Evo šta je značilo "ovoga mi krsta, sve ću reći": Lalatović "otvorio dušu" pred finale s Partizanom

Karakter čoveka je njegova sudbina, nekada davno rekao je grčki filozof Heraklit, a sudbina Nenada Lalatovića i kroz igračku i kroz trenersku karijeru jeste ta da teškom mukom i poštenim radom stiže do zacrtanog cilja!

Neki, doduše, i ne vole karakter sadašnjeg trenera Vojvodine jer, otkako se pojavio u srpskom fudbalu, "bez dlake na jeziku" je govorio sve ono što mu je na duši. Za njega tabu teme ne postoje, na svako pitanje će najčešće odgovoriti istinom - svidelo se to nekome ili ne!

Takav slučaj je bio i tokom intervjua koji je dao za Telegraf, neposredno pre početka konferencije za medije posvećene finalu Kupa koje Vojvodina u sredu od 19 časova (TV Arena Sport 1) igra protiv Partizana u Nišu.

Govorio je Lalatović o samom meču sa crno-belima, uvredama koje on i njegova porodica dobijaju od navijača Partizana, zašto je napustio Radnički i na početku sezone potpisao za Vošu, zatim o sukobu sa Lazetićem i onom incidentu u Nišu kada je rekao "ovoga mi krsta, reći ću za svaku nameštenu utakmicu."

U foajeu poznatog beogradskog hotela, pojavio se sa osmehom razvučenim od uveta do uveta. Delovao je opušteno, kao da uskoro ide na roštilj sa prijateljima, a ne na utakmicu godine. Utakmicu koja može da mu donese prvi trenerski trofej.

- Nemam razloga za neki veliki pritisak i nervozu. Kako ja, tako i moji igrači. Mislim da je ova sezona bila jako uspešna za nas, završili smo na visokoj trećoj poziciji i igramo finale Kupa. To je ogroman uspeh za Vojvodinu, naše navijače, a samim tim i za moj stručni štab i mene kao trenera. Pogotovo za moje igrače, jer niko nije očekivao da će imati ovako dobru sezonu - počeo je Lalatović razgovor za Telegraf:

- Finale je jedna utakmica, sve je moguće. Biće veliki uspeh ako osvojimo trofej i to će biti prvi trofej za mene. Ja bih voleo, kao što sam i govorio, da svoj prvi pehar osvojim sa Vojvodinom. Smatram da sam kao trener to i zaslužio, da sam sazreo kao trener i da mi samo taj trofej fali. Kada sam bio igrač, uvek sam govorio da kao da nisi igrao fudbal ako ne osvajaš titule i trofeje. Tako mislim i sada kao trener.

- Trener koji ne osvajao trofej kao da se nije bavio trenerskom poslom. Tako da ja sanjam trofej, nadam se da ću ga dosanjati i osvojiti. Neće biti nimalo lako. Partizan je favorit, jer se meč igra u Nišu, a mi nećemo imati pomoć publike. Na Čairu će biti 10.000 navijača Partizana koji će biti njihov vetar u leđa, ali mi se nećemo plašiti. Daćemo sve od sebe da se vratimo u Novi Sad sa trofejom.

"Igrači Partizana su započeli tuču u Novom Sadu, imam apel za Grobare pred finale Kupa"

Svestan je Lalataović da ga u Nišu čeka "pakao", pogotovo što je već odranije poznato da navijači Vojvodine neće putovati na finale.

- Oni imaju svoj stav, a to je da se izvlačila kuglica i da se finale igralo ili u Beogradu ili u Novom Sadu. To donekle i ima smisla, ali FSS je doneo takvu odluku i ja apsolutno poštujem i cenim sve što Savez donese. Oni su organizazatori takmičenja. Žao mi je što naših navijača neće biti, to je veliki hendikep. S druge strane, kao što sam rekao, Grobara će biti 10.000, i na stadionu ćemo moji igrači i ja biti sami protiv svih. Da li ćemo uspeti sami protiv svih - to ćemo videti. Ali ono što je bitno jeste da se ne plašimo - ističe Lalatović koji dodaje da on svoj stil igre neće menjati, iako je ovaj meč možda drugačiji od svih drugih koje je vodio:

- Utakmica jeste specifična, ali je s druge strane kao i svaka druga. Ja od svog stila i sistema igre nisam odstupao ni protiv Čukaričkog ni protiv Lučana, neću ni protiv Partizana. Nemam ja razlog da se prilagođavam njima, neka se oni prilagode nama. Igraćemo kao što smo igrali sve prethodne utakmice. Tvrd i agresivan fudbal, za gol više, i da pobedimo.

Uvertira za ovo finale, dodaćemo vrela, već je viđena u petak kada su Vojvodina i Partizan odigrali prvenstveni meč u Novom Sadu. "Stara dama" je dobila rezultatom 1:0, a utakmicu je obeležilo žestoko vređanje Lalatovića od strane navijača Partizana.

- Kad god igramo protiv Partizana, uvek je najviše vređanja na moj račun. To je ono što mene najviše boli. Ja kažem opet, možete mene da vređate. Ja ako sam zaslužio, vi me vređajte i ponižavajte. Ali meni je čudno da se vređaju srpske majke. U našem srpstvu je majka svetinja, a oni vređaju jednu srpsku majku. Majku troje dece nazivaju pogrdnim rečima. Ta žena je rodila tri srpska deteta i kao srpska majka nije zaslužila da je tako nazivaju.

- Oni ne vređaju mene, nego naše majke. A i oni ih imaju... To je meni prosto neshvatljivo od navijača Partizana koji sebe nazivaju velikim Srbima i patriotama - da ponižavaju majke. Oni tu ne ponižavaju mene, već srpske majke. Za mene je majka svetinja i za svakog Srbina bi trebalo da bude. Žene koje na svet donose našu decu ne smemo da diramo i vređamo.

- To je neki moj apel za njih! Mene vređajte, ja nemam ništa protiv. Ali ne vidim razlog zašto da vređaju žene, srpske majke, koje na svet donose srpsku decu. Šta je ta žena uradila da bi nju vređali? Što je za tri godine rodila troje srpske dece? I vi da je nazivate kako je nazivate.

- Navikao sam na ta vređanja, nisam navikao da vređaju žene. Utakmica je bila puna naboja, ali oni imaju taj naboj zato što igraju protiv mene. Ne znam zašto je to tako, jer ja ih nijednog trenutka nisam provocirao otkako sam izašao na teren. Nisam ni izašao još, a ceo stadion je vređao i mene i moju bivšu suprugu i moju decu. Ničim izazvani.

- A onda kad se ja pojavim, onda kreću haos i euforija. Ja se ne svađam s njima, samo im mahnem i javim im se. Da znaju da ih čujem, da sam tu. Ali ih se stvarno ne plašim. Oni mene samo još više tako motivišu. Kao i moje igrače, da igraju za mene - jasan je trener Voše.

Osim pogrdnih skandiranja, na kraju utakmice smo videli i tuču između igrača dva tima. Čak je i sam Lalatović u jednom trenutku završio u toj gužvi, a mnogi su protumačili da je i on bio jedan od vinovnika.

- Iskren da budem, apsolutno sve što se zakuvalo na stadionu Karađorđe krivica je igrača Partizana. Oni su prišli našem sekretaru stručnog štaba Draganu Vukićeviću. Jedan njihov igrač je čoveka od 60 godina uhvatio za gušu. Prišli su našoj klupi, počeo je da ga guši i onda je nastao haos - počeo je Lalatović da objašnjava:

- Ja sa tim ništa nemam. Jedini sam bio priseban. Kada sam video šta se dešava, pošto Savo Milošević nije bio tu i pošto sam jedini tu imao neki autoritet, krenuo sam da razdvajam. Da se ja nisam pojavio i razdvojio, ko zna šta bi tu bilo. Kada sam ušao u tu gužvu i stao između mojih i njihovih igrača, situacija je počela da smiruje. Dok ja nisam stigao, skakali su jedni na druge i udarali se pesnicama. Sve su započeli oni, jer su oni prišli našoj klupi i napali sekretara stručnog štaba. Šta će igrači Partizana kod naše klupe i šta će ruka igrača Partizana na vratu sekretara Dragana Vukićevića?

- I to sve ima u zapisniku. Mene u tom zapisniku nigde nema, jer su svi videli da sam ja razdvajao. A po Partizanovim novinarima, koji pišu za Partizan i koji mene ne vole, sam ja započeo. Uvek je Nenad Lalatović kriv, i kad se pobedi Partizan i kada se bilo šta uradi. A Nenad Lalatović je samo kriv što ih je pobedio.

Osvrnuo se Lalatović i na to što je stalno prvi na udaru, a to je posebno bio slučaj posle onog gostovanja u Kruševcu dok je vodio ekipu Radničkog.

- Ima novinara koji me vole i koji ne vole. I neki jedva čekaju da pišu loše o meni. To što se desilo u Kruševcu je bilo suludo da se piše išta loše o meni. Opet se vređala moja porodica, majka moje dece i moja ćerka. Ceo stadion vređa moje dete od devet godina i ponižavaju majku koja je rodila to dete. I onda kada sam ja stao u zaštitu svoje porodice, gde mi je na konferenciji za štampu ušao huligan i rekao da mi "j" moju ćerku, ja sam skočio i ušao u verbalni duel sa njim kako bih zaštitio porodicu.

- I opet su pisali da sam ja kriv. Smatram da sam samo štitio čast svoje porodice i svaka čast pojedinim novinarima koji su tada stali na moju stranu i zaštitili me. Kada sam kriv, uvek kažem, prihvatam krivicu. Kada nisam - onda stvarno nisam!

"Kako sam završio u Vojvodini i šta mislim o Ivici Tončevu"

Otkrio nam je Lalatović i to kako je letos završio u Vojvodini, iako je nešto malo pre toga produžio ugovor sa Radničkim.

- Ja sam ugovor sa Radničkim potpisao na još godinu dana. Želeo sam da ostanem u Nišu. Moram da kažem da Radnički kao klub jako cenim i poštujem i Niš kao grad jako volim. Niš je prelep grad gde sam proveo prelepe trenutke i mnogo lepe uspomene me vežu za njega i ljude koji u njemu žive. Kao i za Radnički i njihove navijače.

- Tih godinu dana je bilo prelepo, želeo sam da ostanem još godinu. Bili smo vicešampioni Srbije, igrali smo polufinale Kupa, napravili smo dosta igrača. Haskić se prodao, zatim Ranđelović u Olimpijakos, Pankov u Zvezdu, Crnomarković u Leh... Prodavali smo igrače u klubove koji jure titulu i trofej. To samo pokazuje da smo igrali dobar i ofanzivan fudbal. E, onda je došlo do toga da je uprava kluba krenula da prodaje veći deo igrača. Ja nsam bio za to. Moja želja je bila da se prodaju trojica igrača, a da dvojica ostanu. I da dovedemo još trojicu i napravimo jedan evropski Radnički. Svestan sam ja bio da se od prodaje igrača živi.

- Sa Ivicom Tončevim imam jedan fenomenalan odnos. Jako ga cenim i poštujem. Dosta mi je pomogao i imamo jedan bratski odnos. Sad čitam po novinama da ga nešto prozivaju po Nišu. Ja moram da kažem da Radnički nikad ne bi bio ovde da nema Ivice Tončeva. I da je sva snaga Radničkog u Tončevu. Ja bih voleo da je više takvih ljudi u srpskom fudbalu. Jer on koliko voli Niš i Radnički, to je samo za primer. Ja mu skidam kapu, privilegija je raditi sa jednim takvim čovekom i poznavati ga.

- Elem, stav kluba je tada bio takav da se prodaju igrači za šta ja nisam bio. Onda bih morao da krenem iz početka i tu smo se malo razišli. Kad sam video da nam pogledi ne idu u istom pravcu, rekao sam im da je možda najbolje da se raziđemo. Da svako krene svojim putem i da ja opet ne bih morao da krećem ispočetka. Kad se to dešavalo i kada sam ja nagoveštavao da hoću da idem, iz Vojvodine su to načuli i odmah su me kontaktirali. Nazvali su me telefonom i pitali da li želim da dođem. Naravno da sam hteo, jer ja sam u Vojvodini i Radničkom proveo svoje najlepše trenerske dane. Dogovorili smo se za pet minuta i evo Voša je opet u Evropi.

Iako je u Radničkom proveo godinu dana i bio omiljen kod navijača, Lalataovića su već na prvom gostovanju u Nišu dočekali "na nož", što je bilo svojevrsno iznenađenje.

- Znate kako, to je jug Srbije. Oni meni nisu mogli da oproste što sam ja otišao, a niko ustvari nije znao pravu istinu da ja nisam želeo da idem. Ali nisam očekivao da će klub prodati četiri, pet ili šest igrača. Kao što sam i rekao ranije, ja sam hteo da se prodaju samo tri igrača. I da ja biram koja trojica će da dođu da napravimo jedan moćan i veliki Radnički. Ali uprava kluba je dobijala velike ponude i želela je da proda te igrače, a pošto sam ja imao fenomenalan odnos sa Tončevim nisam hteo da se zamerimo jedan drugom. Zato smo otišli svako svojim putem, a ostali smo prijatelji - rekao je trener Voše i nastavio:

- Zbog toga sam i dočekan na taj način u Nišu. Nisam očekivao, jer smatram da sam zaslužio da dobijem ovacije. Napravio sam najbolji start u istoriji kluba. Sa istočne tribine Merkalija sam dobio poklon za trenera sa najboljom polusezonom u istoriji Radničkog. I posle toga sam od navijača u Nišu, samo mesec dana kasnije, dobijao zvižduke zato što nisu mogli da pređu preko toga što sam otišao. Jako su me voleli, kao i ja njih.

Šta je pozadina rečenice "Ovoga mi krsta, reći ću za svaku utakmicu" i poruka za "neke" iz Partizana: "Vi više znate o nameštenim utakmicama nego ja"

Ono što je svakako, ne računajuće partije na terenu, obeležilo Lalatovićevu polusezonu u Novom Sadu, kao i u celoj Superligi, jeste ona rečenica upućena upravi Nišlija kada je dobio crveni karton - "ovoga mi krsta, reći ću za svaku nameštenu utakmicu."

Velika bura se tada podigla u srpskom fudbalu, a Lalatović je za Telegraf otkrio pravu istinu i pozadinu svega toga.

- Ja sam to više rekao u afektu i naravno da tu nema šta više da se kaže. Svako ko me poznaje, zna da sam pošten čovek i da ja u životu nikada nisam učestvovao u nameštenoj utakmici. Da nikad nisam vodio nameštenu utakmicu, bar da ja znam da je nameštena. Nikad mi niko nije rekao: "Nenade, moraš danas da uradiš ovu izmenu. Moraš ovo, moraš ono. Danas ćeš pobediti, danas ćeš izgubiti." Kad bi se to desilo, ja bih pocepao svoju diplomu.

- To sam rekao, ponavljam, u afektu. Nisam ni znao u tom trenutku šta pričam od besa i nervoze. Totalno mi se um bio pomutio. Očekivao sam ovacije, doživeo sam da me uvredi njihov trener i da me njihov navijač pljune u lice pri ogradi kad sam došao. Da sam isključen na pravdi Boga... I onda kada sam video da se njihova loža smeje i aplaudira što sam isključen, ja sam eksplodirao i rekao nešto što nema veze sa vezom.

Nastavio je Lalatović u dahu da priča o toj situaciji.

- Meni navijači Partizana i Željko Pantić stalno govore "Hajde Lalatoviću, reci, reci, reci". A ja nemam šta da kažem. Vi to u zadnjih 10, 15 godina možete da kažete šta ste sve radili kao Partizan i vi možda bolje znate o nameštenim utakmicama nego ja. Ja kao jedan mlad trener te stvari ne znam, vi koji mene napadate možete bolje da kažete. Možda vi imate neke informacije, ja nemam. Da imam, ja bi ih rekao.

- Smatram da se u Srbiji igra jedan pošten fudbal i da nema nameštenih utakmica i ako neko nešto ima neka sam kaže. Ja takve dojave nemam.  Svako ko me poznaje, zna da nikad ne bih vodio nameštenu utakmicu. A ovi što me iz Partizana prozivaju po nekim televizijama oni imaju više argumenata da kažu jer znaju šta su radili zadnjih 10, 15 godina. Imaju više iskustva u tome, pa nek pričaju. Ja takva iskustva nemam, a oni 100 odsto imaju - jasan je Lalatović.

Sukob sa Lazetićem: "Radio mi je iza leđa, hteo je da bude Bog, zasmetao sam mu..."

Jesenju polusezonu u Vojvodini obeležio je i Lalatovićev sukob sa sportskim direktorom Nikolom Lazetićem. Danima se pisalo o tome, a jedan od najboljih trenera u SL je u "kratkim crtama" otkrio pozadinu svega.

- Laza i ja smo odrasli zajedno, stavio sam tačku na to. Igrali smo zajedno fudbal u mlađim kategorijama Zvezde. Neke stvari sa njegove strane su mi bile jako čudne. Njemu je to bio prvi posao, previše je poleteo. Previše je mislio da može sve sam, čak i da vodi moj deo posla. Naravno, ja mu to nisam dozvolio. Ne njemu, nego bilo kome. Onda sam mu ja zasmetao, jer nisam dozvolio da mi se meša u posao. Ja sam njemu mogao samo da pomognem, nikako da odmognem jer sam imao iskustva. On meni nije mogao da pomogne, jer je bio početnik u svom poslu. A ja sam već 10 godina trener koji nigde nije dobio otkaz.

- Jednostavno, on je očekivao da, pošto je sportski direktor, bude sve kako on kaže. Kada je došao kod mene i počeo da priča šta sve mora i šta ne, ja to nisam dozvolio. Počeo sam da mu smetam i na neki način je pokušao mene da skloni iza leđa. Ja kada sam saznao da mi radi o glavi i da pokušava da me skloni iz kluba da bi on mogao da dobije svu moć, da postavi možda svog trenera i ljude oko sebe i bude Bog, onda sam ja njemu pokazao ko je Bog. On je morao da ode iz kluba, a ja da ostanem.

- Lazetić nije ušao u klub jedno sedam ili osam meseci. E sada, što je na platnom spisku - to je pitanje za ljude koji su ga doveli. A oni što mu daju platu, ja se u to ne mešam. Da li on to zaslužuje ili ne, to je sada pitanje. Ja lično smatram da ne zaslužuje, jer ne dolazi na posao. Da imalo voli Vojvodinu, davno bi dao ostavku - poručuje Lalatović.

"Zvezda me nije zvala jesenas, Vučićeva pobeda je kao da slavite na derbiju sa 10:0"

Negde na polusezoni stidljivo se pojavila i priča da je Zvezda navodno u Nenadu Lalatoviću, pre nego što je kontaktirala Dejana Stankovića, našla zamenu za Vladana Milojevića. Međutim, Vošin trener to odbacuje.

- Nije istina. Svi su znali da ja imam ugovor sa Vojvodinom. To je neko gurnuo u javnost, onaj ko je želeo da mi napravi haos u Vojvodini. Tada sam imao te nesuglasice sa Lazetićem i moguće je da je neko hteo da napravi zlu krv u Vojvodini.

Na pitanje da li su te spekulacije oko povratka u Zvezdu imale neke veze s tim što se malo pre toga fotografisao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i javno mu pružio podršku, Lalatović je rekao:

- Nema razloga da tako povezuju. Ljudi kažu da sam ja dobar sa Vučićem. Da sam ja dobar sa Vučićem, osvojio bih titulu sa Zvezdom zato što bi hipotetički imao veću podršku države. A meni nije bilo struje kada sam došao u Zvezdu. Hipotetički gledano, ako je država pomogla nekom treneru, onda je pomogla Grofu Božoviću i Vladanu Milojeviću. Imali su veće budžete, Zvezda je kasnije dobila više para od države nego kada sam ja bio u klubu. Od države sam "dobio" da nije bilo struje, da nije bilo plate sedam ili osam meseci, da nisam imao pare za budžet i igrače koje sam ja hteo...

- Ja nikad ništa nisam dobio od Vučića. Da sam njegov simpatizer - jesam. Imam pravo da poštujem i cenim njegov rad. Za njegov rad najbolje govore rezultati, pogovoto ovi koji su sada bili na izborima. Dva miliona ljudi je glasalo za njega i ja mu ovom prilikom čestitam na ovoj tituli, jer je ovu titulu osvojio sa 30 bodova razlike. Pobedio je utakmicu na spektakularan način, kao u derbiju da pobedite 10:0.

- Pokazao je da je sa pravom tu gde jeste. Ako za njega glasa dva miliona ljudi, pa mogu i ja valjda da budem među njima. Iako sam hipotetički dobio najmanje od Vučića i države. Uvek najmanje, ali se ne kajem. Ono što sam mislio i dalje mislim, ono što sam pričao i dalje pričam. Želim mu da nastavi tim putem i siguran sam, kao što sam rekao, da će vladati još 20-30 godina - "podvlači" Lalatović.

Za kraj - ponovo Crvena zvezda, jer se krajem aprila pojavila vest da je Lalatović izjavio kako hoće "nazad" na Marakanu.

- Ja prvo nikada ne bih izgovorio da hoću ponovo u Zvezdu, to nije moj nivo. Zvezda ima svog trenera, Dejana Stankovića, koji je moj veliki prijatelj i zamislite da ja to pričam dok Zvezda ima trenera. Niti sam ja to rekao, niti je mene iko pitao.

- To se pojavilo u nekom tekstu gde ja nisam ni davao neki intervju. Ja sam se zapanjio odakle se to pojavilo. Meni je u Vojvodini prelepo, osećam se kao kod svoje kuće. Kao da sam odrastao u Vojvodini. Zvezda ima svog trenera kom ja želim da osvaja puno trofeja sa klubom i da dugo radi u Zvezdi. Kao što i ja želi dugo da radim u Vojvodini - jasan je trener Voše kog u sredu čeka trenerska utakmica karijere.

>>> Vest Hemu gori pod nogama, ali Totenhem juri Ligu šampiona i sa kvotom 1,70 na pobedu je favorit u londonskom derbiju. Pogledajte sve MOZZART kvote za meč Totenhem – Vest Hem.

(Mario Marić)