poslednji put sa gotovo istim timom okončao i započeo novu takmičarsku sezonu. Takva klupska politika je tada, u mandatu Ivana Tomića na mestu sportskog direktora, donosila redovna učešća u Ligi Evrope, potom je 2010. kulminirala ulaskom u grupnu fazu Lige šampiona, i sve to uz trofeje u Srbiji, koji su za crno-bele tih godina bili stvar rutine.

Posle tri prelazna roka u kojima su “od temelja do krova” rekonstruisali tim, u Humskoj su očito rešili da posegnu za pomenutim modelom, uz javno obećanje trenera Sava Miloševića da će Partizanu, posle gubitka oba trofeja u minuloj sezoni, prioritet u narednoj biti šampionska titula.

Milošević i njegov stručni štab imaju dobru osnovu za takvo obećanje: kompletno sačuvan tim, igrače koji mogu da igraju i “vezanih očiju”, postavljen sistem igre, ali i potpunu finansijsku stabilnost kluba, koja garantuje mir u svlačionici, a koja je u prošlosti neretko bila veći problem nego sve ostalo.

Pojačanje na kome je struka insistirala – defanzivac Maki Banjak, obezbeđeno je mesec dana pre kraja takmičarske sezone, a postoji plan da klub proda samo jednog igrača za višemilionsku sumu (Umar Sadik ili Filip Stevanović), kako finansijski ne bi zavisio od plasmana u Evropu, iako je to takođe jedan od prioriteta, jer donosi mnoge druge benefite (pre svega podiže vrednost igračkog kadra).

Sa takvom polaznom osnovom, Milošević i saradnici su imali obavezu da tokom priprema otklone nedostatke u igri, implementiraju možda neke nove ideje, shodno činjenici da se stručnom štabu priključio Radovan Ćurčić i da, pre svega, ubede igrače da su “male” utakmice jednako važne kao i one zvučne. Jer je upravo na njima Partizan posrtao i gubio korak u srpskom fudbalu.

Problem u "selektiranju" utakmica

Nepobitno je da crno-beli imaju najkvalitetniji sastav u Superligi, da igraju najlepši fudbal, napadački orijentisan, raznovrstan, efikasan, i to ne vidi samo onaj ko ne želi. Takođe je neosporno da Miloševićev tim nije imao probleme na važnim utakmicama, u kojima mu je, recimo, najveći rival i aktuelni šampion bio redovna mušterija, te je umeo da se isprsi i slavnom Mančester junajtedu, nadigra Turke, Holanđane, Norvežane u Ligi Evrope.

Problem je često bio motiv, nedostatak pobedničkog mentaliteta u mečevima sa Mladošću iz Lučana, TSC-om, Vojvodinom, Radničkim, Napretkom... i jednako se ispoljavao i na gostovanjima i u Humskoj, gde je Partizan takođe gubio bodove.

Nekada je bilo opravdanja, poput Lige Evrope ili sudija, ali najčešće nije, i to je anomalija koju Savo Milošević, stručni štab i fudbaleri moraju da otklone u narednoj sezoni, ukoliko žele da budu ravnopravan takmac u ligi u kojoj se mahom sve zna unapred.

Ako uspe da eliminiše “selektiranje utakmica” i nametne igračima obavezu da pred svakog rivala izađu kao što, recimo, izlaze na večiti derbi, Milošević i Partizan bi u narednoj sezoni zaista mogli da ispune obećanje i posle tri godine vrate šampionski trofej u Humsku.

Konkurencija pojačana - tim se zna

Što se samog tima i izbora igrača tiče, neće tu biti previše iznenađenja, jer, rekosmo već, svi su ostali na okupu i sve što je bilo do kluba je odrađeno na vreme. Produženi su ugovori Bojanu Ostojiću i Nemanji Miletiću, angažovan je Banjak da dodatno pojača konkurenciju u odbrani, sačuvani su momci iz Omladinske škole (takođe ugovorima), koji će obezbediti lakši manevar u besmislenom pravilu o “bonus igračima do 21 godine”.

Zbog pomenutog bonusa je struka primorana na “rez” na golu, pošto će na mečevima domaćeg takmičenja priliku uglavnom dobijati mladi Aleksandar Popović, dok će evropski mečevi ipak biti “u rukama” Vladimira Stojkovića.

Milošević je tokom rada i prijateljskih mečeva na Zlatiboru probao razne varijante, pre svega u poslednjoj liniji, tražeći najbolja rešenja u štoperskom tandemu, ali i na poziciji desnog beka, koju pokriva po vokaciji ipak centralni defanzivac – Nemanja Miletić, a pomaže, po potrebi, krilni vezista Aleksandar Lutovac.

Kako stvari trenutno stoje, prvi izbor na mestu štopera je Uroš Vitas, koji je počeo sve mečeve na pripremama ne bi li se uigrao, a drugi iskusni Bojan Ostojić, dok se čeka da Banjak uđe u sistem i ritam nove sredine. Tada će verovatno doći do rokade, pa će Vitas i Banjak činiti centralni deo odbrane, dok će Ostojić biti podrška sa klupe. U ovoj "podeli karata" mladi Dušan Lalatović tek treba da se dokazuje, a Igor Vujačić teško može da se izbori za minute.

Na poziciji levog beka je siguran i neprikosnoven Slobodan Urošević, igrač koji je prošao “sito i rešeto” kod tri trenera, doživljavao da ne bude licenciran, da bude čak i precrtan i kod sva tri je uspevao da vrati i nametne kao prvi izbor. Podrška sa klupe će biti Rajko Brežančić i to se moglo zaključiti na konto kontrolnih mečeva.

Slatke muke u manevru

U manevru je mahom sve poznato i samo zavisi od toga da li će Miloševićev izbor biti veoma ofanzivna ili opreznija varijanta za dva klasična zadnja vezna fudbalera. U prvom slučaju, koji je demonstriran na minula dva kontrolna meča sa Zlatiborom i Proleterom, tandem ispred odbrane su čini Saša Zdjelar i Bibras Natho, krila Takuma Asano i “bonus igrač” Filip Stevanović (ili Nikola Čolić) i Sejduba Suma kao organizator igre.

U drugoj, zatvorenijoj varijanti, izbor ispred odbrane bi činili Zdjelar i Aleksandar Šćekić, dok bi Natho preuzeo konce igre u svoje ruke.

Struka će u toj liniji imati “slatke muke”, jer i Lazar Marković pokazuje veliki kvalitet, no, igrač njegovog profila je jednako sposoban da igra i na krilu, ali i u centralnom delu veznog reda, kao organizator igre, pa će Milošević sigurno naći način da ga iskoristi. Isto važi i za Lazara Pavlovića, iako je evidentno da je, u odnosu na zimske pripreme u Turskoj i kraj minule sezone, u padu forme.

Umar Sadik je bio i biće (ukoliko ne napusti klub) prvi napadač Partizana, i tu ne postoji nikakva dilema. Iskusni Bojan Matić će imati ulogu drugog napadača, ali će biti često korišćen i kao prvi kada se poveća broj mečeva, dok mladog Nikolu Štulića tek očekuje dokazivanje.

Prvi veliki ispit crno-bele očekuje već za četiti dana u Kruševcu protiv Napretka, koji je već dugo “kost u grlu” Partizana. Taj meč će u velikoj meri biti parametar da li je klub iz Humske zaista spreman da napadne šampionsku titulu ili će i sledeća sezona biti sezona praznih obećanja i bljutavih izgovora.

(Z. Ivković)