Španska groznica: Kako se iz pandemije koja je ubila milione rodila strast prema sportu
"Mogli biste videti more leševa kroz prozor."
Izveštaj Pedra Nave, koji je imao 15 godina kada je stigao u Brazil, opisuje užas koji je obuhvatio Rio de Žaneiro tokom jedne od najsmrtonosnijih pandemija u ljudskoj istoriji.
Godine 1918, iste one kada su puške Velikog rata utihnule, španska groznica odnela je život oko 50 miliona ljudi u medicinskom holokaustu neviđenom još od dana Crne smrti.
U gusto naseljenim ulicama Rija, grip se širio agresivno. Nepokopana tela ležala su naduvena po ulicama i parkovima, a vlasti nisu uspevale da ih uklanjaju brzinom kojom su bivala bačene. Grobovi su bili tako plitki da su tela virila iz zemlje, a oko njih su se vrtele svakakve glasine.
Ovaj postapokaliptični prizor, ispričan u knjizi „Bledi jahač: Španski grip iz 1918. i kako je promenio svet“ Laure Spini, inkarnira statistiku ljudske tragedije koja se često nalazi skrivena u fusnotama istorije.
To je takođe onaj isti grad u kom smo navikli da viđamo decu kako igraju fudbal na ulicama, oponašaju heroje brazilske reprezentacije i sanjaju o utakmicama na Marakani. Međutim, sa jezivom sličnošću sa savremenim scenama, Nava govori o tome kako su „fudbaleri igrali pred praznim stadionima“ u gradu koji je određen duhom svojih ljudi.
Pandemije kroz istoriju
Razlike između španske gripe i koronavirusa su ogromne, ali ipak ima lekcija koje se mogu naučiti iz načina na koji se ljudi nose sa pandemijama. Sport je postao glavna tema razgovora zbog rizika povezanog sa hiljadama ljudi koji se okupljaju oko njega, u okolnostima opasnog respiratornog patogena, piše Give Me Sport.
Odabrane evropske utakmice igraju se iza zatvorenih vrata, bez rukovanja, na isti način na koji su zabranjena velika okupljanja tokom događaja pre 102 godine.
Zbog predostrožnosti, tada su tu bili policajci spremni da upotrebe palice za slučaj da se prekrši zabrana masovnog okupljanja, koristeći neselektivno nasilje tipično za to razdoblje pre uvođenja građanskih prava.
Uticaj na američki sport
Španska groznica je na američkom kontinentu s jednakim žarom opustošila i sportska takmičenja. Stručnjak Džon Bari govori o tome kako su se američki bejzbol igrači 1919. godine fotografisali s maskama na licu, a samo nekolicina fakultetskih fudbalskih utakmica dobila je zeleno svetlo. U poretku „rad ili borba“ sport je čak smatran „nepotrebnim radom“, pa je glavna bejzbol liga skraćena, a sportisti prisiljeni da traže posao koji se smatrao „suštinskim“.
"The Philadelphia Inquirer" piše o utakmicama pensilvanijskih Kvekersa odigranim na praznim stadionima, bivšem igraču Vilijamu Robinsonu koji je umro od bolesti i bratu menadžera Konija Meka, Tomu, koji je podlegao gripu pored svog čuvenog rođaka. Trener Kvekersa Bob Folvel hospitalizovan je, a do oktobra, samo 22 igrača su bila dovoljno zdrava za trening.
Ako pogledate izbliza trofeje Stenli Kupa, pod 1919. moći ćete da pročitate poruku 'serija nije završena'. Nekoliko igrača Montreal Kanadiensa preminulo je od groznice, sa temperaturom od čak 40,5 Celzijusa nakon pete utakmice, i serija je ostala nerešena na 2-2-1.
Jedan od zaraženih igrača, Džo Hal, umro je u roku od četiri dana, a generalni direktor Montreala Džordž Kenedi nikada se nije oporavio od gripa, iako je preminuo godinama kasnije.
Bio je to odvratan i tragičan dokaz da čak ni najjači i fizički najbolje pripremljeni članovi društva nisu imuni na bolest koja će zaraziti trećinu svetske populacije. Isti patogen zbog kog su se leševi gomilali u brazilskim favelama uzrokovaće tugu i širom Afrike, Azije, Evrope i Okeanije sa stopom smrtnosti većom od Velikog rata.
Post-pandemijski razvoj sporta
Dok se svet jedva nazirao ispod crnog dima pandemije, pojavio se i tračak sunca i nade. Način na koji se grip proširio na gusto naseljena područja sa lošim sanitarnim rešenjima inicirao je pokrete koji su podsticali svež vazduh, aktivnost i vežbanje. Po rečima Spinijeve, grip je "pokrenuo našu strast prema sportu".
Sport je počeo da prožima sve klase, razvijajući se od igračke za elitu do zabave koja ujedinjuje mase. Čak i sama etimologija „španske groznice“ ima unutrašnju vezu sa sportom. Španski kralj Alfonso XIII, čija je bolest doprinela da pandemija dobije ime, dao je svoj kraljevski blagoslov malo poznatom fudbalskom klubu u glavnom gradu svoje države.
Upravo ta odluka, koja je pomogla da se pokrene igra koja je najomiljeniji hobi Španaca, rodila je organizaciju koju danas poznajemo kao Real Madrid CF, 'klub veka po odluci FIFA . Kao i Božićno primirje, koje se desilo ranije te decenije, i ovo pokazuje da se pozitivne situacija za sport može razviti i u neverovatnim i najkrvavijim okolnostima.
Lekcije nade
Pandemija iz 1918. i ova sada, 2020. godine, podsećaju na to da je čovečanstvo uvek zarobljeno u svetu prirode koja ga okružuje. Ali baš kao što ovi grozni uslovi ne biraju ko će biti inficiran, tako i univerzalni svet sporta i dalje ujedinjuje ljude kroz patnju, bez obzira koliko je ekstremna.
Epigram Bila Šhanklija da je fudbal ozbiljniji od života i smrti može biti netačan, ali zajedništvo koje sport stvara nadilazi obe neizbežnosti postojanja. Španski grip ostao je kao dokaz u ovom teškom i nesigurnom vremenu da čak i najsmrtonosnije pretnje ljudskim bićima ne mogu da unište stvari koje ih drže zajedno.
Video: Srbija u ovom trenutku ima na 4 mesta mogućnosti za testiranje
V.N.
Povezane vesti
Ogromna tuga: Preminuo legendarni "Čovek od čelika" (65)
Jovanović je sjajno reagovao! Golman crno-belih odbranio penal, Partizan sačuvao prednost u Nišu
Vojvodina slavila protiv Radničkog i prišla Kragujevčanima na samo bod zaostatka u Superligi
<% post.title %>
Košmar Pepa Gvardiole se nastavlja: Aston Vila srušila Mančester siti i prestigla ih na tabeli!
Video: Trener Partizana poljubio ikonu posle teške pobede
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
