Devet selektora Srbije o Radomiru Antiću: Reči Živadinovića i Krstajića će dugo odzvanjati

Odlazak velikog Radomira Antića rastužio je sve u srpskom fudbalu. Potrudili smo se da svedočanstvo na njega ostane večno i da generacije koje dolaze mogu o njemu da čitaju kao velikanu srpskog i svetskog fudbala, čoveku koji je jedini u istoriji vodio tri najveća španska kluba - Real Madrid, Barselonu i Atletiko Madrid.

Ostavio je neizbrisiv trag na srpski fudbal kao seletkor reprezentacije u periodu od 2008. do 2010. godine, kada je odveo Srbiju na Svetsko prvenstvo u Južnoj Africi i tamo ostvario najveću pobedu u modernoj istoriji naše zemlje, protiv Nemačke.

Koliko je bio veliki, govore i svedočanstva ostalih naših selektora. Telegraf je kontaktirao selektore koji su vodili našu reprezentaciju od raspada Jugoslavije do danas, koji su ujedinjeni u hvalospevima o Radomiru Antiću.

Hronološkim redosledom smo izdvojili izjave 9 selektora koji su se do pisanja ovog teksta odazvali na poziv naše redakcije da daju doprinos da svedočanstvo na Radomira Antića ne izbledi.

Milan Živadinović (selektor od 1998. do 1999.)

- Ja sam igrao s njim u Slobodi iz Užica, to je čuvena generacija Pavlović, Đorić, Krivokuća, Dogandžić, Živadinović... On je bio vrlo talentovan fudbaler, vrlo brzo je taj svoj talenat pretočio u FK Partizan, gde je odigrao zaista maestralno i bio reprezentativac i dao mnogo Partizanu. Kao fudbalskiom treneru, mnogo su mu pomogli Miljan Miljanić i Vujadin Boškov. Znam da su ga preporučili u Real Madrid, gde je on otišao i napravio jednu veliku karijeru.

- Kasnije je bilo tu oscilacija kao kod svih nas, malo uspeha malo neuspeha, ali zaista, ja sam juče bio iznenađen kada sam čuo za tu tragičnu vest. Svi mi stariji smo bolesni, svi smo imali krvave karijere, niko nam ništa nije poklonio. Sad se poklanja šta hoćeš, i lova i karijera i sve živo. Imao je skladnu porodicu, nažalost, dešavaju se i ovakve stvari, moje saučešće njegovoj porodici.

Na pitanje koliki je ovo gubitak za srpski fudbal, popularni bard Živa kaže:

- Nije on bio prisutan kao aktivan. Svi mi možemo mnogo da pomognemo ukoliko žele da nas iskoriste nekim savetom i gde se greši. Nažalost, ovi novokomponovani treneri ne žele nikakav savet, misle da sve znaju. Antić je bio tri godine mlađi od mene. Znam mu ceo život kako je išao. Bio je dobar i talentovan igrač, veliki tehničar, ali vrlo inteligentan momak i zato je uspeo kao fudbalski trener, pogodovo u Španiji, gde je vodio velike klubove. Sem Miljana Miljanića i Vujadina Boškova ne znam nikoga da je vodio Real Madrid. Ovi svi što sad izlaze vani, to su afričke zemlje...

- Ali je veliki gubitak za afirmaciju našeg fudbala. Jer biti na takvom mestu, kada si vani jednom bio trener Real Madrida ili Barselone, tebe pitaju za savet. Ovde niko ništa ne pita, svi sve najbolje znaju, ovde se maksimalno ogovara.

- To vi mladi morate da prekinete, da ne bude pedigre da ste u rijalitiju ili član neke stranke, već šta ste uradili u karijeri, a on je bio prvi. Prvi! Među svima nama. Ja koji sam radio u 15 zemalja i vodio 7 reprezentacija, ja kažem on je bio prvi. Imam pravo to da kažem, jer imam neki pedigre - u svom stilu kaže Milan Živadinović za Telegraf.

Ilija Petković (selektor od 2000. do 2001. i od 2003. do 2006.)

- Bez obzira gde se nalazio i što možda nismo bili upoznati sa njegovim zdravstvenim nevoljama, Radomir Antić je naš i teško pada spoznaja da nas je napustio tako iznenada. Reprezentovao je, tačnije

nastavio je promociju posle Miljana Miljanića i Vujadina Boškova, jugoslovenske i srpske škole fudbala na najbolji mogući način, sa još većim dostignućima i kada takav čovek ode, to je nemerljiv gubitak.

- Voditi dva najveća kluba na svetu – Real iz Madrida i Barselonu, pa uz to i Atletiko Madrid, sa kojim je bio izuzetno uspešan, čini ga posebnim, jedinstvenim i možemo samo da budemo ponosni što je naš Srbin i što smo jednog takvog imali i iznedrili. Nisam znao da boluje i žao mi je do srca što se ovo desilo, jer pripadam toj generaciji kojoj je pripadao i Anatara, susretali smo se na terenu, a i kasnije lepo sarađivali.

- Veliki je ovo udarac za naš fudbal i mislim da ćemo tek kasnije postati svesni šta smo izgubili, jer više nema našeg Antare, velikog, narodskog čoveka i trenera. Žao mi je zbog njegove porodice, saosećam sa njima od srca i delim bol kao da mi je otišao najrođeniji – kaže Ilija Petković.

Svoje mišljenje o Antiću dao je za Telegraf i prvi stranac na klupi Srbije, Havijer Klemente, koji je bio na klupi Orlova u periodu od 2006. do 2007. godine.

Milovan Đorić (selektor 2001.)

- Nažalost, bio sam upoznat sa zdravstvenim problemima koje je imao, pratio situaciju i nadao se da će se izvući. Borio se Antara, kao i uvek što se u životu i na terenu borio, ali nije uspeo. Od početka 2020. godine sve je postao ozbiljno, bolnica, koma, pre toga nije ništa slutilo šta se sprema. Gledao je čak mečeve Novaka Đokovića u Španiji... Velika šteta, postigao je sve što se moglo postići u fudbalu, pre svega u trenerskom poslu.

- Voditi tri najveća španska kluba, od toga dva najveća svetska – to nije uspelo nikome, samo Radomiru. Odabrao je pravi put, odlučio se za Španiju, gde je gradio ime i dosegao najviše što se može, ostavio je neizbrisiv trag. Kod nas je bio selektor, takođe doneo energiju koja je okupila celu naciju oko nacionalnog tima, ali nije to samo slučaj u Srbiji, gde god je radio, bio je voljen i poštovan. U tome je njegova veličina i zato je gubitak ogroman – jasan je Milovan Đorić u izjavi za Telegraf.

Miroslav Đukić (selektor od 2007. do 2008.)

- Veliki gubitak za fudbalsku porodicu. Otišao je jedan veliki čovek i veliki stručnjak, sigurno najveći sa naših prostora. Svi koji smo ga poznavali nosimo veliku uspomenu na njega i njegovu porodicu, koji su bili deo njega, deo njegove karijere. Bio je najveći srpski ambasador u Španiji svojim delima i ponašanjem. Trenirao je tri najveća kluba u Španiji. Duboki naklon "Mister", kao čoveku i treneru. Najiskrenije saučešće njegovoj porodici - poručio je Đukić u izjavi za Telegraf.

Vladimir Petrović Pižon (selektor od 2010. do 2011.)

- Bili smo odlični prijatelji. Tu jednu utakmicu kada je on igrao za reprezentaciju bili smo zajedno u timu. Igrali smo i u Engleskoj, on je otišao pre mene, ja sam ga zatekao tamo. On je bio u Lutonu, ja u Arsenalu i onda me je on zvao da mi opiše kako je igrati u Engleskoj, za engleski tim. Tako smo se još više zbližili. U poslednje vreme smo se mnogo puta viđali na Zlatiboru, tako da smo bili prisni prijatelji. Poslednji put kada smo se videli nisam primetio da je imao nekih problema, tako da sam se strašno iznenadio kada sam ovo video.

- Vrlo teško mi je palo, baš smo bili dobri porodično. Uopšte nema veze da li je on igrao u Partizanu, ja u Zvezdi, mi smo to prevazilazili, te starije generacije su to normlano shvatale. Njegova deca i njegova supruga, baš smo bili dobri. Videli smo se pred polazak njegov u Španiju, kada je otišao krajem leta. Ja sam bio tada na Zlatiboru. Zvao sam ga na svadbu moje ćerke, on je mene zvao na svadbu njegovog sina. Pričali smo dugo kod njega kod kuće. Posle je on otišao u Španiju.

- Napravio je izuzetne karijere i kao igrač i kao trener. Voleo je mnogo fudbal, sa njim u društvu smo uvek pričali o treninzima, igračima... živeo je 100 odsto za fudbal. To je i pokazao kada je bio selektor reprezentacije. Napravio je jedan od najvećih uspeha plasmanom na Svetsko prvenstvo u Južnoj Africi.

- Bilo je vrlo teško doći na mesto selektora posle njega i uspeha koje je napravio. Ti igrači koji su igrali kod njega praktično su igrali i kod mene. Verovao sam u njegov rad, nisam ja mnogo eksperimentisao tu posle - rekao je Vladimir Petrović Pižon za Telegraf.

Radovan Ćurčić (selektor od 2014. do 2016.)

- Strašno teško mi je pao odlazak Radomira Antića, nisam, iskreno, ni znao da ima zdravstvene probleme, pa je otuda šok još veći. Puno mi je pomogao u karijeri, pre svega time što me je izabrao za selektora reprezentacije tadašnje Superlige i otvorio sva vrata. Imali smo zaista sjajan odnos, pun poštovanja i poverenja i nije to bio samo fudbal i posao, već i životna iskustva koja mi je nesebično prenosio.

- Veliki je ovo udarac za naš fudbal, jer otišao je jedan od najvećih, ako ne i najveći trener sa ovih prostora, jer samo jedan čovek na svetu je vodio tri najveća španska kluba - Real Madrid, Barselonu i Atletiko Madrid i to Srbin Radomir Antić. Priznat i kao trener i kao čovek gde god da je radio, hvaljen i obožavan. Veliki gubitak, nenadoknadiv – ističe Radovan Čurčić.

Slavoljub Muslin (selektor od 2016. do 2017.)

- Najbolje o njemu govori sama činjenica da je bio u Realu, Barseloni i Atletiko Madridu, u tri najveća španska kluba... Bio je i selektor reprezentacije Srbije i odveo je na Svetsko prvenstvo. Veliki gubitak za srpski fudbal i za svetski i evropski fudbal. Veoma mi je žao i izjavljujem ovom prilikom saučešće njegovoj porodici i prijateljima. Mi smo retko bili u kontaktu, nismo imali mnogo prilika za to, ali uvek sam se radovao njegovim rezultatima, kao i svakog našeg stručnjaka.

- On je za mene jedan od najboljih zato što je napravio uspeh i sama činjenica da je bio u ta tri najveća kluba, to je nešto što nije uspelo nikome u istoriji. Šta drugo da se kaže. Čuo sam da je u poslednje vreme bio bolestan, nisam bio upućen koliko je to tačno, ali je bio veliki šok da je tako brzo otišao. Sve moje misli su sa upućene njegovoj supruzi i porodici. Ako možemo nekako mi svojim svedočenjem o njemu da im olakšamo tugu, ali to je vrlo teško.

Mladen Krstajić

- Iskreno, zatečen sam kao i svi u Srbiji, da je čovek koji je bio i sportista i veliki trener tri najveća kluba u Španiji, reprezentacije Srbije, da ode prerano u 72. godini života. Veliki gubitak za njegovu porodicu, za srpski fudbal. Ono što je Radomir dao kao ambasador sporta u Španiji, Evropi i svetu je nemerljivo. Ostaje veliki žali, život ne bira, ali sigurno da je ostavio veliki trag u našem fudbalu.

- Uvek kada se desi nešto loše, kada neko ode, onda ga tek cenimo kad je otišao. Dok živi i radi, uvek ima spletkaroša koji su zarazni i misle na drugi način, ali mi kao narod moramo da prebrodimo to kao društvo, da se takve stvari ne dešavaju u budućnosti.

- Zaista mi je žao. Ja sam igrao kod njega dok je vodio reprezentaciju Srbije. Mogu da kažem samo sve pohvale na njegov račun, svi normalni su potrešeni, Srbija i srpska javnost je izgubila jednu veličinu. Ne bi trebalo tek tako Srbija da zaboravi tog čoveka koji je mnogo dao za srpski fudbal, ali i u Evropi i šire.

- Bio je čovek koji je imao svoj stav, izgradio je svoju ličnost kroz fudbalsku karijeru i trenerski posao. Njega opisivati kao čoveka je suvišno. Dovoljno je samo reći koga je vodio. Vodio je Real, Barselonu, Atletiko Madrid, selektor si Srbije, radio si u raznim klubovima u Evropi i svetu, narodni čovek. Imao je tu harizmu koja privlači ljude. To je nešto što se rađa, što ne može da se nauči, to ili imaš ili nemaš, da te običan svet voli, a njega je običan svet voleo, što je najbitnije. Pričam iskreno, onako kako je sa moje tačke gledišta, velika veličina, Srbija je mnogo izgubila.

Ljubiša Tumbaković (aktuelni selektor Srbije od 2019. godine)

- Radomir ili Antara, kako ga ja zovem, draže mi je da ga tako zovem, je moj dugoogdišnji prijatelj. Od 70-gih godina smo zajedno, puno vremena smo proveli zajedno u periodu stvaranja i fudbalske i trenerske karijere. Antara je bio vrlo harizmatičan čovek, prijatelj, drug, uvek je imao prave reči za drugare i kolege, za saradnike. Put nas je nekako vodio vrlo slično. On je bio u Partizanu, pa sam ja došao u Partizan. On je kasnije otišao u Španiju, ja u Kinu, pa je on došao u taj klub u Kini u kojem sam ja bio.

- Jedna sjajna ličnost, čovek koji je okupljao ljude oko sebe. Iz te njegove harizme su se dešavale neke stvari koje su bile karakteristične i kada je bio selektor. Za njega važi priča da je vratio publiku na stadion. Vratio je poverenje kod naših navijača koji su u to vreme počeli ponovo da dolaze na stadion da gledaju reprezentaciju. Uvek pričamo sve najbolje, i kada je njegova familija u pitanju, koliko je on bio dušebrižan prema svima, prema prijateljima, kolegama, saradnicima, stvarno je jedna tužna priča. Kada je tek trebalo u ozbiljnijim godinama da uživa sa svojom familijom, da ode u neke mirne vode, da se desi ta prokleta bolest.

- Znao sam da ima malih problema poslednjih mesec i po dana, ali nisam znao da je tako veliki problem. Stvarno me je šokiralo. Sinoć smo gledali neki program na televiziji i onda kako preko portala dobiješ informaciju i stvarno je šok. Prvo sam se odmah čuo sa Nenadom (Bjekovićem) i Zekom (Žarko Zečević). To je neki period, Nenad i on su puno toga odigrali. Ja sam iz omladinca Partizana prešao u prvi tim kada je Antić došao iz Slobode u Partizan, tu godinu smo zajedno radili. Nenad je sa njim imao puno zajedničkih utakmica. Za sve nas je to bio ozbiljan šok.

- Uvek je lepo kad imaš neke starije kolege trenere koji su iskustveno puno toga prošli, uvek je lepo te ljude imati pored sebe, zlu ne trebalo, pa da se porazgovara i popriča, naravno da je srpski fudbal izgubio puno. On je trener i selektor koji je obeležio jedan ozbiljan period u srpskom fudbalu - zaključio je Ljubiša Tumbaković za Telegraf.

Galerije fotografija Radomira Antića kao uspomena na njega

Igrački dani:

Period dok je bio trener u Španiji, u Realu, Atletiku i Barsi

Selektorski dani:

(Dušan Uštević/Zoran Ivković)