On je "odsvirao" kraj Jugoslaviji: Ispovest arbitra sa Maksimira, o Arkanu i tuči Mihe i Štimca

U moru maksimirskih mitova, zaboravlja se sudbina sudije Adema Fazlagića, Čapljinca koji je sudio zapravo više utakmica koje su obeležile raspad Jugoslavije.

Jedan od najboljih jugoslovenskih sudija svih vremena, Adem Fazlagić, bio je delegiran da vodi dve utakmice koje su simboli raspada velike države, prvo je bio zadužen za Dinamo - Crvena zvezda, a zatim i za finale Kupa maršala Tita 1991. godine, kada je 8. maja na JNA Hajduk pobedio Crvenu zvezdu golom Alena Bokšića.

Fazlagić je prošao kroz pakao rata, u BiH se vratio tek pre nekoliko godina, u velikom intervjuu za Dnevni list je rekao da je bio u logoru u Dretelju 1993. godine, a potom je spas pronašao u Nemačkoj i Kuvajtu, gde se zadržao 18 godina kao specijalista stomatološke protetike.

Dugo je bila zabeležena samo jedna njegova izjava, da su ga namerno kao Bošnjaka delegirali da sudi meč.

- Poslednjih nekoliko godina su me kao Bošnjaka stalno tražili hrvatski i srpski klubovi da budem delegiran na njihovim utakmicama. Tako je bilo i pred meč u Zagrebu koji nikad nije započeo. Čekao sam s kolegama da izađemo na teren, a delegat Ljubomir Bracanović iz Podgorice mi je rekao da imaju manjih problema i da utakmica ne može započeti. Nisam znao uopšte šta se događa, a žena Mensura me je nazvala, iako se inače nikad ne čujemo pred utakmicu, i pitala: “Jesi li živ?”. Meni nije bilo jasno zašto me je to pitala, nismo bili svesni nereda koji su se događali na Maksimiru - prepričao je Fazlagić.

Sudijsku karijeru u elitnom rangu mu je obeležila Crvena zvezda, čije je utakmice najčešće vodio, pa se znalo dogoditi da dvanaest vikenda zaredom putuje u Beograd, koji je imao najviše prvoligaša. Na mečevima Zvezde je i započeo i završio karijeru, upravo protiv Hajduka.

- Bilo je previše provokacija između Siniše Mihajlovića s jedne strane i Igora Štimca s druge. Nema šta trener Hajduka Josip Skoblar nije govorio Robertu Prosinečkom. Bio sam u situaciji da puno toga prećutim jer se psovalo sa svih strana. Na običnoj utakmici jedna psovka može značiti crveni karton, ali ovde su se svi tako ponašali, a sve provokacije su bile na nacionalnoj osnovi. Iz Hajduka su bili najviše kivni na Prosinečkog i on je stalno bio na meti - rekao je Fazlagić, koji je morao da isključi Štimca i Mihajlovića u Beogradu.

- U gužvi nisam video ko koga udara. Njih dvojica su bili najgori u svemu do tada i zato sam ih isključio. Prethodno mi je Mili Hadžiabdić (Hajduk) kazao da dobro pazim koga ću isključiti. Možda je zanimljivo da sam stvarno dobar prijatelj bio i sa Mihajlovićem i sa Štimcem. Mihajlovića sam vozio na okupljanje A reprezentacije dok je još bio igrač Vojvodine.

Bilo je reči i o Željku Ražnatoviću Arkanu.

- On je u to vreme bio treći čovek kluba posle Dragana Džajića i Vladimira Cvetkovića. Upoznao sam ga u pozitivnom svetlu. Pre utakmice Radnički – Crvena zvezda mi je kazao da neće dozvoliti Šešeljevim četnicima, koji su najavili dolazak, da uđu na stadion. Kasnije je sedeo u delegatskoj kućici i kazao mi nakon jednog auta da ni jedan nije ušao. I stvarno je sutra u novinama izašao veliki naslov „Arkan zabranio Šešeljevcima ulazak na stadion“. Već mesec dana posle, imao sam sasvim drukčiju sliku o njemu - rekao je za Dnevni list Fazlagić.

Zanimljivu anegdotu je Fazlagić imao i sa Predragom Mijatovićem, nekada Partizanovom zvezdom u usponu.

- Jednom mi je Predrag Mijatović u Beogradu na utakmici Partizana, za koji je tad igrao, zapretio da mu ne smem “ništa svirati” i opsovao me. Rekao mi je to tad u četiri oka, nisam mogao reagovati. Kasnije sam vodio meč Željezničar – Partizan, on je krenuo sam prema golu, ali sam prekinuo napad. Pitao me je: “Zašto kad nije bio ofsajd, ni prekršaj!?” Uzvratio sam mu rečima kojima mi se obratio u Beogradu, a nakon čega mi je pružio ruku i kazao: “Svaka čast, ja sam kriv”.

(Telegraf.rs)