Šta bi se desilo da Ronaldo tada nije ušao u avion? Detalj koji je mogao da promeni istoriju fudbala

Napadač Juventusa Kristijano Ronaldo, jedan od najboljih svetskih fudbalera u istoriji (ako ne i najbolji), pobegao je iz Italije pred naletom pandemije korona virusa i "slobono vreme" troši u rodnoj Madeiri sa porodicom.

U međuvremenu, kao i većina, čita vesti koje stižu sa Apenina i koje kažu da će Juve možda morati da ga proda usled teške situacije koju je izazvala korona - a da su jedina dva kluba koja mogu da ga kupe Pari Sen Žermen i Mančester junajted!

Junajted koji je Ronalda lansirao u orbitu i praktično mu omogućio da postane to što je postao, mada pitanje je šta bi se desilo sa fudbalom i samim Ronaldom da pre 20 i kusur nije ušao u avion za Lisabon.

A malo je falilo da se Ronaldo ne vrati u Lisabon gde je već bio stacioniran nakon što je preko Nacionala 1997. godine potpisao za Sporting.

Međutim, tamo se susreo sa velikim problemom koji samo promena sredine i prelazak iz manjeg mesta u veće može da stvori. A glavnu ulogu da ga "socijalizuje" imao je tadašnji psiholog Sportinga Žoao Markes de Freitas.

- Bilo mu je jako teško da se prilagodi Lisabonu, jer ljudi iz Madeire imaju drugačiji naglasak. Kristijano je imao problema u školi, smejali su mu se, a on se opirao. U jednom trenutku je hteo da ode, ali je, na svu sreću, ostao.

Ipak, Ronaldo je nakratko napustio Lisabon i vratio se kući s namerom da se ne vraća nazad. Razgovor sa kumom Fernaom Barosom Souzom promenio je sve, pošto je Kristijano "prelomio" i seo u avion koji je "vozio u redove Sportinga."

Njegovo vreme u Sportingu najbolje je opisao njegov nekadašnji saigrač iz akademije Kristofer Pilar.

- Još kao mlad njegova etika je bila drugačija. Uvek bio ostajao posle treninga kako bi vežbao ono što mu je nešto teže išlo. Način na koji je trenirao, motivisao saigrače, ispravljao volju za pobedom... bio je superiorniji u odnosu na sve ostale. Mi smo želeli da udovoljimo porodici, a on i svima koji gledaju.

Ta radna etika ga je dovela do prvog tima Sportinga u kom je odigrao samo jednu sezonu, jer je već 2003. godine prešao u Mančester junajted.

Đavoli su igrali prijateljski meč protiv Sportinga na kom nije nastupao Geri Nevil. To je bila idealna prilika za legendarnog desnog beka da malo odmori pred početak naporne sezone. Ali i prilika da na miru odgleda svoje saigrače putem TV-a što je, priznaćete, svakako retkost.

- Igralo se prvo poluvreme kada sam primetio kako je protrčao pokraj Džona O'Šeja. I prvo što sam pomislio bilo je ''Dođavola.'' Kada gledaš nekoga kako igra obično je taj fudbaler pored tebe. Tada retko možeš da imaš kompletnu sliku. A ja sam tada imao i video sam neverovatan pokret i brzinu - rekao je Nevil i dodao:

- U to vreme samo dvojica fudbalera su mogli toliko brzo da trče sa loptom u nogama.

Geri je odmah kontaktirao svog brata Fila koji je, takođe, samo imao reči hvale za Kristijana, a čini se da su ključnu ulogu tada odigrali Ferdinand i Bat. Pitali su šefa: ''Pa, hoćemo li da ga dovedemo ili ne?'' Ubrzo nakon što se utakmica u Lisabonu završila.

Pitanje za koje su mnogi mislili da će biti samo jedno u nizu, jer je svima jasno da Ferguson nije dovodio fudbalera na osnovu 90 dobro odigranih minuta.

Makar to bilo i protiv njegovog kluba. Ali, ubrzo nakon tog susreta, odigrao se sastanak gde su glavnu reč vodili iskusni Škot i, danas, jedan od najmoćnijih ljudi svetskog fudbala - Žorž Mendeš.

Dva dana kasnije, tačnije 9. jula, Kristijano Ronaldo je za 12.8 miliona funti stigao u Mančester. Bez prtljaga u ruci, čak i rezervne garderobe. Portugalac je došao na Old Traford uveren da će ga Junajted vratiti na pozajmicu u Sporting. Ali, Ferguson nije mislio tako.

- Nema problema - bio je Fergijev odgovor kada je čuo da Ronaldo nema prtljag: - Sutra će trenirati ovde i onda će otići kući samo da pokupi svoje stvari.

Samo osam dana kasnije Ronaldo je debitovao pred 67.000 gledalaca u pobedi protiv Boltona (4:0). Ušao je kao zamena u 60. minutu noseći broj sedam na dresu. Broj koji u Junajtedu ima svoju težinu i koji su nosile legende kluba.

- Veoma sam ponosan što sam potpisao za najbolji klub na svetu. Takođe, posebno sam ponosan što sam prvi Portugalac u Junajtedu - rekao je Ronaldo tada i dodao:

- Tražio sam broj 28 na leđima, ali je šef rekao: ''Ne, uzećeš sedmicu. To će ti dati dodatnu motivaciju.'' Praktično sma bio prisiljen da nosim dres koji ukazuje veliku čast.

Već po dolasku impresionirao je ostale saigrače. Tako je Gigs istakao da mu je Ronaldo pre ličio na 28-godišnjaka nego na 10 godina mlađeg fudbalera. Tada, protiv Boltona, bilo mu je jasno da će Ronaldo biti najveći. Kvinton Forčun je svojevremeno ispričao anegdotu da je Portugalac radio i nakon treninga.

- Stavljao je tegove na zglob i stepovao sa njima kako bi ojačao noge. Svi ostali su ga gledali i smejali mu se - istakao je tadašnji vezista iz Afrike.

To što je imao odnos sa Fergusonom kao ''otac i sin'' bilo je ključno u napredovanju za Portugalca. Fudbaleri Junajteda nikada neće zaboraviti opklade koje je razmenjivao sa Fergijem i koje su ga praktično podsticale da daje još više.

- Još od njegovog dolaska na Old Traford kladio se sa Fergusonom koliko će golova tokom sezone postići. Prve je dao 10, a druge 15 i oba puta je izgubio novac. Međutim, šef mu ni peni nije uzeo - govorio je Nevil o njihovom odnosu:

- U sezoni 2006/07 Ronaldo je podigao ulog na 400 funti, a opkladu je praktično dobio već u februaru. Ali, kao i Ferguson, tako ni on nije hteo da uzme novac.

Da će Ronaldo jednog dana zaigrati u Realu moglo se naslutiti upravo na početku te sezone kada je napokon ''pobedio'' Fergusona. Na SP u Nemačkoj učestvovao je u incidentu nakon kojeg je Vejn Runi dobio crveni karton i mnogi su mislili da odlazi sa Old Traforda. Pritisak je bio nepodnošljiv.

- Mislim da ću otići iz Mančestera. U naredna dva, tri dana ću odlučiti gde dalje, ali najviše mi se sviđa Španija - rekao je Ronaldo, ali je Ferguson mislio drugačije: - Bez ikakve sumnje, Kristijano će biti naš igrač i sledeće sezone.

Sledeća sezona je bila kao iz bajke, za Portugalca koji je sa Junajtedom osvojio praktično sve. Bio je strelac u finalu LŠ protiv Čelsija, ali nije pogodio u penal seriji.

Trenutak nepažnje mogao je mnogo da ga košta. Ipak, bilo je suđeno da jednostavno bude najbolji. Klizanje Terija i odbranjen penal Van der Sara u neku ruku su proklamovali Kristijana u najboljeg fudbalera sveta te godine.

- Niko nije uradio ono što sam ja te sezone i svakako zaslužujem i Zlatnu loptu i Zlatnu kopačku - jasan je bio Portugalac po osvajanju prve Zlatne lopte.

Na drugu je morao da čeka ''velikih'' pet godina, a u međuvremenu je promenio klupske boje i 2009. godine za rekordu sumu od 94 miliona evra prešao u Real iz Madrida.

U Realu je, kao što znate, ispisao istporiju fudbala, da bi u leto 2018. (ne)očekivano završio u Juventusu. I dalje je član Stare dame, mada je sada pitanje da li će to biti i posle leta.

PSŽ i Junajted jedini finanisjski mogu da ga isprate, mada ne smemo zaboraviti novac koji stiže iz Kine, SAD i Bliskog istoka.

(M.Marić)