Milivojević otkrio pozadinu izbacivanja iz reprezentacije: Nisu mi oprostili za Baneta Ivanovića

Srpski reprezentativac Luka Milivojević prvi put je javno, sa više detalja nego ranije, pričao o buntu protiv pojedinaca iz vrha FSS-a kada mu je bio ugrožen status u reprezentaciji zbot toga što je branio svoju čast i ime kada je bio pod najjačim udarom tih ljudi.

Prava bura desila se u taboru našeg tima nakon poraza o Švajcarske na Mundijalu, Milivojević je ušao u sukob sa selektorom Mladenom Krstajićem, posle toga su mu, kako tvrdi i uvek je tvrdio, nameštali lažne opružbe za puč, zbog čega se povukao iz nacionalnog tima - sve dok ne demantuju teške optužbe.

Demanti nikad nije dočekao, ali je prihvatio povratak u nacionalni tim posle razgovora sa Krstajićevim naslednikom Ljubišom Tumbakovićem.

Nije mu mnogo trebalo da shvati da je postao trn u oku vodećih ljudi FSS-a još onog trenutka kada se usprotivio skidanju trake kapitenu Branislavu Ivanoviću (pred Mundijal). Bio je to trenutak kada je, kako kaže u intervjuu za Arenu sport, počeo da smeta ljudima iz Saveza, a kulminacija raskola bila je eliminacija sa Mundijala.

- Srž cele te priče je da su za mene posle Svetskog prvenstva rekli kako sam ja hteo da pravim puč. Ja sam bio ljut na te ljude jer i sami znaju da to ne da nije isitina, nego se nije ni desilo. To je bio srž problema, preko toga nisam hteo da pređem i jedino što sam tražio je da to demantuju. Izvinjenje nisam tražio, tražio sam samo da to demantuju. Nisu hteli. Znam da nije lako kad se nešto javno kaže pa da se posle demantuje, ali ja nisam imao drugi izbor. Nisam mogao da se vratim kod tih ljudi koji su lagali u tom trenutku da sam hteo da radim te neke stvari - priseća se neprijatnih trenutaka kapiten Kristal Palasa.

Na pitanje "otkud baš ti da budeš na meti", Luka je imao spreman odgovor, znao je i zbog čega je baš on bio na udaru.

- Možda im je zasmetalo nešto... Mislim, dosta dugo je sve to išlo i razvijalo se - priča Luka i locira momenat kada je počeo rascep na relaciji sa vrhuškom Saveza:

- To je išlo još od oduzimanja trake Banetu Ivanoviću, gde ja nisam hteo da ćutim. Tu sam im nekako upao u oči da sam protiv njih. Jednostavno, kod nas u Srbiji ljudi shvate kad ti hoćeš da kažeš kako misliš da jeste, oni odmah to tumače da radiš protiv njih ili da nisi za njih ili ne znam šta. I onda im jednostavno postaneš trn u oku i krenu da rade neke stvari protiv tebe. Ako im ideš uz dlaku oni će te uvek voleti, biti uvek tu za tebe, sveće ti učiniti. I onda (posle bunta zbog Baneta) je krenulo. Kasnije je bio i taj put u Koreju, a posle Švajcarske je bio i jedan sastanak sa tadašnjim selektorom. On je bio tu i svi ostali pomoćnici, bilo je tu desetak ljudi, ali samo sam ja od igrača bio na sastanku.

Osim o najtežem reprezentativnom trenutku, Luka je u kamere Arene pričao i o zanimljivostima života u Engleskoj. Podsetio se kako ga je Aleksandar Mitrović "ispalio" za boks spektakl na Vembliju...

- Bio je Vembli, 70.000 ljudi, Džošua je boksovao sa Povetkinom, a ja uzeo karte sam vrhunska mesta, mislim 4. ili 5. red od ringa. Em što su karte skupe, nego ih je vrlo teško nabaviti. Taj meč bio je posle naših utakmica, međutim Mitar kad završi utakmicu on stvarno voli da odradi proces oporavka, da oporavi telo da mu već sutra bude lakše, dok sam ja požurio posle utakmice, da se spremim i da krenem. I onda mi on buklano kaže, da može da ide, jer je mnogo umoran. Ništa, ja sam onda gledao kako da idem, a sam nisam mogao pa sam prvo pitao ženu, gde mi ona kaže "da li si lud, kakav boks". I onda je Robert, moj prijatelj (u čijem je kafiću rađen intervju, prim. aut), koji me nikad ne odbije za te stvari, prhvatio tako da smo zajedno išli i gledali meč, i stvarno je bio spektakl

Luka je otkrio i koji rival iz Premijer lige mu je najprljaviji i najprgaviji.

- To je neko sigurno iz manjih ekipa. Hajde ne znam koji je igrač najprgaviji, ali najprljavija ekipa protiv koje igram već treću sezonu je Votford. To je jedna od najprgavijih ekipa u ligi. Em nam uvek biju ovog našeg najboljeg igrača Zahu, em nas prebiju, em nas pobede kad igramo kod njih. Bukvalno te toliko iznerviraju da si u stanju da uzmeš da udariš nekog i po cenu crvenog kartona. Koliko oni biju do te neke maksimalne granice to je nešto neverovatno. Kad dođu kod nas to je druga ekipa, ali kad igramo kod njih to je uvek 90 minuta tuče sa njima. Evo sad smo, posle dve, tri godine uspeli da uzmemo bod, tukli su nas zadnjih 20 minuta, ali smo se nekako izvukli da ne izgubimo.

Mnogi i ne znaju da većina premijerligaških ekipa kao prevozno sredstvo tokom sezone najviše koristi voz, o čemu je Milivojević takođe pričao.

- Da, putujemo vozom. Kad ja kažem mom ocu da vozom idemo na utakmice, on se smeje, jer su ovde vozovi nešto drugo. Mi ovde dobijemo bukvalno jedan ceo vagon za nas, u kome su sedišta vrhunska i brzo se stiže. Nema kašnjenja, tačno se zna kad kreće, kad stiže, i zato puno ekipa ovde koristi voz. Dobro je prevozno sredstvo i opet kad se vraćaš, pošto su vagoni široki, možeš da uradiš istezanje, lediranje i još neke stvari u povratku. I nama prija. Nekad idemo avionom, ali najviše vozom, osim autobusom kada su bliže relacije.

(Telegraf.rs)