Pi**ice jedna, moraš da igraš: Kako su Antić i Hil iz penzije vratili legendu Atletika na teren

Od Radomira Antića se oprašstaju skoro svi koji su ga poznavali i sarađivali s njim, ali nema sumnje da je njegov nekadašnji "đak" Paulo Futre to učinio na najoriginalniji način.

Možda i na najzanimljiviji, jer je u otvorenom pismu otkrio jednu anegdotu vezanu za Antića i Futreov povratak fudbalu iz penzije.

Preporučujemo

Međutim, nekadašnji igrač Atletika se najpre lepim rečima oprostio od Srbina.

- Šta reći za Radomira Antića? Jedini čovek koji je trenirao veliku trojku u Španiji. Da je Portugalac, bio bih neizmerno ponosan što je moj sunarodnik. Bio je jedinstven, sa vrlo jasnim idejama i odlučnošću da ih sprovede u delo. Veoma tvrd kada je tako moralo da bude, ali istovremeno ljubazan i pristojan, sa smislom za humor. Takođe, biuo je ispred svog vremena zbog načina na koji je "ubacivao" loptu tokom fizičkog treninga u predsezoni - počeo je Futre.

Portugalac je za Atletiko igrao u dva navrata, od 1987. do 1993. pa u sezoni 1997/98.

- Sećam se jedne anegdotesa Antićem. Završio sam karijeru u decembru 1997. zbog povrede kolena i počeo sam da radim kao ambasador za Atletiko. Završio sam ručak i mirno sam pušio cigaretu, sedeći na klupi za rezerve.

- Tribine su tada bile otvorene, navijači su prisustvovali treningu, kada mi se Antić obratio: "Rekli su deci drugog tima da dođu na trening, ali mu sada kažu da će stići tek za sat. Ja neću čekati toliko. Skidaj se, treba mi jedan igrač za rezervni tim." Odgovorio sam mu: Ali gospodine, stomak mi je pun. Tek sam završio ručak, nemojte mi to raditi." Međutim, uspeo je da me ubedi.

- Nisam igrao fudbal od decembra, ali sam otišao na teren. Znam da rezerve uvek žele da pobede prvi tim, pa sam im rekao da mi ne dodaju loptu zato što nisam u stanju da trčim. Ali, naravno. Lopta me je povukla čim sam je osetio. Dao sam dva gola za 20 minuta, navijači su opet počeli da skandiraju moje ime.

- Bio sam mrtav, jedva sam disao. Čim sam stigao do svlačionice, Antić mi je ponovo prišao: "Ti si ovde da igraš, trebaš mi u timu." Nedugo zatim zvao me je i Hesus Hil: "Portugalac, pi**ice jedna, moraš da se vratiš." Dan kasnije u novinama je stajao naslov "Magija se vratila na Kalderon."

Foto: MN Press

Nastavio je Futre da opisuje svoj povratak.

- Nakon tog dana ponovo sam počeo da treniram. Igrači nisu mogli da veruju kako sam iz odela ponovo uskočio u kopačke. Tada sam proživeo i svoj najemotivniji momenat na Kalderonu. Bio je to romantičan povratak fudbalu. Osećao sam se kao fudbaler ponovo željan slave.

- Misteru, počivaj u miru - napisao je Futre za kraj.

(Telegraf.rs)