Rugali su mi se, zvali su me Bosanac: Lovren opisao kako se tukao po povratku iz izbeglištva

Dejan Lovren opisao je za hrvatske medije svoje trnovite početke u karijeri, posle izbeglištva u Nemačkoj.

On se u Karlovac vratio iz Nemačke, a detinjstvo je bilo surovo, o čemu je govorio za HRT i emisiju "Junaci našeg doba".

Preporučujemo

- Nisam imao lep doček, smejali su mi se, ali sam to rešavao na drugi način. Nekada bih se potukao, nisam dao da mi se smeju i rugaju jer sam se rodio u BiH i da mi govore da sam Bosanac. U svemu tome samm pokazivao na terenu strast i frustracije, bio sam agresivan. Znam da mi je prolazilo kroz misli: "Eh, nećete mi se sad smejati". Uvek sam hteo da budem bolji od drugih.

Nakon što se pokazao dobro na utakmici Karlovca i Dinama, krenuo je uspon u karijeri.

- Ta prva godina bila je teška jer sam putovao u Zagreb svaki dan iz Karlovca jer sam morao završiti taj osmi razred. Sledeće godine bio sam u domu, zajedno s četvoricom u 15 kvadrata, na 500 metara od Dinamovog kampa. Nije mi bilo lako jer ja sam tamo, roditelji u Karlovcu, a nisam siguran hoće li mi Dinamo ponuditi novi ugovor. Pa i škola, bilo je loših dana, ali tu je pomogla majka.

Kao posebno zanimljiv momenat, Lovren izdvaja susret sa Maurisiom Poketinom, koji je želeo da ga dovede u Sautempton iz Liona.

- Bio sam skeptičan jer sam znao da su tek stigli iz Čempionšipa u Premijer ligu. No, nazvao me je Poketino i predložio da se nađemo u hotelu u Barseloni, hteo je da mi ispriča svoju viziju.  On tada nije baš znao engleski, ali oduševio me tim izrazom lica pokazavši koliko veruje u mene. Pokazao mi je klipove iz Liona i govorio: Ovo želim da radiš, vidim da si dobar, ja tebe želim. Kad smo izašli iz hotela, rekao sam mu da mi trebaju dva dana da odlučim, ali ja sam već odlučio čim sam zatvorio vrata - prepričavao je Lovren.

(Telegraf.rs)