Vučić, vladika Grigorije, Vuk Jeremić, Sarapa: Ko je od poznatih bio na Maksimiru 1990. i šta pamte?

Prošlo je ravno 30 godina od čuvenog derbija na Maksimiru i krvavog prekida utakmice Dinamo - Crvena zvezda koji je najavio raspad bivše SFRJ, a sećanja onih koji su se igrom sudbine našli tog sunčanog nedeljnog popodneva u Zagrebu i dalje ne blede.

Mnoge poznate ličnosti sa srpske javne scene našle su se na kultnoj utakmici koja nije nikada odigrana, ali je bila simbol umiranja "bratstva i jedinstva". Jedni na južnoj tribini među Delijama, a jedni na ostalim delovima zgrebačkog fudbalskog zdanja odakle su pratili krvavi huliganski pir.

Aleksandar Vučić (tada 20 godina): Iskrena mržnja s obe strane

Svakako najpoznatije lice u kopu Delija na Maksimiru bio je današnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je u to vreme imao 20 godina. On se pre nekoliko godina prisetio kultne utakmice za koju, za razliku od većine, ne smatra da je bila početak građanskog rata na prostoru SFRJ.

- Kad god bismo išli u Zagreb, očekivali smo tuču. Zato ne verujem u priču da je rat počeo baš na Maksimiru. Mislim da se tada samo pokazalo kakvi su odnosi u društvu. Kad vam se tako nešto pokaže u masovnom obliku, jasno vam je šta predstoji i šta je u dušama ljudi - ispričao je Vučić u intervjuu za Vreme.

Predsednik Srbije kaže da je tokom puta bilo ozbiljnih incidenata, a da se on nalazio u vozu sa gotovo 2.000 navijača Crvene zvezde.

- Obično bi nas Dinamovi i Hajdukovi navijači čekali na samoj stanici u Vinkovcima i kamenovali voz. Međutim, tog dana su shvatili da dolazi ogroman broj Zvezdinih navijača, pa su sačekali da voz krene prema Slavonskom brodu. Kako je voz krenuo, zasuli su ga kamenicama, ali sa suprotne strane.

- Sećam se da je Krle povukao ručnu kočnicu. On je bio jedan od starijih i hrabrijih vođa navijača, nije se fizički isticao, ali je bio autoritet. Voz se zaustavio i sećam se da je veliki broj ljudi koji su pripadali „vinersima", „zuluima" i „devilsima" izleteo napolje. Video sam nekoliko Hrvata na zemlji, u baš teškom stanju. Sve u svemu, izgledalo je prilično jezivo - prisetio se Vučić.

- Kada smo stigli u Zagreb, prvi put se dogodilo da nas je čekala bukvalno armija policajaca. Mi koji smo bili iskusni, prepoznali smo neke navijače Dinama koji su imali zadatak da prate da li će se neko od nas izdvojiti, pa da ga prebiju. Prepoznao sam Šejtana, Sarmu i još neke. Nisam video Klokana i Sandra koje sam znao kao vođe Bed Blu Bojsa. Onda sam saznao da su i ostali Zvezdini navijači to primetili, pa su ih ispred jednog kafića presreli i pretukli. Zatim su iz kafića izašli drugi navijači Dinama, vikali su "udri četnika". Ali sve to nije bilo ni novo ni neuobičajeno - kaže Vučič.

Predsednik Srbije ističe i da je nasilje na stadionu izbilo zahavljujući osećaju moći navijača Zvezde među kojima je bilo Srba iz mnogih delova Hrvatske.

- Osećala se iskrena mržnja, sa obe strane su se čule najjezivije pesme jednih o drugima. Onda je krenula ta priča sa Bobanom na terenu... Sukob između Zvezdinih i Dinamovih navijača počeo je baš na tom manjem delu južne tribine gde je bilo više Dinamovih nego Zvezdinih navijača. Ja sam bio na donjem delu, ali svi smo se brzo popeli gore. Tu je došlo do manjeg obračuna u kom su Zvezdini navijači potisnuli Dinamove na travu.

- Ali, Dinamovi navijači sa Severa su već uleteli na teren, a sa Istoka je prema nama letelo sve što su mogli da pobacaju. Pošto su u odnosu na nas oni stajali na visini, mi odozdo i nismo mogli bogzna kako da im uzvratimo. Taj sukob je trajao neko vreme, onda više nije bilo stolica kojima bismo mogli da se gađamo. U međuvremenu je policija ušla u obračun sa Dinamovim navijačima na terenu.

- Na kraju nas je policija spakovala u specijalni voz. Sve su nas ispitivali dok nisu popisali, valjda, svakog čoveka u vozu. Ali, tu stvarno nije bilo neke naše velike krivice - zaključio je Aleksandar Vučić.

Vladika Grigorije (tada 22 godine): Pogledi puni mržnje

U moru navijača tok kobnog 13. maja našao se i vladika Grigorije, episkop dizeldorfski i nemački. On je pre ravno 30 godina služio vojsku u Zagrebu, a na utakmicu je otišao u uniformi JNA i to na južnu tribinu među navijače Zvezde.

- Pred početak se videlo da je atmosfera teška, mogla je da se opipa nelagodnost i mržnja. Bilo je nas nekoliko hiljada na južnoj tribini, u kavezu. Navijači Dinama su počeli da viču, da nas gađaju svim i svačim i to je moglo da se podnese. A onda je krenula ta provala sa severne tribine, bilo je to direktno gledanje smrti u oči - prisetio se Grigorije u razgovoru za Vreme.

- U tom trenutku bilo je isto biti u vojničkoj uniformi i u dresu Crvene zvezde. Osećanje te opasnosti je nešto što ne možeš da zaboraviš. Ispred tebe stoje ljudi koji hoće da te ubiju, koji su spremni da ubiju zato što nosiš određeni dres ili uniformu. To su bili pogledi puni mržnje, mržnja je bila njihov jedini pokretač.

- Kada je došlo do tuče, prešao sam na zapadnu tribinu, mislio sam da će tamo biti bolje, ali sam se prevario. Ni ne znam kolika je bila ograda koju smo preskočili, niti kako je moguće da se nismo povredili. Neki su bežali, neki su se sklanjali, neki su se borili, čisto spasavanje žive glave. Da nije bilo policije, verovatno da danas ne bih ni pričao o ovome - istakao je Grigorije.

Vuk Jeremić (tada 14 godina): Prelomni momenat mog života

Nekadašnji šef diplomatije Vuk Jeremić se takođe našao na Maksimiru tog dana i kaže da je taj događaj prelomio njegov život. On je u jednom intervjuu za magazin "Zvezda Srbija", koji je jedno vreme izlazio 2011. godine, otkrio da su mu posle te utakmice roditelji naredili da dođe kod njih u Englesku, posle čega je usledila uspešna diplomatska karijera.

- To je jedan od prelomnih momenata u mom životu. Kad su roditelji, koji su živeli u inostranstvu, čuli da sam bio u Zagrebu, bio sam primoran da im se priključim u Engleskoj. Ali, ne verujem da bih studirao na Kembridžu, a posle toga na Harvardu, da se nisam tada odselio. Mnogo sam patio što sam otišao iz Beograda, i zbog prijatelja i zato što više nisam mogao da idem na Zvezdine utakmice - rekao je Jeremić.

Predrag Sarapa (tada 21 godina): I danas me je sramota

Novinar TV Pinka Predrag Sarapa takođe se našao na Maksimiru tog kobonog 13. maja 1990, ali na terenu sa prijateljem, navijačem Dinama koji je želeo da snima detalje VHS kamerom.

- To je bilo vreme kada sam bio novinar u pokušajima i student kome je ostao samo diplomski rad. Nije tako loše za nekoga ko ima samo 23 godine. Ideja prijatelja da pogledamo derbi je bila presudna da se nađemo na terenu sa VHS kamerom kojom je on mlatio. Mirisalo je na dobar meč. On je navijao za Dinamo, a ja za Zvezdu. Ali sedeli smo zajedno sa namerom da ko god pobedi, posle odemo na piće.

- Kao što bi mnogi rekli, zabavi nikad kraja, ali ovo je prestalo da liči na bilo kakvu zabavu u trenucima kada je poludeo Sever, Jug, deo Istoka, a bogami i Zapad. Bio sam manji od makovog zrna i potpuno prestravljen, ali on mi je govorio "ma ko zna za kog navijaš". Potpuni haos je zavladao kada je Boban udario milicionera i to je bio trans i među publikom. Bilo me je sramota zbog svega - seća se Predrag Sarapa.

(M. Z.)