Ispovest srpskog fudbalera koji je primoran da igra bizarno prvenstvo uprkos širenju korone

Ceo svet je stao usled pandemije korona virusa, društveni život praktično ne postoji, sveden je na porodičnu izolaciju, bolnice su pune zaraženih, životno ugroženih, a morbidne slike koje stižu iz Italije i Španije lede krv u žilama.

Mahom se svi pitaju ima li leka, koliko će da traje i kakve posledice će ostati posle “crne žetve” pošasti kojoj čovek “ne vidi lice”, a mora da da joj stane na put. Stao je život, stao je i sport u celom svetu, sem u Belorusiji, gde se fudbal uveliko igra i to pred – navijačima.

Hrabrost ili čista ludost – pokazaće vreme, tek Srbija u Belorusiji ima desetak internacionalaca koji, sada već u teškim okolnostima, zarađuju hleb i verovatno se pitaju šta to u pomenutoj zemlji znaju više od ostatka sveta te su odlučili da rizikuju i započnu fudbalsku sezonu u nevreme.

Među njima je i Dominik Dinga, doskorašnji fudbaler Partizana, a sada prvotimac Dinama iz Minska, koji za Telegraf govori o aktuelnoj situaciji, kako u vezi sa korona virusom, tako i odlukom da se fudbal igra samo u jednoj zemlji Evrope – Belorusiji.

- Situacija u Belorusiji nije loša kao u ostalim zemljama, zapravo ne može ni da se stavi u isti koš sa dešavanjima u, recimo, Italiji, Španiji, Nemačkoj. Postoje određene mere koje moraju da se poštuju, a ima i obolelih od korona virusa, ako vas to zanima. Po onome što se iznosi u javnost u Belorusiji, trenutno je 90 ljudi zaraženo, ali je od toga 30 ljudi već izlečeno u potpunosti, pa dolazimo do brojke koja nije alarmantna – kaže za naš portal Dominik Dinga, koji je prošao kroz sve omladinske selekcije Srbije od 16. do 19. godine uzrasta.

- Poredeći sa najugroženijim zemljama u Evropi, pa i kod nas u Srbiji ili okruženju, recimo, Hrvatskoj, nije strašno.

Dinga u crno-belim danima Foto: MN Press

Nije svejedno, samo mi igramo

Bez obzira što virus nije uzeo maha, sigurno nije prijatno igrati fudbal sa mišlju da opasnost od infekcije ipak postoji?

- Moram da priznam, nije svejedno što se igra samo u Belorusiji, jer je ipak ceo svet zaražen, ljudi su u opasnosti, negde se bore se goli život. Ispada da smo mi bezbedni ovde, da nema virusa... Ali, kako je – tako je, odluka je da se fudbal igra, donesena je sigurno na višim instancama, predsednik države i Fudbalski savez Belorusije su odlučili da takmičenje počne, a mi smo profesionalci kojima je to posao i tu svaka priča staje. Možda je malo čudno što u ovoj situaciji igramo pred publikom, no, ponavljam – zna se ko donosi odluke, klubovi to poštuju i idemo dalje.

U kojoj meri se raspravljalo, odnosno da li je postojala mogućnost odlaganja prvenstva u Belorusiji?

- Bilo je priča o tome pre izvesnog vremena, ali su se potom svi složili da prvenstvo počne. Jer u Belorusiji praktično sada počinje takmičenje i traje do decembra, nema tu mnogo prostora za improvizacije. Ipak, u minulih nekoliko dana se ponovo “provlači” mogućnost da bi posle drugog kola i ovde mogao da stane fudbal, ali to je više na nivou spekulacija, nego što dolazi iz relevantnih izvora.

Na letnjim pripremema se borio za šansu, sada svoj put gradi u Minsku Foto: MN Press

Nismo testirani u klubu

Da li ste sa saigračima u Dinamu iz Minska radili testiranje na korona virus?

- Kod mene u klubu nismo radili takav test, ne mogu da pričam za druge. Ali, koliko znam, nema slučaj zaraze među fudbalerima u najjačem takmičenju. Sve ekipe su kompletne na početku takmičenja.

Nose li bar navijači maske ili poštuju distancu tokom utakmica?

- Nisam primetio da nose maske, niti da su udaljeni jedni od drugih. Prosto, ponašaju se kao da je sve normalno, kao da se ništa ne dešava. 

Pratite li dešavanja u Srbiji?

- Naravno, što putem internet medija, što preko TV prijemnika, jer imamo u Minsku sve naše kanale. Vidim da je situacija jako loša, stresna, da su ljudi uplašeni. Čak sam načuo da će od naredne sedmice biti možda uveden potpuni karantin. U Belorusiji nije tako, ljudi se kreću po ulicama, obavljaju neke svoje redovne aktivnosti. Retko sam koga video da nosi i zaštitnu masku ili rukavice. Gotovo ne možete ni da primetite da se nešto dešava.

Postoji li zabrinutost porodice zbog činjenice da se samo u Belorusiji igra fudbal i to u nevreme, odnosno da li vas brine činjenica da su najbliži u Srbiji još više izloženi virusu?

- Naravno, zabrinutost je obostrana, Čujem se sa porodicom svakoga dana, prenose mi kakva je situacija i, da vam priznam, nije mi svejedno, zabrinuta sam za njih jer su mi roditelji stariji. Vidim da se loše osećaju, potrebno im je da nekada izađu napolje, a trenutno im to nije dozvoljeno. Ipak, poštuju sve mere i savete, pošto je to za njihovo i opšte dobro i nadaju se, kao uostalom i svi mi, da će ovo brzo proći. 

Našao sam mir u Dinamu

Dinga ne želi da se vraća na “epizodu Partizan”, okrenut je, kaže, isključivo Dinamu, gde ima poverenje struke i već upisana tri meča. Dva u Kupu Belorusije i jedan prvenstveni.

- Ne bih da pričam o Partizanu i razlozima zašto nije uspelo. Tako je očito moralo, prošlost sam ostavio iza sebe... Dobro mi je u Dinamu, ako gledam sa lične strane, konačno sam dobio prostora da igram. Bilo bi dobro i da krenu bolji rezultati, no, tek je početak takmičenja, prošli smo kompletne pripreme i treba nam možda malo više vremena da se uigramo, jer cela ekipa je nova. Ambicije kluba su najviše moguće, Dinamo želi šampionsku titulu i to nam je postavljeno kao prioritet – zaključuje Dominik Dinga, koji je na pozajmici u Dinamu do kraja sezone, kada će klub doneti procenu o otkupu.

(Z. Ivković)