Analiza derbija iz 3 ugla Telegrafa: Jedan prati Zvezdu, drugi Partizan, a treći međunarodni fudbal

Fudbaleri Crvene zvezde i Partizana odigrali su meč za zaborav, a 162. večiti derbi pamtiće se kao jedan od najgorih u istoriji.

Navijači nisu videli golove, a čak ni jednu jedinu ozbiljnu šansu i svega nekoliko šuteva na gol.

Šta je razlog svega toga, gde je zatajilo kod Zvezde i Partizana, odnosno trenera Dejana Stankovića i Sava Miloševića, pokušaće da vam odgonetnu novinari Telegrafa.

Odlučili smo da od ovog večitog derbija pomerimo granice kada je u pitanju analiza najveće fudbalske svetkovine u Srbiji, i da, kada igra nije na nivou, onda da bar iz novinarskog ugla sve bude dostojno derbija, u nadi da će to podstaći igrače da na narednim derbijima daju više "materijala" za analizu i da one ne budu prevashodno suva kritika.

Donosimo vam analizu derbija iz tri različita ugla, novinara koji za Telegraf.rs prate Crvenu zvezdu, novinara koji prati Partizan i novinara kome nije u opisu posla da primarno prati večite, ali je usko specijalizovan za fudbalska dešavanja.

Analiza derbija iz ugla Marija Marića, novinara Telegrafa koji prati FK Crvena zvezda

Ovaj 162. večiti derbi pre početka je na svojoj strani imao sve elemente za spektakl. Nabrijanu Crvenu zvezdu koja je želela da se "opere" posle dva prethodno očajno odigrana derbija, zatim Partizan čiji igrači su želeli da pokažu da razlika na tabeli, po nihovom mišljenju, možda i nije realna, sjajne vremenske uslove i oko 40.000 duša na tribinama, kao i veliki motiv kod dvojice trenera - Dejana Stankovića i Sava Miloševića!

Međutim, na kraju se ispostavilo da su i Stanković i MIlošević u ovaj meč ušli sa namerom da ne izgube, a ne da pobede. Barem se takav utisak stiče posle fudbala koji su crveno i crno-beli pružili za 90 i kusur minuta.

Zvižduci sa tribina (pogotovo Zapada) na kraju meča, jasno su pokazali koliko je i sama publika bila zadovoljna onim što su njihovi miljenici pružili u ovoj svetkovini srpskog fudbala.

Činjenica je da je na derbiju bilo svega, samo ne dobrog fudbala. Nijedna krštena šansa, nijedna akcija koja bi nekom sa strane pokazala da utakmicu igraju godinama unazad dva najbolja srpska tima.

Činjenica je i da je Zvezda bila bolji rival u prvom poluvremenu, mada je i tada na terenu sve izgledalo da je najbitnije ne izgubiti.

Bilo je tu previše dugih lopti na obe strane. Ako je Zvezda na to naterala rivala, onda se postavlja pitanje zašto su i crveno-beli bespotrebno dizali loptu u pojedinim situacijama. Pogotovo ako se uzme u obzir da je srpski šampion od dolaska Stankovića imao jasan plan na svim ostalim utakmicama - da presingom "dovede rivala do ludila".

Taj presing nije postojao u večitom derbiju. Barem onakav kakav je Zvezda igrala, na primer, protiv Ludogoreca, Čukaričkog, Vojvodine...

Crveno-beli su sav svoj napad koncipirali na levu stranu gde je delovao mladi Željko Gavrić. Debitant je ostavio solidan utisak,  najviše i pokušavao, ali je evidentan problem koji je ispoljavao. Uvek bi ulazio unutra - na desnu nogu, dok nijednom nije probio po toj levoj strani i napravio višak. S druge strane, desna strana u napadu nije postojala. Gobeljić se više bavio defanzivom, a Ben pokušavao ulascima u sredinu.

Možda je i preterana nervoza oba tima kumovala lošoj partiji na kraju. Podsetimo, za prvih 11 minuta utakmica je čak četiri puta prekidana. Dva puta zbog koškanja, dva puta zbog grubih faulova. Tu je možda viđen i previd sudije Lazara Lukića koji je sve češće "bespotrebne razgovore" igrača mogao da preseče žutim kartonima. Umesto toga, sekao je igru više nego što je trebalo.

Ako je prvo poluvreme bilo loše, onda je drugo bilo još gore.

Kako su Zvezda i Partizan odigrali drugo poluvreme, možda nisu trebali ni da nastave meč nakon prekida koji su navijači izazvali bakljadom. Publika definitivno ni za šta ne bi ostala uskraćena, a bili bi pošteđeni onog gustog dima koji su i Delije i Grobari stvorili bakljadom.

Iako su imali dve slučajne prilike, Zvezdina igra u drugom delu može da se poistoverti sa jednom akcijom iz 70. minuta kada su loptu u jednom napadu od gola Partizana pasovima vratili do Milana Borjana. Dovoljno da se sa zapada čuju salve zvižduka.

Iako je Stanković posle meča istakao da je prezadovoljan onim šta su njegovi puleni pokazali u nedelju veče, utisak je da Zvezda iza sebe nosi još jedan derbi u kom nije pokazala ništa posebno. Možda je bolje stajala na ovom nego na prethodna dva, ali samo u tom smislu da osujete Partizan u nekim zamislima.

I tu se opet vraćamo na ono da je u 162. večitom derbiju očigledno primaran cilj bio ne izgubiti, a ne pobediti. Možda su Stanković i Milošević zadovoljni prikazanom u derbiju, ali publika definitivno nije. Ni ona koja je bila na stadionu, ni ona koja je meč gledala putem malih ekrana. Jednostavno - u nedelju veče smo gledali jedan od najgorih večitih derbija u istoriji.

Analiza derbija iz ugla Zorana Ivkovića, novinara Telegrafa koji prati FK Partizan

Derbi se u “režiji” Partizana sveo na sedam dobrih minuta na početku drugog poluvremena, dva pokušaja u režiji Umara Sadika i Bibrasa Natha i agilnošću samo nekolicine igrača koji bi se mogli nabrojati prstima jedne ruke. Sve ostalo je, blago rečeno, za zaborav.

Izbor igrača na pojedinim pozicijama, opredeljenje u igri, priprema fudbalera za meč pod tenzijom - idu na dušu stručnom štabu. Konkretno, odluka da utakmicu počne Lazar Marković možda je delovala logično sa aspekta renomea i iskustva igrača, čime se Savo Milošević verovatno i vodio.

Ipak, pilo bi vodu samo pod uslovom da je igrač bio u ritmu, što nije Markovićev slučaj, jer u prva dva meča proleća nije bio ni u protokolu, a u utakmici sa Proleterom, nekoliko dana pred derbi, odigrao je 45 minuta i, sem “bilijar” gola, ničim nije pokazao da zaslužuje šansu pre Filipa Stevanovića.

Zato je Milošević ipak trebalo da bira po principu “sit gladnom ne veruje” i pruži šansu Stevanoviću, koji je razmrdao desnu stranu crno-belih u drugom delu i velikoj meri rasteretio Nemanju Miletića u odbrani, jer je 45 minuta patio zatvarajući i svog i Markovićevog igrača.

Drugo – ulazak u utakmicu i opredeljenje. Najjače oružje ovog Partizana jesenas su bili agresija, voljni motiv i igra bez respekta prema rivalu, zvao se on Radnik, Mančester junajted ili Crvena zvezda, svejedno. Takav pristup je donosio i dobre igra, za oko navijača, i rezultate.

U 162. večitom derbiju to je od Partizana moglo da se vidi samo na početku drugog dela i kratko je trajalo “zahvaljujući” navijačima sa južne tribine i, po ko zna koji put, nerezonskom i neartikulisanom prekidanju utakmice bakljadom, koja je “presekla” ekipu.

Prvih 45 minuta su praktično bačeni u vodu, jer je tim očajno ušao u meč, delovao tromo, bezidejno, bez želje i agresivnosti, prepuštajući Zvezdi, sa slabijim veznim redom, da vodi igru. Kada je tako, onda i samo opredeljenje u igri, i pored niza kreativaca u manevru, gubi svaki smisao, jer je Partizan delovao kao tim koji se brani i čeka šansu iz kontranapada, ali ne smislenim akcijama, već dugim loptama ka Sadiku, sa konstantim preskakanjem sredine terena.

Gde je zapelo, ko je zakazao? Da li je struka zaista tražila od igrača da se brane i čekaju greške Zvezde ili su se igrači, pak, oglušili o dogovor iz svlačionice i podlegli atmosferi?

Plan je zapravo bio da ekipa u srednjoj zoni drži posed i osloni se na brzinu Sadika, Sume i Markovića, od kojih dvojica od pomenute trojice nisu došli na utakmicu, a i ostatak tima se povukao mimo dogovora. Partizan je slična opredeljenja skupo plaćao na gostovanjima Mančeter junajtedu i AZ Alkmaru u Ligi Evrope, što znači da ni struka, ni tim nisu naučili školu na najbolji način.

Kao kruna svega, možda slika i prilika kako je Partizan izgledao u 162. večitom derbiju, došao je i “performans” sa kupovinom vremena, odnosno odugovlačenjem, golmana Vladimira Stojkovića na samom kraju meča. Da li je Stojković video i znao nešto što posmatrači sa strane nisu (da je možda ekipa ostala bez snage?!) ili je samo želeo da sačuva 0:0 na 11 bodova minusa, u situaciji kada crno-beli, navodno, pretenduju da se bore za titulu?! Sad više nije ni važno, jer utisak navijača Partizana je svakako gorak, a čaša će nekome uvek biti polupuna, a nekome poluprazna...

Analiza derbija iz ugla Milana Zdravkovća, novinara Telegrafa

Da je neko dete kojim slučajem prvi put gledalo sinoć fudbalsku utakmicu i da je izabralo da to bude 162. Večiti derbi između Zvezde i Partizana ne bi se zaljubilo u ovu igru. Sigurno. Možda u huliganizam i navijanje, ali u najvažniju sporednu stvar na svetu teško.

Fudbal je igra majstora, najvažnija sporedna stvar na svetu, ali među "večitima" ih ima premalo. Svaka čast Izraelcu Nathu koji je imao dobru karijeru, ali među 22 na terenu i on deluje kao sasvim običan igrač sa srpskih terena. I tako je godinama. Derbi je sve slabiji, sve neubedljiviji, teško da se iko od nas seća dobre utakmice crveno i crno-belih, možda one pre pet godina na Marakani kad je Zvezda dobila sa 3:1, a zablistao Ugo Vijeira.

Ovo sinoć je bila potpuna antipropaganda fudbala. Dejan Stanković nije ni za korak odmakao od svog prethodnika Vladana Milojevića. Možda su se zvezdaši nadali da će se dolaskom legendarnog veziste promeniti sreća u večitim derbijima i konačno videti pobeda, ali sve je isto samo Miloja nema - bitno da se ne primi gol, a napred šta bude. Ima Deki ideju kako njegova Zvezda treba da izgleda, ali nema materijal za to što hoće.

Nema materijal za 90 minuta presinga, nema kreacije za lepšav fudbal po krilima i kroz sredinu koji zamišlja, Zvezda se u realnosti muči na startu proleća, a to se videlo i sinoć na derbiju, kao i na Banovom brdu i u Inđiji. Čim je malo trusno i rival pokaže zube, Zvezda ima problem da uspostavi dominaciju na terenu, a nema ni krštenog napadača koji bi mogao da postigne gol.

Boaćija su povrede unakazile, a pitanje je koliko fudbaler iz Gane može i kada je zdrav, dok ovi drugi - Pavkov, Tomane i prinudno rešenje Vukanović, koji su totalno van forme, mogu samo da popune broj. El Fardu Ben koji dejstvuje kao napadač iz drugog plana takođe je imao loš derbi, a teško je i očekivati da pruži više u situaciji kada ne zna gde će igrati kroz šest meseci kada mu ističe ugovor na Marakani.

Takođe, tu su i Zvezdina deca, talentovani momci Željko Gavrić (19) i Veljko Nikolić (20) koji su tokom zime odlukom uprave prekomandovani u prvi tim sa namerom da se maksimalno forsiraju kako bi bili prodati. Da se ne lažemo to je svetski trend, top klubovi u Evropi puni su 19-godišnjaka koji oduševljavaju, kao recimo Džejdon Sančo (Dortmund) i Kai Haverc (Leverkuzen), ali ni njih dvojica nisu za šest meseci dostigli cene od preko 100 miliona evra, već su postepeno tri godine unazad, korak po korak, od klupe do terena, gradili reputaciju.

Zato postoji opasnost da bi Gavrić i Nikolić koji visoko lete na krilima Dejana Stankovića lako mogli da iščeznu, da pregore nakon što je na njihova pleća natovaren toliki teret ovog proleća. Momci su svaku utakmicu počeli kao strateri (Gavrić je svaku zamnjen pre kraja) i možda je vreme da ih Deki malo ohladi, kako dečaci ne bi kroz pola godine "fasovali" klupu, a potom tražili spas karijere u Slovačkoj ili nekoj drugoj zemlji, poput tolikih talenata koji su prodefilovali kroz Zvezdinu omladinsku školu i izgubili se.

Jedino što je štimalo sinoć u Zvezdi na derbiju je odbrana. Golman Borjan i četvorica pozadi, kao i Njegoš Petrović ispred odradili su besprekoran posao i uštopovali najopasnije igrače Partizana, pre svih Sumu i Sadika. Posebne pohvale zaslužuje Petrović koji je bio odličan u duelima sa Gvinejcem kojeg je uspeo da iznervira da ga ovaj u nemoći na kraju udari laktom. Njegova igra u situaciji kad je "mačka u džaku" u vidu Sekua Sanoga povređena, pravi je melem za Dejana Stankovića koji bar ima u koga da se pouzda na sredini.

U svakom slučaju, posle 90 minuta 162. večitog derbija svakome ko je imao nerava da gleda utakmicu je jasno da Zvezda mora da se popravi, a to je u izjavi posle meča nagovestio i Dejan Stanković. Alibi da tek dva meseca radi sa ovim timom može mu se uzeti na tasu kao olakšavajuća okolnost, ali mora da bude svestan da ako ne promeni nešto u napadačkom delu to neće smeti da kaže u junu. A leto će brzo doći.

Što se tiče Partizana, Savo Milošević će danas moći da se pohvali prijateljima da je opet neporažen napustio Marakanu kao trener i produžio seriju nepobedivosti protiv večitog rivala. Ali, ono čime neće smeti da se pohvali je način na koji je to učinio pošto njegov tim za 90 minuta nije uradio ništa. Jedva da je šutnuo na gol.

Loše je i selektirao igrače, videlo se i u drugom poluvremenu kada je Filip Stevanović za sedam minuta (do prekida) uradio više nego Lazar Marković za 45 i moraće i Savo - kao što sam reče na konferenciji - narednih dana da vidi šta i kako dalje. Dobro je da je Milošević svestan da je njegov tim odigrao lošu utakmicu, ali je neshvatljivo da se u finišu grčevito branio i borio za vazduh u situaciji kada zaostaje čak 11 bodova na tabeli za večitim rivalom.

Kao kod Zvezde, i u Partizanu je odbrana na čelu s golmanom Stojkovićem bila svetla tačka, zatim uvek dobri čovek zadatka Saša Zdjelar, kao i Izraelac Bibras Natho koji kao da se polako "smorio" zbog odlaska Zorana Tošića u Kinu i da gubi entuzijazam za igranjem u Humskoj, pa će biti zanimljivo pratiti i njegovo ponašanje u nastavku sezone.

O krilima Asanu i Markoviću ne treba ni trošiti karaktere, bili su blagi užas i crna mrlja u igri Partizana, dok je još jedan majstor Sejduba Suma vrlo rano isprebijan od strane igrača Zvezde i isprovociran da se posle žutog kartona u 23. minutu izgubio na terenu. Ništa ubedljiviji nije bio ni Umar Sadik, koji je takođe dobio ozbiljne batine, a navijače Partizana nervira (s razlogom) i povremena sebičnost ispoljena u nekim situacijima kada je nerezonski šutirao ne obazirući se na razdaljinu.

Možda bi Partizan rezultatski prošao bolje da je Savo imao hrabrost i "cojones" da od početka gurne u vatru Filipa Stevanovića. Videlo se u pojedinim trenucima od ulaska u igru da mu se igra fudbal i da bi mogao da iskoristi umor i rovitost Milana Rodića, ali trener je izabrao Markeca i ostao bez nagrade na kraju. "Što veći rizik veća i nagrada", a Milošević sinoć nije hteo da rizikuje, samim tim ostao je bez premije, da se sa crno-belima smrzava na -11.

(Telegraf.rs)