Partizanov pakao zbog Beograda, Zvezdi misterija Divčibare: Profesor o pripremama večitih za Evropu

Radivoje Radaković, jedan od naših najpoznatijih kondicionih stručnjaka, za Telegraf je analizirao trenutnu situaciju, prilično osetljivu, u kojoj će se srpski fudbalski klubovi spremati za evropske izazove.

Radakovića su ljubitelji fudbala sigurno zapamtili u ne tako davnoj prošlosti, bio je kondicioni trener u Crvenoj zvezdi u mandatu Roberta Prosinečkog, potom je radio i sa omladinskim kategorijama kluba iz Ljutice Bogdana, ali je najlepše trenutke karijere doživeo sa odbojkaškom reprezentacijom Srbije, s kojom je osvojio prošle godine evropsku titulu.

Za naš portal, popularni Profa, koji je poznat i kao veliki motivacioni govornik, potrudio se da održi pozitivan duh, iako situacija nije nimalo naivna.

Zbog korone treba planirati pripreme iz sata u sat, ne iz dana u dan

- U principu, ne znam sve detalje, sada govorim ne kao trener, već kao profesor i neko ko se bavi naukom na univerzitetu. Moram priznati da je situacija do te mere kompleksna, pa čak i haotična. Ljudi koji su apsolutni eksperti za oblasti suštinski bitne za ovu pandemiju, ne poznaju je dovoljno niti imaju egzaktne pristupe tome šta se zaista dešava sa ovim virusom - kaže na početku priče Radaković.

- To vidimo svakodnevno, i to nije samo na nivou Srbije, već na svetskom nivou. Shodno tome, jasno je da klubovi ne mogu da nađu idealne modele, to odgovorno tvrdim. Nemoguće je to sprovesti, a opet, nemoguće je zaustaviti život, morate funkcionisati na neki način, znate da smo iz potpune izolacije i zastoja u životu došli da moramo da nastavimo. Pamet klubova i štabovi pokušavaju da nekako dosegnu optimalni model. To nije moguće, pitanje je koliko ko uspeva, od slučaja do slučaja. Ne bih da pametujem, siguran sam da svi daju sve od sebe.

Što se tiče ekipa koje ostaju u svojoj bazi, poput Partizana (koji je otkazao prvi deo priprema na Zlatiboru, a još je neizvesno da li će i drugi deo, ali za sada sve ide u tom pravcu), Vojvodine i TSC-a, to može predstavljati "tempiranu bombu".

- U principu zavisi sve od vrućina, nekad ima do 20 stepeni razlike u odnosu na planinu, klubovi imaju terene, ali organizacija je drugo. Jedno je biti u vrhunskom hotelu na planini, a nešto sasvim drugo biti kod nas i organizovati se u sopstvenim objektima.

- Ako dolaze na trening od kuće, što je meni logičnije, nemaš klasične karantinske uslove, ishranu koja je koncipirana, odmah to otežava mnogo toga. Nemate kontrolu nad snom i odmorom igrača. Naučno je utemeljeno da kada imate karantinske uslove, priprema igrača je drugačija, praćenje parametara, bolje odmaraju, mirniji su psihofizički, san nije zanemarljiv, rehidratacija, suplementacija, ishrana...

Sami treninzi nisu problem, ali jesu temperatura, zagađenost vazduha...

- Tu se napravi satnica, ali sve ostalo može biti problem. Plus temperatura, zagađeniji je vazduh, sve to otežava, a sumarno može biti ozbiljna stavka prevage. Veća je dehidratacija, stres i uticaj temperature, troši se energija na regulisanje telesne temperature, funkcionisanje u tim uslovima, zagrevanje organa. Gube se minerali i tečnost, disanje na 40 i na 20 ili 25 nije isto.

- Razmena gasova, sve to utiče, plus da li žive i spavaju u svojim trening centrima. Ako dopuste da igrači dolaze od kuće, to je drugačije i povlači niz uticaja. Nažalost, to negativno može da utiče na formu. Forma je stanje, a stanje se gradi, zavisi od niza endogenih i egzogenih faktora.

Čari Beograda mogu da budu opasnost za crno-bele.

- Kada ste na planini nekomercijalnoj kao što su Tara i Divčibare, imate mir, Zlatibor već odudara. Igrač traži svoj mir na pripremama, ovde imate autograme, povlačenje za rukav, iako je to fantastičan kolorit, lepo je, ali remeti. Pa situacije kada se popije piće s poznanikom, curicom... A u Beogradu, ako se zanoći i popije koja čašica, stvaraju se efekti zamora i nedostatak sna, to može da poremeti metabolizam i bioritam igrača. Remeti se enzimski i hormonski status, celog aparata.

Primera radi, sada će Zvezda imati okupljanje 10. jula, od 11. do 20. jula će biti na Divčibarama, od 23. do 29. jula će biti u Vrnjačkoj Banji. Prvenstvo startuje 2. avgusta, a evropske kvalifikacije počinju za Zvezdu od drugog kola, koje se igra 18. ili 19. avgusta.

Dekiju je potrebno strpljenje i razumevanje u ovoj situaciji

Evropske obaveze čekaju još Partizan, Vojvodinu i TSC, koji će ostati u svojoj bazi, a Radaković smatra da će svima biti neophodno veoma detaljno praćenje svakog koraka u radu sa igračima. Napravio je i paralelu sa svojim nekadašnjim letnjim pripremema, u sezoni kada je Zvezda bila na pragu Lige Evrope.

- Mi smo tada imali sedam nedelja za pripreme ukupno, ali posle 4 počela je Evropa, imali smo pripreme na Rogli i Zlatiboru, imali smo hipoksiju koja je za fudbal naglašena, da silazimo sa 2.000 metara na 1.000 na Zlatiboru. Specifično je što smo mnogo više mečeva igrali na Rogli nego na Zlatiboru, što je moglo da nas košta, ali smo uspeli da amortizujemo.

Ovaj put, Dejan Stanković ima veoma zahtevan zadatak.

- Imate jednog Dejana Stankovića, El Grande Dekija, ali on još uvek kao trener ima malu empiriju i mora da prođe jedan ciklus sa stručnim štabom, za koji smatram da je izuzetan. Mora da prođe mnogo toga s promenjenim igračkim kadrom, i iza trenera koji je doneo dve Lige šampiona. I u uslovima ovog kovida, veoma specifična situacija. Ukoliko bih juče dobio ponudu od Zvezde, koliko bih je jedva dočekao, toliko bih bio i "ne bio im u koži", narodski rečeno. Treba im strpljenje i razumevanje, verujte mi šta kažem.

- Moraju da imaju pored znanja i mnogo sreće, one zaslužene, da se sve kockice slože. Mnogo upornosti, marljivosti i kompatibilnosti koju treba da ima staf sam za sebe. Staf sa igračima, upravom, pa onda i sam žreb. Važna je i dobra baza, vidim da je Zlatibor otkazan kod mnogih, kako će se prijateljske utakmice odigrati i tempirati... Sve treba integrisati, to su samo neke od smernice, ima i stotinu, ako ne i hiljadu parametara koji utiču na sve ono što se sutra zove takmičarska performansa. Treba im dati svesrdnu podršku, ja im je dajem kao kolega i navijač.

Kako bi Radivoje Radaković tempirao pripreme jednog kluba u ovoj situaciji pandemije korona virusa?

- Znate zašto je teško pitanje? Ako bih dobio od nekog od Zvezde, "hajde da čujemo Profo tvoje mišljenje", radio bih na tome ne dnevno, nego iz sata u sat. Ali hajde da to ostavimo štabu, neka bude citirano, znao bih svaki minut treninga da isplaniram, zatim i isprogramiram, ne bih se libio da se tome detaljno posvetim. Ja njima držim palčeve i nadam se da ćemo sledeći put pričati kada Zvezda bude u Ligi šampiona.

- Sve najbolje želim i Partizanu, Vojvodini i reprezentaciji, iako sada možda čak i imam razloga za ljutnju na neke određene fudbalske krugove. Ali ja sam sada čovek odbojke i radim sa prvacima Evrope, srećan sam čovek i želim sreću ostalima. Prvo Zvezdi, pa onda ostalima i verujem da će svi naći svoj način, zatim i reprezentaciji, jer je Srbija iznad svega.

"Divčibare su mi misterija, ali siguran sam da je Teodosić to profesionalno uradio"

Zvezdina prva baza biće Divčibare, a Radaković je uporedio planinske uslove za rad u Srbiji.

- Moram priznati da su mi Divčibare najveća nepoznanica od svih naših planinskih lepotica. Zlatibor je vazdušna banja i fantastičan centar sportskog turizma, u to se ulaže uveliko. Nadmorska visina od 1.000 metara, mada ima više na Torniku, zatim tu je vazdušna struja, fantastičan je za obogaćivanje kiseonikom.

- Tara je u neku ruku bolja, iako je nešto viša i oštrija planina. Kopaonik je već više hipoksički (smanjena koncentracija kiseonika) i zahteva više vremena u toj hipoksiji, zbog svih fizioloških parametara koji se odnose na kardiorespiratorni sistem.

- Divčibare su mi nepoznanica, čak ne znam na kojoj su visini, ali sam siguran da su ljudi iz Zvezde imali ozbiljan rezon kad su se opredelili. Potrudiću se čak i da ih obiđem i odgledam neki trening.

- Konkretno, ja sam odbojkaše hteo da vodim na Kopaonik, i kada bih imao dovoljno vremena, birao bih uvek višu planinu ako bih na njoj imao više vremena, upravo zbog te hipoksije  i svih njenih efekata na transport kiseonika, kada je u pitanju fudbal gde sad imate malo vremena, onda je rezon izabrati nižu planinu, nije potrebna udarna adaptacija, verovatno imaju dobre uslove, siguran sam da je Teodosić to vrlo profesionalno uradio. Navijam svim srcem da Zvezda to odradi na najbolji mogući način.

Kakav je rizik od povreda?

- Ima rizika, tu je višeslojna situacija, ima mesta za sportsku i medicinsku nauku, teoriju i metodiku treninga, zaista treba biti vrlo oprezan. Kada je u pitanju mehanički deo, sada su mogućnosti za povrede veće, iz jednog stanja mirovanja ulazite u visoka opterećenja, ona su praćena još većim u takmičarskim utakmicama, aktivira se stres, koji se vidi u endokrinu, može biti grčenja, mišićnih zatezanja, prenaprezanja, pa do ruptura. Može to biti praćeno zglobnim povredama, zaista je mutlidimenzionalna sfera opasnosti.

- Ne bih da zvučim pesimistično, samo želim da budem opominjuć i oprezan. Ali verujem da rade kompetentni ljudi i da će raditi ljudi koji znaju svoj posao. Fudbal je muški, kontaktni sport, modernih Herkulesa, sa gladijatorskih primesama. Zato je lep i svi ga vole, svi žele da govore o njemu. Svi moraju da se apsorbuju na novonastalu situaciju, koja ima vrlo opominjuć potencijal u sebi.

Visinske pripreme, nezgodni Naftan i tragični Bordo

Leto tokom kog je Radaković radio sa Zvezdom bilo je burno - klub se namučio protiv Naftana, ali je onda uspeo da prebrodi produžetke i penale sa Omonijom. Bordo je doneo tragično ispadanje.

- Imali smo stresan dvomeč sa Naftanom u kom nas je upravo skupo koštalo to što smo imali specifične uslove. Onda smo protiv Omonije i Bordoa imali trkački odlične utakmice. Specifikum priprema za Evrope je takav, ne bih da govorim o Milojevićevoj Zvezdi samo po njegovom imenu, jer ja ne glorifikujem šefove jer se zna koliko svako doprinosi, naročito pravi pomoćnici i kondicioni treneri. "One man show" ja ne priznajem, iako se zna ko je glavni i odgovorni, uvek pričamo o timu.

- U ovoj eri Lige šampiona, kapa dole za sve, ali potrebno je i mnogo sreće, videli ste i sami, mnogo puta je potrebno mnogo sreće, koju hrabri u ovom slučaju zaslužuju. Ako se vratim na ono što smo mi radili, radili smo veoma studiozno, temeljno i analitično. Opet smo imali sreće protiv Naftana, anonimna, ali trkački fantastična ekipa koja je tada bila u formi.

- Da smo igrali mesec dana kasnije, verovatno bismo ih žargonski "razvalili", ali zadali su nam probleme. Onda smo protiv Bordoa funkcionisali trkački drugačije. Mi smo u tom periodu imali date pikove i radili smo blok periodizaciju, morali smo iz nedelje u nedelju da radimo po blokovima, dižući formu kroz utakmice, bez prava na grešku.

Igrački kadar je u tom periodu bio respektabilan.

- Mi smo imali sreću da smo tad imali zaista vrhunske igrače, koji sada imaju ozbiljnu ulogu. Luka Milivojević je kapiten, Maksimović je "juče" osvojio Kup Italije, imate Lazovića, Evandra koji je igrao u Portu i Engleskoj. Niz igrača sa ozbiljnim karijerama posle Zvezde, veoma motoričnih igrača. Sa malo sreće, sećate se onog Bordoa nesrećnog.

- Da je tada Zvezda imala sreće, da je ušla u grupu, imala bi velike šanse da ode i u nokaut fazu Lige Evrope.  Prosto, taj nesrećni gol protiv Bordoa nas je udaljio. Tvrdim, na egzaktnom nivou, bilo je tako trkački da i danas na predavanjima iznosim taj meč, a ubeđen sam da bismo prošli u nokaut fazu Lige Evrope.

(B. V.)