Na grobu otkriveno zašto je Petkoviću propao transfer u Real i kako je iz tramvaja pokorio Maksimir

Legendarni srpski fudbaler i kasnije selektor i sportski radnik, Ilija Petković, sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu, gde su se od njega oprostili porodica, prijatelji i poštovaoci njegovog lika i dela.

Petko je otišao u legendu, ispraćen je uz šal OFK Beograda na kovčegu, ali i uz dirljiv govor njegovog velikog prijatelja i takođe legende OFK Beograda, Miloša Miše Smiljanića.

On je bio opširan, ispričao je nekoliko legendarnih anegdota, opisao njihovo prijateljstvo koje je trajalo 53 godine. Bilo mu je teško da drži oproštajni govor, ali je smogao snage.

- Nikada nisam pomislio da ću biti u ovakvoj situaciji. Da govorim na sahrani mog druga, brata, kuma, nerazdvojnog prijatelja, više od 53 godine. Znam da bi rekao "a ko bi, ako ne ti, Mikele moj". U ime našeg poluvekovnog druženja pokušavam da nešto kažem dok se grlo steže, a srce drhti. Znam da mi ti ne bi zamerio, možda bi se, skroman, kakav si bio, malo bunio za neku pohvalu, za koju bi rekao da je preterana, ali o tebi se kao čoveku, suprugu, ocu, dedi, sportisti, fudbaleru, stručnjaku i sportskom radniku, može govoriti samo u superlativima.

- Postoje dve kategorije ljudi koje si oduševljavao. Jedna, ona brojnija, su ljubitelji fudbala koji su voleli tvoj fudbal, driblinge, fudbalski vic, tvoje golove i centaršuteve... koje je tvoj drug Sani (Slobodan Santrač) čekao da pretvori u golove. Od pre nekoliko dana činite i tandem u nebeskom timu. Za utakmice na nebu sprema vas vaš legendarni maser Raki, a sa klupe vas gledaju tvoji selektori, Rajko, Stane, Vujke i Miljan i govore isto ono što su govorili dok su te imali u reprezentaciji. Dajte loptu Petku. To je bila čitava taktika, najbolji savet, jer su znali da ćeš svojim talentom, brzinom, fudbalskom mudrošću, dati, ili namestiti gol. Druga kategorija su oni srećnici koji su te gledali i poznavali, jer je bila privilegija, pošto si plenio ljudskošću, skromnošću, šarmom i duhovitošću. Oko tebe je uvek bilo veselo, jer si imao neverovatnu pozitivnu energiju kojom si sve plenio.

Opisao je zatim Smiljanić i sam dolazak Ilije Petkovića u Beograd iz rodnog Knina.

- Kada si došao iz Knina, u kojem će se ovih dana, nadam se, bar neko naći da ti zapali sveću, trebalo je neko vreme da se snađeš u velikom gradu kao što je Beograd. Tada smo se upoznali, tada je počelo drugarstvo koje je trajalo i trajaće, iako te nema. Kada sam te polako uvodio u klub mojih prijatelja, kada smo odlazili na naše žurke, pitali su me "ko ti je ovaj", a ubrzo su to isto pitali i tebe kada sam ja u pitanju, jer si dobio posle određenog vremena neku tablicu i bio si neverovatno popularan.

Došao u Beograd da studira prava, a postao fudbalska legenda i reprezentativac

- Kada smo zajedno olazili u tek otvorene beogradske diskoteke, voleli smo život obojica. Kada kažem život, to je bilo jedno drugo vreme, koje nema dotičnih tačaka sa današnjim vremenom. Ti si u četvrtak u 22.15 bio u svom krevetu, odmarajući se i razmišljajući o utakmici koja dolazi i sledi. Osvojio si Beograd na juriš, preko Terazija, pa Bulevarom do Ruzveltove, koja je vodila do tvoje Karaburme. Došao si da studiraš prava, ali pošto si sa odličnom ocenom prošao prijemni ispit, postao si igrač OFK Beograda, ubrzo i reprezentativac, učesnik Evropskog prvenstva 1968. i Mundijala 1974. godine.

"Maradona je protiv Engleza '86 koristio Petkovu taktiku sa debija za Jugoslaviju"

- Sećate se kada je Maradona 86. u Meksiku prešao 5-6 Engleza i dao gol. Rekli smo da je koristio tebe sa debija protiv Francuske on 1968. godine, kada si dao dva gola i na velika vrata ušao u državni tim kao debitant. Tvoj fudbalski put bio je munjevit, preko tvojih Klonfera sa Karaburme i reprezentacije one velike Jugoslavije, stigao si da kao gost igraš u slavnom Penjarolu iz Montevidea, da budeš pred vratima Real Madrida

Real Madrid je Petkoviću dao zlatan sat i predugovor

- Sticajem okolnosti bio sam svedok tih pregovora sa Realom, dobio si zlatan sat i predugovor, ali tada su propisi bili da igrači do 28. godine ne mogu da idu u inostranstvo. Njemu je falilo dva meseca i nije otišao u Real Madrid, a već je potpisao predugovor. Ali bez obzira na to, otišao je u skromni Troa i igrao je kao da je nosio dres Reala. Bio si profesionalac od glave do pete. Taj klub Troa ušao je u ligu te godine, dok je Ilija bio tamo, oni su igrali prvu ligu. Potpisao je produžetak još dve godine, međutim posle prve godine produžetka, dogovorio se sa klubom da se vrati za Beograd. Troa je posle toga otišao u drugu ligu.

OFK Beograd ti je bio živa rana

- Kada si posle blistave igračke karijere postao trener, opet si bio u formi, kao selektor Srbije, predsednik OFK Beograda, kao funkcioner FSS i predsednik FSB, u kojem si za neposrednog saradnika imao Mikija Stojanovića, u koga si imao veliko poverenje. Gde god da si bio i šta god da si radio, OFK Beograd ti je bio živa rana, patio si zbog krize u koju je zapao, što se od ekskluzivnog fudbalskog butika, u kojem se "prodavao najlepši fudbal", pretvorio u običnu radnju sa robom koje ima svuda.

Kako je iz tramvaja srušio Dinamo na Maksimiru

- Znam da je ovo tužan trenutak, ali znajući tvoj vedri karakter i da si uvek bio raspoložen i poztitivan, siguran sam da bi se složio i u ovakvom trenutku nasmeješ ljude koje si okupio. U tvoje ime pričam anegdotu iz Zagreba. OFK Beograd je igrao protiv Dinama u Zagrebu. Nisu imali para, ali OFK Beograd je odseo u najboljem hotelu, jer je šef hotela bio nekadašnji fudbaler OFK Beograda i imali su privilegiju da tamo spavaju i da ne plaćaju. Međutim, od hotela je trebalo stići do stadiona. Vođa puta bio je čuveni Milan Raki Ranđelović. Nisu imali para za taksi i onda Raki kaže "jedna grupa ide u prvi tramvaj, druga u prikolicu", ako dođe kontrola i uđe na prednja vrata, kažite da su karte u prikolici. I ako dođe iz prikolice, da bude obrnuto, da su napred karte.

- Kad su izašli iz tramvaja, kada su krenuli da ulaze na utakmicu, oni na vratima kada su ih pitali gde su pošli, mislili su da su oni đačka ekskurzija. Raki kakav je bio, da ne kažem drčan, prepoznali su ga i pustili su ih. Bilo je 55.000 gledalaca, rezultat je bio 3:0 za OFK Beograd na toj utakmici.

Ostaće jedna prazna stolica za čuvenim stolom u Maderi

- Jedna stolica tvoja, za našim stolom u Maderi ostaće zauvek prazna. Za tim stolom, kao primer svima, gde su sedeli predsednici tri najveća beogradska kluba, reprezentativci u fudbalu, košarci, tenisu, novinari, privrednici, bankari. Za svoje prijatelje, Pericu, Den Tanu, koga si ti zvao Denika, Ivka, Zdravka, Bobana, Batu, Vladu, Peru i ostale, govorio si da su profesori žviota i da od njih treba učiti kako treba živeti. I učio si, ali si nažalost, živeo isuviše kratko. Za Iliju je familija uvek bila na prvom mestu, porodica je za njega bila svetinja - zaključio je najbolji prijatelj Ilije Petkovića tokom oproštajnog govora u njegovo čast.

(B. V.)