Došao u Zvezdu kao skijaš, otišao kao car: Navijači su zbog Elsnera sakupili 200.000 da ostane u BG

Elzner krvari na derbiju Foto: MN Press

Vest o smrti Marka Elsnera, nekadašnjeg fudbalera Crvene zvezde, potresla je skoro sve navijače najtrofejnijeg srpskog kluba, ali i ostale ljubitelje fudbala!

Preporučujemo

Elsner je preminuo u 60. godini od posledica teške bolesti, a ostaće upamćen po tituli i Kupu u crveno-belom dresu koji je nosio od 1983. do 1987. godine, kao i bronzanoj medalji u dresu Jugoslavije na Olimpijskim igrama 1984. godine.

- Prve dve godine u Zvezdi, navijači su me zvali skijaš. Onda su počeli da me zovu car. Očigledno su se predomislili i veoma su me cenili. To potvrđuju i događaji iz poslednjih nedelja na Marakani. Kada sam odlazio, jasno sam im dao do znanja da je to bila moja odluka. Imao sam 28 godina i pružila mi se lepa prilika. Ipak, navijači su insistirali da ostanem - prisetio se Elsner karijere u Zvezdi u jednom intervjuu 2017. godine za "siol.net" i dodao:

- Čak su otišli toliko daleko da su prikupili novac za klub kako bi me zadržao. Tri ili četiri puta sam bio gost na jednoj radijskoj stanici u kojoj se novac prikupljao. A prikupili su mnogo, negde između 150 i 200 hiljada maraka. Međutim, bio sam odlučan da napravim korak napred. Zahvalio sam se na poštovanju i odlučio sam da odem u Nicu. Nisu se ljutili.

Karijeru je počeo u Olimpiji za koju je igrao od 1977. godine, da bi šest godina kasnije završio na Marakani.

- Ugovor mi je istekao. Obećao sam da ću ostati još godinu dana, što je bila moja želja, ako mi daju stan koji su obećali. Na kraju nisu ispunili obećanje i odlučio sam da odem - rekao je Elsner:

- Imao sam dosta ponuda na stolu- Ćiro Blažević me je želeo u Dinamu, a legendarni Dragan Džajić bio je u Ljubljani četiri puta. Razgovarali smo i razgovarali, Beograđani su bili najuporniji, i ja sam prešao u Zvezdu. Mislim da sam doneo pravu odluku.

Elzner u dresu Zvezde Foto: MN Press

Prisetio se Elsner i svoje jedine titule sa Zvezdom 1984. godine.

- Bilo je ludo, stvarno ludo. Ljudisu tamo živeli za fudbal. Potpuno drugačije nego u Ljubljani. Svuda su nas dočekali, bili smo koa kraljevi. Nisu dali nigde račun u kafani da se plati.  "Nema šanse, nećete ništa platiti" i "Hvala vam što ste došli kod nas" bile su najčešće reči koje sam slušao tada.

Izdvojio je Elsner i dva meča koja najviše pamti.

Elsner u Piksijevom zagrljaju Foto: MN Press

- Prvi je onaj u četvrtfinalu KEŠ kada smo pobedili Real sa 4:2 pred 108.000 navijača. Šteta što smo primili gol na kraju, posle smo izgubili u Madridu sa 2:0. Mogli smo daleko da doguramo, možda čak i do samog kraja.

- Drugi je onaj poslednji u dresu Zvezde. Znalo se da na kraju sezone odlazim u Francusku. Igrali smo protiv Željezničara u Sarajevu i vodili smo sa 5:0. Potom smo dobili penal u završnici meča. Navijači su vikali da penal izvedem ja, ali sam mahnuo rukom ka Stojkoviću koji je šutirao i pogodio za 6:0. Posle meča, saigrači su me dizali na rukama i "bacali" ka navijačima koji su skandirali moje ime. Osećao sam se kao kralj, to nikada neću zaboraviti.

(Telegraf.rs)