Nacizam i fudbal: Šimunićev ustaški skandal, Di Kanio na sahrani fašiste, a Katidis se pravio glup

Fašistički pokret u Italiji, nacistički u Nemačkoj i ustaški u NDH bili su bez sumnje među najmoćnijima u istoriji ljudske (ne)civilizacije jer se i danas, sedam i po decenija kasnije raspredaju priče o mnogim dešavanjima pre, tokom i posle Drugog svetskog rata.

Imena političkih vođa - Hitlera i Musolinija, poznata su gotovo svim ljudima na planeti, a konflikt koji je u Evropi okončan na današnji dan ostavio je za sobom "repove" i u drugim sferama života, pa ni fudbal i sport nisu pošteđeni.

Ma koliko istorijski satanizovani kao pokreti, imali su i danas imaju veliki broj pristalica, samo što su neki sportisti malo pomešali granice ukusa i svoja sporna politička uverenja na skandalozan način prezentovali publici najvažnije sporedne stvari na svetu.

Na Dan pobede pravimo malo podsećanje na fudbalere ili ekipe koje su izazivale ove skandale, a nije da ih nije bilo.

1. Josip Šimunić

Printskrin: Youtube

Verovatno najskandalozniji primer tekovina nacizma, ostao je u ustaškom pokliču Josipa Šimunića zbog čega se i našao na prvom mestu.

Fudbaleri, koji su salutirali nacističkim pozdravom obično su to radili sami i kasnije su se pravdali da su to radili nenamerno ili nehajno - iz neznanja.

Šimunićev potez posle utakmice Hrvatske i Islanda na Maksimiru u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2014. godine bio je utoliko gori.

On je novembra 2013. odlazak na Mundijal iz grupe u kojoj je bila i Srbija proslavio tako što je uzeo mikrofon i tri puta pozvao "Za dom", dok su navijači odgovarali sa "Spremni".

Ovo je bio službeni ustaški pozdrav tokom Drugog svetskog rata u kom su ustaše ubile na desetine, možda čak i stotine hiljada Srba, Roma i ostalih nacija u NDH.

- Ja sam to uvek želeo da uradim. Neki bi trebalo malo da uče istoriju,a ja se ne bojim. Nisam ništa pogrešno napravio, navijam za svoju Hrvatsku, za svoj dom i ako to nekome smeta, onda je to njihov problem, to nije moj problem - rekao je Šimunić posle meča.

On je to kasnije pravdao "starim hrvatskim pozdravom", što sud u Strazburu nije baš tako protumačio.

Slobodu govora u Strazburu nisu mogli da poistovete sa govorom mržnje. Da sve bude još čudnije, Strazburu se obratio upravo Šimunić nezadovoljan kaznom od 3.100 evra.

Tvrdio je i da mu je povređena Konvencija o ljudskim pravima, ali i da mu je u Hrvatskoj onemogućeno pravično suđenje.

On se žalio i kod UEFA, ali je evropska kuća fudbala zabranila Šimuniću da igra za nacionalni tim zbog čega je propustio Mundijal u Brazilu.

2. Paolo Di Kanio

Foto: Profimedia/AFP

Di Kanio je imao više od jednog incidenta u vezi sa ozloglašenim nacističkim salutiranjem. Prvi slučaj je zabeležen još 2005. na utakmici sa Romom i u pobedi Lacija 3:1.

Slično je uradio i protiv Livorna, tri meseca kasnije, u aprilu iste godine, a onda i protiv Juventusa.

- Nisam ja rasista, ja sam fašista - ovim rečima je Di Kanio opisivao svoje ponašanje i pričao kako njegova politička uverenja nemaju veze sa proslavljanjem golova ili pobeda.

- Ja sam izveo rimsko salutiranje kao što drug salutira svojim saborcima, to je namenjeno mojim ljudima. To što ispravim ruku ne znači da želim da pokrenem nasilje ili rasnu mržnju - pričao je Di Kanio.

Uprkos svemu, kažnjen je sa 10.000 evra zbog salutiranja protiv Rome, sa još 10.000 i utakmicom zabrane posle Livorna i isto tako i posle Juventusa.

Međutim, da je debelo pomešao sport i politiku svedoče i neke od tvrdnji iz njegove knjige gde kaže da je Musolini bio etičan i neshvaćen, a kontroverze se produbljuju i tetovažom "DUX", što znači "Duče", odnosno Musolinijev nadimak.

Di Kanio je 2010. godine bio na sahrani Paola Sinjorelija, starog fašiste koji je učestvovao u masakru u Bolonji, a kada je postao menadžer Svindona, jedan od sponzora se zbog Di Kanija povukao jer nije hteo da finansira "fašističkog menadžera".

Zbog Di Kanija je čak i potpredsednik Sanderlenda Dejvid Miliband morao da napusti svoju poziciju pod pritiskom, dve godine kasnije.

3. Mark Bosnić

On je izazvao kontroverze nacističkim salutiranjem na Vajt Hart Lejnu sredinom devedesetih na utakmici protiv Totenhema.

Navijači Pevaca, među kojima ima mnogo Jevreja, su ga zadirkivali jer je povredio Jirgena Klinsmana i izazvao mu potres mozga na jednoj od utakmica Aston Vile i Totenhema. Australijanac je uzvratio nacističkim pozdravom i kasnije pričao da je to uradio - iz neznanja.

- Za mene je to više bila šala, ali je otišla predaleko i mnogo mi je žao. Znam koliko su navijači Totenhema izgubili ljudi u ratu, ali sam ih izgubio i ja - pričao je Bosnić.

Kažnjen je sa hiljadu funti, a posle incidenta je proveo još tri godine na golu Aston Vile.

Kasnije je osvojio titulu sa Mančester junajtedom, a Ser Aleks Ferguson ga je u svojoj autobiografiji označio kao "užasnog profesionalca".

Bilo kako bilo, to Bosniću nije bio jedini ispad jer je bilo i problema sa drogom i oružjem u koloritnoj karijeri.

4. Jorgos Katidis

Foto: Prinscreen Youtube

Grčki igrač je nacističkim pozdravom proslavio pobedonosni gol AEK-a protiv Verije u martu 2013.

Skandal koji je napravio je utoliko veći jer je to bilo dan pred deportaciju Jevreja u nacističkim koncentracionim logorima.

Katidis se pravdao da nije fašista, rasista ili neonacista, uz tvrdnju da je njegov polubrat iz Portorika, te da je njegova porodica sa Crnog mora i da se suočava sa najgorim oblicima rasizma.

- Prezirem fašizam, ne bih uradio tako nešto da sam znao šta je tačno značilo. Sad znam posledice i ne bih to nikad uradio. Tada sam uradio da bih podigao publiku na noge. Mislio sam, dao sam gol za AEK, ustanite za mene. Znam da zvuči kao izgovor, ali nisam znao ko je Hitler - pričao je Katidis.

On je bio kapiten grčke reprezentacije do 21 godine, a kažnjen je sa 50.000 evra, suspenzijom svog kluba do kraja sezone, a Fudbalski savez Grčke mu je doživotno zabranio da igra za nacionalni tim.

Otišao je iz AEK-a u Novaru, ali su ga mediji u Italiji etiketirali kao grčkog Di Kanija. Nije dugo vremena proveo tamo, vratio se u Grčku, a kasnije istetovirao "moja greška" natpis sa datumom salutiranja protiv Verije.

5. Pavel Horvat

Ilustracija, Horvat sa proslave, Foto: Prinscreen Youtube

Horvat je hteo da iznervira navijače Viktorije Žižkov tokom pobede Sparte iz Praga 4:1, 2007. godine.

On je dvaput ispružio desnu ruku prema navijačima, a izmenjen je nedugo posle gola svog tima.

- Gest je bio neprimeren i odmah sam se izvinio javno svima koji su se osetili pogođenim. Nisam upotrebio reči ili gest koji bi promovisali fašizam - rekao je Horvat u svoju odbranu.

Njegovo dodatno objašnjenje je bilo da je samo hteo da smiri navijače na tribinama, a kažnjen je zbog ovog smirivanja sa oko 75.000 evra.

6. Džoi Barton

Kontroverzni Barton je tokom karijere napravio više od jedne greške. Međutimm, ona koja se povezuje sa nacizmom desila se 2010. godine u pobedi Njukasla nad Aston Vilom.

Barton je tada stavio desnu ruku na usnu, a levu je podigao uvis, što su mnogi protumačili kao ozloglašeni pozdrav.

- Samo sam pokazivao kako mi idu brkovi - pričao je Barton, te da je nekoliko momaka očajnički htelo da mu ih skine.

On se kasnije obrijao i preselio u Kvins Park Rendžers, bio je pre Njukasla i deo Mančester Sitija, nije kažnjen za salutiranje, ali mu se kasnije nije ni vraćao.

7. Vejn Henesi i Adebovale Ogungbure

Među igračima koji su takođe obeleženi nalaze se i Vejn Henesi koji je na jednoj timskoj fotografiji Kristal Palasa podigao ruku iznad glave ali je kasnije pričao da je to potpuno slučajno ispalo tako.

Zanimljivo je da se posle toga pravio "glup" i da nije znao apsolutno ništa o nacistima, što je nekako najlakši izgovor za odbranu igrača.

Tu je i Adebovale Ogungbure koji je na meču Saksen Lajpciga i Halešera nacizmom odgovorio na rasističke provokacije navijača koji su ga nazivali majmunom i "crnjom".

- Hteo sam da ih razbesnim kao što su oni razbesneli mene. Nikad nisam u Nemačkoj video da pljuju na kuče ili mačku, zašto bi na mene - pitao se Ogungbure.

Adebovale se zbog svog poteza našao u policiji koja ga je uhapsila zbog nedoličnog ponašanja. Pušten je posle 24 sata, a optužbe su odbačene.

(M.Ljubisavljević)