Erdoganov klub bez navijača je novi šampion Turske: Politički projekat od vodovoda do Lige šampiona

Fudbaleri Bašakšehira su u nedelju krunisani kao prvaci Turske i retko ćete negde moći da kažete da jedan klub ima toliku disproporciju u ekipi koliko ima na tribinama.

Igrali pred publikom ili ne, pandemija korona virusa ili ne, Istanbul Bašakšehiru je svejedno jer za ovaj klub važi da prosto nema navijača.

Ako se fudbal i igra zbog sveg tog uzbuđenja, golova i huka sa tribina, Bašakšehir igra zbog rezultata i istorije. A navijači ako dođu uz to, došli su.

- Jedinstveno je, takođe i zbog toga što mi praktično ni nemamo navijače! U Istanbulu svi navijaju za Galatasaraj, Fenerbahče ili Bešiktaš. Titula je u istoriji kluba i igrači će biti njegove legende, ali to je to - rekao je fudbaler Eldžero Elija.

On je vrlo plastično objasnio ono što može da vidi svako ko je ikada prošetao Taksimom ili centrom turske prestonice, bez obzira na to što je Bašakšehir posle pobede 1:0 nad Kajzerijem postao tek šesti klub u istoriji koji je osvojio titulu.

Po gradu se mogu videti ljudi u dresovima Galate, Fenera, po radnjama ćete čuti kako vole ili ne vole Adema Ljajića oni Bešiktašovi, ali Bašakšehir gotovo niko neće spomenuti.

A kako je Istanbul došao dotle, od kada i zašto nema šire grupe navijača? Pogledajmo pokoju činjenicu.

Klub je formiran u delu Istanbula po imenu - Bašakšehir, ali se pre trideset godina kada je osnovan zvao drugačije. Formiran je 1990. kao "ISKI SK", amaterski klub koji je bio u vlasništvu lokalnog vodovoda.

Samo godinu kasnije će postati Bujukšehir Beledispor i ovaj klub se dugo borio da uopšte dospe do turske Superlige kako bi uopšte na sebe privukao pažnju.

To se desilo u sezoni 2007/2008. Već tada se nazire i podrška koju je klub dobio od države. Naime, svoje utakmice je igrao na areni Fatih Terim, a njegov vlasnik je Ministarstvo omladine i sporta Turske.

U zemlji kakva je Turska bez odobrenja Redžepa Erdogana nemoguće je da se ovako nešto sprovede i tu je država donekle pogurala klub koji se "odužio" igranjem grupne faze Lige Evrope u sezoni 2016/2017 i plej-ofa za Ligu šampiona u sezoni potom.

Osim toga, dvaput su bili i drugoplasirani u Turskoj (16/17 i 18/19), pa su ozbiljno pomrsili račune nakon povratka u Superligu 2014. godine, posle sezone u drugom rangu takmičenja.

Te iste godine su se načelno odvojili od javnog vlasništva, postali su privatni klub sa ustanovljenim imenom pod kojim igraju i sada.

Ovo je retkost u turskom fudbalu, jer je većina klubova u vlasništvu akcionara ili asocijacije od kojih mnoge imaju veze sa AKP, odnosno strankom pravde i razvoja.

Istanbul Bašakšehir nije izuzetak. Predsednik kluba Geksel Gimišdag je član AKP. Gimišdag je turski biznismen koji ima i porodične veze sa Erdoganom.

Ima ih još jedan član odbora kluba Ahmet Kenedži, jer je njegova sestra udata za jednog od Erdoganovih sinova.

- Nikad nismo bili ispod četvrtog mesta već šest godina u ligi. Nije bilo mnogo onih koji su verovali, ali oni koji veruju, pobeđuju. Nikad nismo izgubili nadu. Takođe smo održali i obećanje svom osnivaču i predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu - naveo je prvi čovek Istanbul Bašakšehira.

Važno je napomenuti da je Bašakšehir nastao u delu grada koji broji oko 300 hiljada ljudi i raste, na obodu evropskog dela i to u vreme kada je Erdogan bio gradonačelnik.

U međuvremenu je Istanbul Bašakšehir dobio i novi stadion od 18 hiljada mesta, što se ni izbliza neće ispostaviti dovoljnim za privlačenje publike, ali hoće za rezultate.

Stadion je izgradila firma Kalijon, koja takođe ima bliske veze sa AKP, a na prvoj nezvaničnoj utakmici na novom stadionu Erdogan je dao "het-trik" za 15 minuta.

Simbolično, Erdogan se tada kao premijer kandidovao za predsednika, nosio broj 12 po tome što je nameravao da postane 12. predsednik, a Bašakšehir je odmah potom povukao broj 12 iz upotrebe.

Podrška jednog čoveka koga mnogi smatraju alfom i omegom svega u Turskoj Bašakšehiru i računica je jasna.

Još jedan od razloga zašto Istanbul Bašakšehir neće imati mnogo navijača verovatno nikada, ili bar ne skoro, jeste i taj što je nastao u gradu gde su još tri velika kluba: Galatasaraj, Fenerbahče i Bešiktaš.

Tu je i Kasimpaša, ali on ne ide u koš sa spomenutim elitnim društvom. Deo ultrasa tri najveća kluba je između ostalog 2013. godine protestovao protiv Erdogana i Vlade.

Zanimljivo je da je Bašakšehir, iako komercijalno neisplativ što se tiče prodaje karata, ima pod svojim skutima neka skupa sponzorstva koja se opet pripisuju politici, a ne objektivnom i sportskom uspehu.

Neki od vodećih brendova u Turskoj plaćali su dovođenje igrača kakvi su Gael Kliši, Martin Škrtel, Mehmet Topal, Robinjo, Demba Ba...

Neke od fudbalera su razvili i sami, ali bi to verovatno bilo nedovoljno da nisu bili projekat predsednika i njegove partije.

S druge strane, bilo bi nepošteno reći da je Bašakšehir jedini klub koji je uživao podršku političara u Turskoj, ali jeste jedan za koji nikada neće imati većinsku podršku koja se generacijama prenosila u Istanbulu na neke druge boje.

🏆 ŞAMP1YON MEDİPOL BAŞAKŞEHİR 🏆👊🏻 #TürkiyeninYeniŞampiyonu 🦉 pic.twitter.com/p4yo9Gv6dP— İstanbul Başakşehir 🏆 #TürkiyeninYeniŞampiyonu (@ibfk2014) July 19, 2020

Iza Bašakšehira je u ligi završio Trabzonspor, klub koji se smatra četvrtim najvećim u Turskoj, ali koji je svoju poslednju titulu osvojio još davne 1984. godine.

Za ovaj klub se takođe vezuju neki članovi bliski Erdoganu, njegov zet i ministar finansija Beret Albajrak, ali ne i Erdogan koji se javno deklarisao kao fan Fenerbahčea.

To mu nije smetalo da dolazi i na utakmice Bašakšehira i gleda ih, povremeno da čak ulazi i u svlačionicu ekipe, pa nije čudo ako sledeće što nameri budu i neki ozbiljniji istupi u Evropi.

Erdogan je svakako pokazao da kada nešto naumi u svojoj zemlji, malo je granica koje mogu da ga zaustave.

(M.Ljubisavljević)