U Zvezdi bez šanse, s Vošom presudio Partizanu: Lalatov vojnik otkrio zašto je slavio pred Grobarima

Fudbaleri Vojvodine pobedili su Partizan u finalu Kupa u Nišu posle triler penal serije, u kojoj je poslednji pogodak postigao Stefan Đorđević.

Ima nečeg romantičarskog u tome što je upravo Đorđević dobio šansu da reši meč, radi se o skromnom, nenametljivom i vrednom Novosađaninu, koga je Nenad Lalatović vodio u sve klubove koje je trenirao.

Sve je počelo od Proletera, nastavilo se u Voždovcu, Borcu iz Čačka, Crvenoj zvezdi i Radničkom iz Niša, pa se onda Stefan vratio u Novi Sad, trijumfalno je to obeležio u Nišu.

- Sa svojim klubom i šefom sam došao do pehara. Jako mi je drago, nema srećnijeg čoveka od mene kada se podigne pehar u svom gradu, dete sam kluba, upravo zbog toga mi je i posebno drago - kaže za Telegraf Stefan, koji u prvom boravku u klubu nije došao do seniorskog tima.

- Nisam igrao za seniorski tim Vojvodine u prvom mandatu, takav je splet okolnosti bio, rano sam napustio klub, odmah posle omladinske škole. Ali eto, zaobilaznim putem sam se vratio i još sam srećniji zbog toga, uživam u ovom danu.

Bilo je reči i o sada već čuvenoj saradnji sa Lalatovićem.

- Naš zajednički rad traje 10 godina, kada bih sada mogao da se setim početaka... Trebalo bi mi malo više vremena, ali najbitnije od svega je da sam ovde i jako sam srećan zbog njega. Ovaj trofej posvećujem našim navijačima, gradu Novom Sadu, i naravno, Nenadu Lalatoviću i njegovoj porodici.

Finale je bilo epsko za Vojvodinu, jer je prokockana prednost od 2:0. Na kraju, penali su izvedeni skoro savršeno.

- Nije lako, imali smo 2:0, praktično završen meč, došli smo u situaciju da se spasavamo, našom greškom, moram da kažem. Jednostavno, u nekim trenucima smo poklekli, ali ponavljam, pokazali smo karakter, da smo pravi kada je najbitnije. Imali smo našeg generala, naša vojska je odgovorila na sve zadatke. Sada smo ovde pred našim navijačima i moram da im se zahvalim na ovom broju.

Ceo stadion je bio protiv Novosađana, ali je Đorđević hladnokrvno izveo poslednji penal.

- Nisam imao tremu, imali smo našeg dirigenta na terenu koji, u slučaju da sam ja promašio, on bi to završio - kaže Đorđević, pokazujući na Nikolu Drinčića.

Posle pogotka za Kup, Đorđević je skinuo dres i proslavio ispred tribine  koju su napunili Grobari. Mnogi su to protumačili kao provokaciju, a dilemu je razrešio Đorđević. Iznad navijačke grupe, u loži su bili najmiliji.

- Moram to da demantujem, nisam proslavio pred navijačima Partizana, ja nisam tako vaspitan. Tražio sam moju porodicu koja je bila gore u loži sa našim navijačima koji su došli, odnosno upravom kluba, tako da moram to da demantujem - zaključio je Đorđević.

(B. V.)