Najkontroverzniji transfer u istoriji SFRJ: Zvezda u svađi s 2 kluba, a igrač na kraju otišao u SAD

Istorija jugoslovenskog fudbala puna je intrigantnih priča, a jedna od najupečatljivijih je transfer saga u koju je bio umešan Miralem Zjajo - ni kriv ni dužan je zavadio tri kluba!

Mnogi nostalgičari u superlativima govore o jugoslovenskom fudbalu, sećajući se samo lepih stvari i majstorija velikih igrača, ali je dosta toga sakrivano pod tepih, prolazilo uz kontroverze, svi klubovi su u vrhu imali partijske figure koje često nisu prezale ni od čega.

Tako je došlo i do velike potere za potpisom Miralema Zjaja, nekada talentovanog fudbalera iz Bugojna, kog su mnogi pokušavali da dovedu. Hteli su ga Dinamo i Partizan, ti pregovori su propali, a onda je Crvena zvezda rešila da ga dovede iz Iskre.

U velikom podsećanju sportske.ba, podseća se na ovu priču - Zjajo je potpisao prvo 1985. ugovor sa Dinamom sa kojim je odigrao već nekoliko prijateljskih utakmica, Iskra je to osporila, pa je ugovor proglašen nevažećim.  Onda se Zjajno vratio u Iskru i hteo ga je Partizan, pa ga je Zvezda dovela i čak je igrao zvanične mečeve za Zvezdu, iako je Iskra i dalje osporavala dolazak.

Zjajo je nosio dres Crvene zvezde čak i u Kupu UEFA, afera s stvorila tek kada je zaigrao protiv Vojvodine i tada je bilo 3:1 za beogradsku ekipu. Iskra i Vojvodina su tada udruženo nastupili pred Fudbalskim savezom Jugoslavije, a Pravilnik je davao Voši za pravo da dobije utakmicu službeno sa 3:0 za zelenim stolom, jer Iskra Zjaju nije pustila, pa je time zamrznuta registracija za Zvezdu.

Zvezda je prošla bez sankcija, i u Evropi u Jugoslaviji, a FSJ je odlučio da je Zjajo Iskrin igrač. On se tamo i vratio, a imao je još intrigantnu karijeru zbog odlaska u SAD, gde je igrao kao Mickey Zyayo za Čikago Sting, ekipu u malom fudbalu. Posle toga se vratio u Evropu i igrao u Francuskoj i Švajcarskoj, a posebnu zanimljivu anegdotu o svađi klubova za Telegraf je nedavno ispričao Milorad Kosanović.

Kosanović je veliki prijatelj Vladimira Cvetkovića, jednog od najzaslužnijih za stvaranje generacije iz Barija, ali nisu cvetale ruže u odnosima Voše i Zvezde zbog Zjaja. Tada je popularni Cvele imao trik za pomirenje, učestvovao je i Kosanović.

- Vojvodina se žalila pre nego što sam došao, Zjajo je igrao za Zvezdu, nije imao pravo, a Vojvodini uzmu bodove i posvađaju se uprave i ne razgovaraju. Ja došao kao direktor, vratili se u ligu, igramo, i to baš igramo u Novom Sadu, ko pobedi, taj je prvak. I Cvele zove. Kaže, "slušaj, bilo bi dobro da dođemo svi"... A ja znam šta on radi, pravi atmosferu, dolaze novinari, publika, da ođe cela uprava Zvezde, da igrači vide i sudije vide da se nije zaj... sa Zvezdom. Ali ne mogu ja njemu to odbiti.

- Kaže on "bato, da dođe moja uprava cela, da napravimo zajednički ručak? Rekoh, Cvele, nemam ništa protiv, ali znaš da ne komuniciraju. Kaže, "znam, ti kaži tvojima da se moji nude da dođu da se pomire, a ja ću reći mojima da tvoji zovu na pomirenje". I tako je i bilo, seli smo u Gradsku kafanu, i došlo ih je 20-30. Dođe i Vojkan Milenković sa televizije. Mi već ručamo, a dođe on sa pet-šest tipova, karte da dobiju, pita Cvele da li mogu i oni da sednu. A Gojko Svitlica tad bio domaćin, u duši zvezdaš, ali j... ga, Vojvođanin. I kažem ja "Gojko, pita Cvele da li mogu oni da sednu da jedu", a kaže on: Vidi Cvele, može da jede ko hoće, sve ćeš danas dobiti, samo nećeš bodove. I tako i bi, 3:1 ih razbi Voša.

Za Bug.ba, Zjajo je ispričao svoju verziju priče, o karijeri koja je sigurno mogla da bude daleko bolja, ali su papirološke zavrzlame to usporile. Spomenio je Zjaja Stjepana Domaćinovića Kokana, tadašnjeg vladara fudbala u Bugojnu, koji je želeo da napuni klupsku kasu, ali je to završeno neslavno.

- Razumem Kokana koji je najzaslužniji što je Iskra ušla u ligu, ali mi nikad nije bilo jasno zašto sam bio „slučaj“. Nisam znao čiji sam igrač. U Dinamu sam trenirao, a u Zvezdi igrao. Kada sam bio u Maksimiru družio sam se s Dumbovićem, Ivkovićem, braćom Cvetković… Bio sam žrtva paragrafa, kojekakvih propisa, natezanja. Počeo sam igrati za Zvezdu, prvo prvenstvene, pa protiv Arau u Kupu pobednika Kupova i onda suspenzija… Očito, bio sam najslabija karika. Godinu dana sam čekao, trenirao, ali nisam znao čiji sam igrač. Vraćao sam se u Dinamo, jer sam bio pod ugovorom njihov igrač, ali bez prava nastupa. Bilo je to mučno…

Onda je posredstvom menadžera otišao u Ameriku da igra mali fudbal, a dobro pamti momenat kada je došao trenutak za oproštaj.

- Kada sam igrao u Zvezdi i čekao mesecima da se reši moj spor, u golfu sam imao dresove, trenerke, suvenire Zvezde. Sve mi je bilo u gepeku. I onda mi menadžer javi pakuj se, ideš u Ameriku! Stigao sam tek prijatelju predati ključeve golfa. Od opreme ništa nije ostalo. Inače sam sve poklanjao. Iskreno, voleo bih radi uspomene da imam Zvezdin dres, trenerku. Kad već nisam mogao igrati - setno je rekao Zjajo.

(Telegraf.rs)