Junak Zvezde u 100. derbiju sada je građevinac: Mislio sam da će se tribina srušiti posle gola

Na današnji dan, pre 25 godina, Crvena zvezda i Partizan su odigrali kultni 100. večiti derbi koji je završen pobedom crveno-belih rezultatom 2:1 (0:0)!

A kada kažeš 100. večiti derbi odmah pomisliš na Mitka Stojkovskog, nekadašnjeg defanzivca Zvezde koji je rešio taj meč na Đurđevdan i zauvek se "uselio" u srca navijača najtrofejnijeg srpskog kluba.

Najpre iznuđen penal u 79. minutu koji je realizovao Darko Kovačević, a zatim i pogodak za preokret šest minuta kasnije. Prekoret i overu titule pred krcatom Marakanom.

Godišnjica derbija koji je odigran na Đurđevdan 1995. godine bio je povod da "okrenemo makedonski pozivni broj" i pozovemo Stojkovskog da evocira uspomene.

- To je utakmica koja je obeležila moju karijeru, mogu tako da kažem. Ja sam igrao u odbrani, bio sam libero, a na toj utakmici se ispostavilo kao pun pogodak što je Ljupko Petrović napravio tu rokadu i poslao me gore. Ljudi me i dan-danas pamte po toj utakmici, bez obzira što sam odigrao preko 100 mečeva za Zvezdu. Ne pamti se ništa od onoga što sam pozadi uradio kao odbrambeni fudbaler, pamti se to što sam u napadu rešio taj 100. derbi - rekao je Stojkovski na početku razgovora za Telegraf i dodao:

- Utakmica je bila mnogo bitna. Mi smo bili prvi sa tri boda prednosti na tri kola do kraja. Pobedom bismo faktički overili titulu, odgovaralo nam je i nerešenpo i tako je Ljupko i postavio taktiku. Malo defanzivnije smo igrali, oni su imali igru u svojim nogama, kao i nekoliko dobrih prilika. Vodili su sa 1:0, imali su tu šansu za drugi gol i nisu je iskoristili.

"Prvi put u sezoni Ljupko me je pomerio sa libera, to je rešilo meč"

Nije tajna da je Partizan bio bolji na terenu, kao i da je potez Ljupka Petrovića, između ostalog, rešio utakmicu. Podsetimo, trofejni stručnjak je neočekivano povukao Stojkovskog bliže golu crno-belih.

- Izlazak Đanija Ćurčića zbog povrede ili ne znam zbog čega, pa rokada Petrovića kojom sam ja bio ofanzivniji, to je rešilo meč. Malo sam se i iznenadio, jer se pre toga nije dešavalo. Uvek sam igrao libera. Bilo je utakmica kod Vladice Popovića pre toga, pa i kod Živadinovića, da sam igrao levog bočnog, ali kod Ljupka se ni u jednom trenutku nisam mrdao sa pozicije libera.

- Možda je i pokojni pomoćni trener Žota Antonijević, Bog da mu dušu prosti, rekao nešto Ljupku jer je znao da sam ranije igrao malo po strani. Bio je tada u stručnom štabu isto. Nismo nikada razgovarali posle derbija na tu temu, ali se ispostavilo da je ta rokada bila ključna.

Iznuđen penal, potom i gol - dovoljno da Zveda prišije drugu zvezdicu na grb.

- Nisam ja sad nešto specijalno uradio. Posle jednog ubacivanja, Saveljić je skrivio penal koji je bio. Posle sam se vodio nekim instiktom. Bio je najpre neki faul, odigrao sam sa Kovačevićem pas, on se okrenuo i šutirao, a ja sam samo nastavio da idem ka golu. Bila je to neka intuicija, lopta mi je došla na levu kao na tacni, ja sam je samo plasirao u gol.

- Zatim je usledio skok preko reklama, trk ka Severu... Kada sam stao ispred, mislio sam da će se tribina srušiti. Samo sam video kako svi kreću nadole. Emocije, adrenalin... Bilo je sve fantastično. Posle same utakmice ceo Sever je skandirao moje ime. Proglašen sam za igrača utakmice i dobio sam pehar koji i danas čuvam kod kuće u svojoj sportskoj vitrini - rekao je Stojkovski i nastavio:

- Što se tiče atmosfere, igla nije mogla gde da padne. Bilo je možda i više od 80.000 ljudi. Ako se sećate, tada nisu bila mesta za sedenje. Na Severu i Jugu se stajalo. Bilo je veličanstveno na stadionu. Mi smo pre meča zagrevanje radili na pomoćnom stadionu i kročili smo na Marakanu pet minuta pre početka.

- A Partizanovi igrači su bili na terenu pola sata pre prvog sudijskog zvižduka. Tada smo čuli njihove navijače kako ih pozdravljaju, a kada smo se mi pojavili, mislim da je bio zemljotres na stadionu. Koregorafija, bakljade... Sve je bilo neverovatno.

"Dolazak u Zvezdu sam dogovorio pre Barija, došli su u hotel po mene"

Pristio se Stojkovski i kako je došao u Zvezdu iz Pelistera 1991. godine.

- Ja sam u Zvezdu zvanično stigao odmah posle Barija. Bio je jun mesec kada sam potpisao. Ali transfer je bio dogovoren ranije. Ja sam u martu znao da ću na Marakanu. Sećam se da sam bio u Beogradu na pripremama Olimpijske reprezentacije Jugoslavije, Stanislav Karasi je bio selektor. Rekao mi je posle večere: "Sine, možeš da izađeš napolje. Čeka te jedan čovek i vratiće te za sat vremena ovde." Izašao sam, čekao me je Voja Kis, ušli smo u auto i pravac Marakana.

- Ušli smo u trenersku kancelariju, tamo su bili Ljupko i Dragan Džajić. Odsekle su mi se noge. Posle nekoliko kurtoaznih rečenica, Džaja mi je rekaod a me prate duže vreme i hoću li da dođem u Zvezdu. Tad se znalo da će ekipa posle Barija doživeti rekonstrukciju. Naravno da sam rekao da hoću, da sam zvezdaš od malih nogu.

Makedonac je za Zvezdu odigrao preko 100 utakmica. Ostao je na Marakani do leta 1995. godine, uzeo dve titule i dva Kupa, ali nije bio član tima koji se u Tokiju okitio svetskom titulom.

- Na moju veliku žalost, prvih šest meseci sam bio povređen i nisam putovao u Tokio. Na prvim pripremama na Igmanu sam povredio koleno protiv Veleža na prijateljskom meču. Imao sam i operaciju, pauzirao sam sve do januara.  Mnogo mi je bilo žao, pogotovo što bih verovatno sedeo na klupi. Zvezda je na toj utakmici imala jednog igrača manje na klupi, sad ne mogu ni da se setim zašto. Na zimskim pripremama sam počeo da radim i debitovao sam protiv Sarajeva u 4. ili 5. kolu. Ušao sam na poluvremenu i namestio sam dva gola Pančevu. Od tada sam ostao u ekipi. Uzeli smo titulu, a izgubili Kup od Partizana.

- Partizan je imao odličnu generaciju sa Osimom. Posle je on otišao, a došao Tumbaković - ali se ekipa nije menjala. Dok smo mi, s druge strane, napravili velike promene. Ostali smo mi mlađi, 80 odsto igrača je otišlo. Onda smo 1993. uzeli Kup, onda je Partizan uzeo duplu krunu, da bi četvrta moija godina  u Zvezdi bila pun pogodak. Bila je to moja generacija, napravili smo dobar tim. Šteta što su bile sanckije. Možda bi napravili nešto i u Evropi da je ostala ta ekipa na okupu - sa setom se priseća Stojkovski.

"Nisam više u fudbalu, morao sam rano da prekinem karijeru"

Za Telegraf je otkrio i šta danas radi, odnosno priznao je da više nije u fudbalskim vodama.

- Trenutno nisam u fudbalu. Ja sam 2000. završio u Štutgartu, pa sam se vratio godinu dana u Pelister. Rano sam završio karijeru, sa nekih 27-28 godina. Imao sam dve operacije kolena, stradala je hrskavica te 1991. godine...  Par godina sam završavao licence, bio sam trener, ali sam video da mi ne ide. Stresan posao, nervozan. Odustao sam i bio sam tri godine sportski direktor Pelistera od 2005. do 2008. godine. Dosta uspešno je to bilo, ali sam se sklonio i više nisam u fudbalu. Sa svojim bivšim kolegom Tonijem Micevskim, igrao je 10 godina za reprezentaciju Makedonije i u Nemačkoj, imamo firmu i bavimo se građevinom kao preduzimači - rekao je Stojkovski i dodao:

- Nedostaje mi fudbal. Pratim fudbal, pratim Zvezdu. Svakodnevno sam uz fudbal, ali nisam aktivan. Nisam digao ruke od fudbala, ali trebalo bi nešto da se promeni da bih se aktivirao. Može da se kaže da trenutno nije vreme za mene. Možda bih se vratio fudbalu da se stvori neka klima i pozitivna atmosfera. Pratim ja Pelister, tu sam oko kluba, ali nisam direktno uključen.

- Zvezdu pogotovo pratim. Evo sada je i Dejan Stanković došao. Ja Dekija znam kao klinca iz te moje poslednje sezone. Mnogo veliki talenat je bio, gotivim ga dosta jer je dobar momak. Nadam se i želim mu da napravi dobru trenersku karijeru. Verujem da će uspeti. Vidi se da ima tu strast, pratio sam njegove pres konferencije. Vidi mu se to u očima, te iskre. Ima želju i entuzijazam da ponovi ono što je kao igrač uradio. I mislim da će uspeti. Kao igrač je bio dosta inteligentan i pametan...

(Mario Marić)