Odbačen u Zvezdi, postao legenda Olimpijakosa: Predrag Đorđević o životnom putu preko 3. lige Grčke

Jedanaest godina je prošlo od kako je naš nekadašnji fudbalski reprezentativac Predrag Đorđević završio svoju impresivnu karijeru. Bivši igrač Crvene zvezde, sa Olimpijakosom je osvojio čak 12 prvenstvenih titula što je uz 5 trofeja Kupa Grčke, dovoljno da se svrsta među legende kluba iz Pireja.

Đorđević je za Telegraf pričao o mnogim detaljima iz karijere, od toga kako je kao klinac počeo od igranja na ulici, do sticanja statusa legende navijača Olimpijakosa.

Početak karijere i poziv Zvezde kao ispunjenje sna

- Od malena sam voleo da igram fudbal. I što se kaže kod nas, od jutra do mraka sam bio sa jednom loptom na ulici i igrao. Malo ozbiljnije počeo sam da treniram od devete godine u FK Budućnost iz Resnika, mog rodnog mesta. Talenta nisam bio svestan, samo sam mnogo voleo fudbal.

Usledio je poziv Crvene zvezde.

- Kao svi klinci tada navijao sam za Zvezdu i kada je moja karijera počela da se odvija u profesionalnom smeru, velika mi je želja i san bio da obučem crveno-beli dres. Dečja želja i taj poziv  veoma je teško rečima opisati.

I pored neospornog talenta, trener Milan Živadinović nije Đorđeviću davao veću minutažu u Zvezdi, ali je to kasnije ispravio pozivom u reprezentaciju.

- Iako smatram da sam zaslužio veću minutažu, ne mogu da krivim trenera Živadinovića. Možda ja u to vreme nisam bio dovoljno spreman. Iz Zvezde sam otišao kada je Živadinović bio trener, da bi me posle nekoliko godina kao selektor pozvao u reprezentaciju sa kojom sam debitovao u Nišu. Tako je u sportu, nikad ne znamo i nismo svesni gde i kada ponovo možemo da se sretnemo i sarađujemo. To je bitno za mlade igrače da imaju na umu.

Usledila je pozajmica Spartaku, za koju smatra da je bio pogodak, jer u "zlatnoj generaciji" Zvezde nije imao prostora da iskaže svoj talenat kao mlad igrač.

- Po savetu Ljupka Petrovića otišao sam u Spartak. Među momcima iz zlatne generacije za mladog igrača bilo je teško da dobijem šansu. Smatram da je u to vreme pozajmica bila pravi pogodak.

Novi start od nule u trećoj ligi Grčke sa 20 godina

Đorđević je već sledeće sezone odlučio da ode u inostranstvo i to u treću ligu Grčke. Krenuo je od nule i isplatilo se.

- Znajući tada situaciju u zemlji, a želja mi je bila samo da igram, jedino rešenje bio je odlazak u inostranstvo, pošto Zvezda nije bila raspoložena za dalju pozajmicu. Pojavio se tada trećeligaš iz Grčke i odluka je bila što se kaže: "da krenem od nule, pa da vidimo dokle možemo da guramo". Tada nije bila laka odluka da sa 20 godina odem u inostranstvo. U Panilijakosu sam bio prihvaćen odlično od strane saigrača ali i od predsednika Sakisa Stavropulosa. Sa velikim ambicijama kluba i uz želju i rad za tri godine već smo bili prvoligaši i jurili Evropu.

Dolazak u Olimpijakos i još jedan ispunjen san

- Dolaskom u Olimpijakos 1996. godine još jedna velika želja mi se ispunila. Prihvaćen sam od strane saigrača i trenera Dušana Bajevića. Poklopile su se kockice, tada je počeo neverovatan uspeh kluba kako u grčkom prvenstvu tako i na evropskoj sceni.

- Za mene i klub jedna od najvažnijih titula bila je prva po dolasku u Olimpijakos i prekid negativne serije od deset godina bez titule. I početak naše vladavine, ako tako može da se kaže.

Postigao je 9 golova u Ligi šampiona, a posebno izdvaja dva.

- Jedan od najdražih je iz meča sa Mančester junajtedom u Atini i sa La Korunjom takođe na novom Karaiskakiju.

Pogledajte u videu sve golove Đorđevića za Olimpijakos

Gol Stivena Džerarda na Enfildu u završnici meča za 3:1 protiv Olimpijakosa u grupi Lige šampiona tokom sezone 2004/05 izbacio je tim iz Atine iz daljeg takmičenja.

- U 82, 83. minutu smo primili treći gol od Liverpula, a tada smo u grupi bili možda najbolja ekipa. Mislim da smo zaslužili da idemo dalje. Ali, eto, to je fudbal, sreća, sve pomalo. Na kraju je Liverpul osvojio titulu u nezaboravnom finalu protiv Milana u Istanbulu.

Đorđeviću smo predočili da je jedini srpski fudbaler koji je postigao het-trik u Ligi šampiona i da je treći po broju nastupa u elitnom takmičenju od srpskih fudbalera, iza Dejana Stankovića i Branislava Ivanovića. Đorđević je sa 9 golova i drugi najbolji strelac od naših fudbalera u Ligi šampiona, iza Dejana Stankovića koji je postigao 11 pogodaka.

- Naravno da znam za taj podatak o het-triku i drago mi je zbog toga! To su neke statistike koje obično sumiramo po završetku karijere. I naravno da mi je drago što sam u vrhu tabele po nastupu naših igrača u Ligi sampiona.

Imali smo istorijsku šansu u Nemačkoj na Mundijalu 2006. godine

Gol Đorđevića protiv Slovenije u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2002. nije bio dovoljan za plasman na Mundijal u Južnoj Koreji i Japanu.

- Nažalost, moj gol protiv Slovenije nije bio dovoljan da idemo dalje - kratko je rekao.

Naredne kvalifikacije za Mundijal u Nemačkoj bile su sjajne.

- Imali smo odličnu generaciju tada i samim tim i dobre rezultate. Nažalost, sve loše i negativno se pojavilo u Nemačkoj. Dosta toga možemo da navedemo kao razlog i opravdanje. Tako dobru i veliku priliku da napravimo nešto pozitivno za našu zemlju više ne možemo da vratimo i mislim da je to velika šteta za tu generaciju.

Đorđević nam je tokom razgovora rekao da su mu od 37 utakmica u reprezentaciji najdraže ona protiv Italije u Beogradu i obe utakmice protiv Španije u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2006. godine. Posle 11 godina od završetka karijere ističe da ništa ne bi menjao, jer je sve što je pružio, pružio maksimalno.

(Telegraf.rs)