Prosinečki "razbio" jedan čuveni mit iz Barija, pa otkrio tajnu svojih driblinga

Robert Prosinečki je jedan od najvećih driblera u istoriji Crvene zvezde i jugoslovenskog fudbala, a u intervjuu za sajt kluba, prisetio se Barija.

- Kada se pomene Bari, meni ne dolazi ništa drugo sem Liga šampiona! To je najveći uspeh Crvene zvezde, velika, istorijska utakmica, osvojili smo titulu koju na Balkanu ima još samo Steaua. Uspeh koji se verovatno neće ponoviti, jer se sada neverovatno mnogo ulaže i teško da će iko imati ovakvu priliku kao mi – govorio je Prosinečki.

Osvrnuo se popularni “Robi” i na to zašto je prvi šutirao jedanaesterac u odlučujućoj penal seriji.

- Bio sam siguran da ću dati gol, baš kao i 1990. na Svetskom prvenstvu. Tako je bilo i u Bariju, ali nije bilo lagano. Teški su to trenuci, naročito sa Zvezdom, gde si tako blizu, a možeš biti tako daleko. Jer penali su velika lutrija. Oni su promašili jedan penal, mi smo sve dali, a to nije bilo lako. Osvojiti Ligu šampiona je bilo neverovatno za sve nas, to nam je bila odskočna daska za sve dalje i odlazak u najveće klubove. Ljudi su prepoznali jednu veliku generaciju. Vežbali smo i penale, jer je Ljupko tu utakmicu napravio tako da dođe do toga da se igra 120 minuta i da se kroz izvođenje jedanaesteraca dođe do pobednika, a to smo, na svu sreću, bili mi – rekao je Prosinečki.

U svojim pričama i anegdotama vezanim za 29. maj 1991. godine otkrio je i da čuvena priča kako je Ljupko Petrović pitao igrače da li žele da igraju lepo, ili da uzme trofej, nije baš takva.

- Nije nas pitao pitao, to su ipak priče. On to nije pitao, već je sam sastavio da igramo tako. Ljupko je trener koji je pre dolaska u Zvezdu imao odlične rezultate i zato je došao u crveno-beli tabor. Sa tim rezultatima je došao u najbolju generaciju Zvezde i uz njegove velike trenerske mogućnosti Crvena zvezda je došla do najvećih uspeha.

Prosinečki je odmah po dolasku u Crvenu zvezdi postao ljubimac navijača i kreator igre koja je postala prepoznatljiva u Evropi. Jedan meč posebno izdvaja kao prelomni.

- Posle utakmice u Drezdenu osetio sam moć ekipe i hrabro izjavio da ćemo biti prvaci Evrope i to bez poraza. Pre svakog treninga smo dolazili najmanje sat vremena ranije u svlačionicu. To je bio jedan od rituala. Što se driblinga tiče, sa njim i sa “rolanjem” na neki moj način sam se valjda i rodio. Često sam uvežbavao neke finese, a interesantno je da nikada nisam igrao u gumenim kopačkama, uvek sam obuvao one sa šest krampona.

Mnogi ljubitelji fudbala i oni koji su pratili Crvenu zvezdu u pohodu na evropski tron smatraju da je pobeda nad Bajernom u Minhenu bila kruna njegove generacije.

- Najbolji meč, s obzirom i na snagu protivnika, bio je onaj u Minhenu kada smo Bavarcima očitali lekciju iz modernog fudbala. Sjajno smo odigrali i protiv Glazgov Rendžersa. Golovi na putu ka osvajanju Evrope su mi ostali u najlepšem sećanju. Dva Grashopersu u Cirihu, Glazgov Rendžersu, Dinamu iz Drezdena u Beogradu.

U finalnoj utakmici, odluka je pala sa bele tačke, iako je pre početka meča na papiru favorite bili fudbaleri iz Marseja.

- Kada je došlo do penala, svi smo prebledeli. Do tada nikada nisam promašio sa bele tačke. U prvenstvu, sam bio odrerđen da pucam jedanaesterce, pa je bilo normalno da šutiram prvi penal u prvoj seriji. Sa centra sam, beo kao kreč, krenuo ka šesnaestercu i neprestano u sebi ponavljao – Samo da ga dam, samo da ga dam. Osećao sam veliku odgovornost, a onda mi je pao kamen sa srca. Jer, ostaje u istoriji zapisano da sam postigao gol, kao i da je iskusni Amoros jedini promašio sa bele tačke i to pravi put u karijeri. To su ipak detalji koji će mi ostati večno urezani u glavi – podvukao je Prosinečki.

(Telegraf.rs)