Tuča u restoranu, šoping i razdor pred Real: Kako je Partizan propustio šansu da pokori Evropu

Zlatnim slovima su 1966. godine ispisali istoriju kluba iz Humske, iako su zastali na poslednjem koraku pred madridskim "Kraljevićima" i propustili priliku da dokažu ono što je i tada cela fudbalska Evropa znala – da im nema premca.

Pretpostavljate da je reč o "Partizanovim bebama", generaciji koja je na današnji dan, 11. maja 1966. godine, na briselskom stadionu “Hejsel”, pred 46.000 gledalaca, odigrala čuveno finale Kupa evropskih šampiona i bila nadomak podviga, ali je Real iz Madrida, posle preokreta, na kraju ipak slavio sa 2:1.

Poraz od Reala ostavio je generacijama navijača crno-belih da žale i traže objektivne razloge zbog kojih se crno-beli nisu okitili titulom prvaka Evrope. A, oni nikako nisu bili posledica slabijeg kvaliteta Parizanovog tima u odnosu na madridski, štaviše, crno-beli su imali bolje igrače u tom momentu!

Niti su bili plod slabe taktike trenera Abdulaha Gegića, koji je “bebe” oformio po ideji Stjepana Bobeka, već isključivo refleksija loših međuljudskih odnosa van terena. Pre svega na relaciji Uprava – igrači, a ni u samom timu nisu cvetale ruže”, nije bilo zajedništva, nego se gledao isključivo lični interes, što je pred tako važne utakmice – pogubno.

O tome je za života govorio jedan od aktera velikog finala, legendarni Blagoje Paunović, otkrivši šta se sve dešavalo u danima pred i po dolasku u Brisel.

- Išao sam u Brisel, klub je vodio nekoliko nas, koji smo bili na pragu prvog tima. Sećam se da smo gledali meč sa tribina i bilo je zaista teško preživeti te događaje. Bilo je sukoba između igrača pre utakmice, ko će koga da prevari, a sve zbog nekih sitnih para – rezignirano je prepričavao Paunović.

- Mislio sam tada u sebi: daj bre da budemo prvaci Evrope, lova će da dođe svakako. Na finale je dolazio kako je ko hteo, jedna grupa igrača avionom, neki kolima, oni treći, pak, za svoj groš. Pred utakmicu smo gledali kako su se neki od fudbalera fizički sukobili u restoranu, na večeri. Mi mlađi smo drhtali, uplašeno gledajući sav taj haos.

Ništa bolje nije bilo ni u odnosima sa Upravom, tvrdio je Blagoje Paunović, a uprava je čak poslala fudbalere u šoping dan pre meča.

- Uprava je još pre finala počela da rasprodaje fudbalere i sve je ličilo na opšti vašar. Nije jednostavno bilo nikoga da zavede red. Mnogo godina kasnije, imali smo Nenada Bjekovića u sportskom sektoru, a baš tada nam je nedostajao jedan takav čovek. Neko ko je umeo da napravi štimung među igračima – sa setom se sećao Paunović.

I tako raslojena ekipa Partizana je u finalu, u većem delu meča, bila bolji tim od Reala. Crno-beli su poveli golom Velibora Vasovića u 54. minutu, ali su vođstvo držali samo 15-ak minuta.

Tada su u roku od pet minuta Amansio i Serena režirali preokret i doneli “Kraljevićima” evropsku krunu, za kojom se i dan danas žali u Humskoj, jer je bila na dohvat ruke. A takav uspeh bi verovatno značajno promenio i istoriju kluba iz Humske, sve ono što se dešavalo u post festumu velikog finala u Briselu.

Koban je bio momenat kada Vasović nije napravo faul nad Amarom Amansiom. Golman Milutin Šoškić je vikao legendarnom defanzivcu da sruši Amansija, ali je Vasović verovao da može bez faula da odnese loptu. Nije uspeo, i tako je krenuo Realov put ka tituli.

Ne treba zaboraviti da je Partizan do finala odigrao još nekoliko izuzetnih utakmica, protiv tadašnjih velikih evropskih timova. Tako su redom “padali” francuski Nant (2:0, 2:2), nemački Verder iz Bremena (3:1, 0:1), Sparta iz Praga (1:4, 5:0), na kraju i engleski velikan Mančester junajted (2:0, 0:1).

Bez obzira, ekipa koju su činili Šoškić, Jusufi, Mihajlović, Bečejac, Rašović, Vasović, Bajić, Kovačević, Hasanagić, Galić i Primajer – postala je besmrtna...

PARTIZAN – REAL MADRID 1:2 (0:0)

Brisel, 11. maj 1966. godine.

Stadion: “Hejsel”.

Gledalaca: 46.575.

Strelci: 1:0 Vasović u 54, 1:1 Amansio u 70, 1:2 Serena u 75. minutu.

PARTIZAN: Šoškić, Jusufi, Mihajlović, Bečejac, Rašović, Vasović, Bajić, Kovačević, Hasanagić, Galić, Primajer

REAL MADRID: Arakvistan, Paćin, Sančiz, Piri, De Filipe, Zoko, Serena, Amansio, Groso, Velaskez, Hento

(Telegraf.rs)