Skriveni heroji sa Čaira: Kako su sudije pomogle Voši i Partizanu da kreiraju spektakl u finalu Kupa

Finale Kupa u Nišu donelo je kraj sezone za poželeti, jednom rečju - spektakl! Četiri gola, preokret evrogolom u nadoknadi vremena, 120 minuta igre, tenzije koje fudbalu daju tu čar, a zatim i dramu kakvu samo penali mogu da kreiraju!

Naravno da su igrači Vojvodine i Partizana najzaslužniji za taj spektakl na Čairu, ali velike zasluge definitivno idu i na račun sudijske trojke u sastavu Danilo Grujić, Dalibor Đurđević i Milovan Ristić. Ukratko - oni su se "pobrinuli" da igrači budu u centru pažnje.

I dok se znalo da je mesto u finalu "zacementirano" za Đurđevića i Ristića, sam izbor Sudijske komisije FSS za glavnog sudiju utakmice doneo je razne komentare. Uglavnom netačne i zlonamerne.

Međutim, Grujić je, uz pomenute Đurđevića i Ristića -  doajene i žive legende evropskog i svetskog renomea, uspeo da jedno od najlepših finala koje Srbija pamti odsudi na vrhunskom nivou.

Pustio je Grujić da se igra fudbal, što je definitivno bilo najvažnije, imao je potpunu kontrolu u momentima kada je situacija na terenu pretila da eskalira, ali je istovremeno delio kartone samo u cilju da utakmicu vrati u okvire fer-pleja. Otuda i ne čudi što je trenera Voše Nenada Lalatovića opomenuo samo žutim kartonom u trenucima kada je tenzija dostizala vrhunac.

Odoleo je pritiscima i jednih i drugih, ali i publike koja mu je u rodnom gradu pogrdno skandirala u trenucoma kada je Partizan gubio. Ne zato što mrze svog sugrađanina, već zato što vole svoj klub. Ipak, Grujić je izdržao taj pritisak svih 120 minuta, nijednog trenutka nije pokazao nervozu koja je mogla da odvede meč na "drugu stranu" i na taj način je pokazao da je u ovom trenutku uzdanica srpskog suđenja. Zajedno sa Novakom Simovićem.

S druge strane, šta reći o Đurđeviću i Ristiću - najboljem srpskom mahačkom paru svih vremena. I u sredu veče su bili nepogrešivi i pokazali su da pored njih VAR praktično nije ni potreban.

Godinama unazad su bili stubovi uspeha Milorada Mažića. Posle njegovog napuštanja srpskog i evropskog fudbala, mnogi su mislili da je to i njihov kraj. Kao što to obično i biva kada pomoćnici "ostanu bez sudije."

Ali, njih dvojica su nastavili da rade jače i više i pokazali su da se sve može. Otuda i ne čudi što su njih dvojica "zakucani" da sude svaki važniji meč u Srbiji, bez obzira na to ko će biti glavni delilac pravde.

Đurđević i Ristić su u Saudijskoj Arabiji angažovani da sude najveće derbije sa najvećim svetskim sudijama, a sa znanjem i iskustvom koje su stekli na najvećim svetskim takmičenjima i utakmica svakom sudiji koji je "stao u sredinu" bilo je kudikamo lakše da se izbori sa utakmicama koje "život znače" u Srbiji.

Uz njih su za večite derbije stasali Novak Simović i Lazar Lukić koji će u narednim godinama morati da nose veliko breme. Uz njih pomenuti Grujić sudi najteže utakmice bez ikakvih problema, uz njih plejade mladih sudija polako kreću u "nemirne vode" Superlige... I zato im treba reći veliko hvala za sve što su uradili i što rade jer, uz dužno poštovanje onih koji tek treba da ih zamene, očigledno će mnogo vremena trebati dok Srbija ne dobije ovakve veličine.

Pre svega profesionalce kojima se veruje i u čije odluke se ne sumnja. A onda je svima lakše da se fokusiraju na teren. Ako iz "zdravlje posluži", Đurđević i Ristić su sudije koje definitivno još trebaju srpskom fudbalu.

Zavesa na fudbal u ovoj sezoni je "spuštena" u sredu veče. Vojvodina je pobedom na penale osvojila Kup Srbije, a "fudbalski brod u postkoronskoj oluji" je doveden u mirnu luku. Umnogome zahvaljujući i sjajnom suđenju i nema sumnje da su predsednik Sudijske komisije FSS Milan Karadžić i rukovodstvo FSS doneli pravi izbor kada je u pitanju sudijska trojka na Čairu.

Za to kako su sudili u Nišu najbolje govori javnost, ali i akterti finale, s obzirom na to da su bili neprimetni i pre i posle meča. A to je ono što odvaja dobro suđenje od prosečnog...

(M.M./Telegraf.rs)