Partizan u Senti ostao bez bodova i daha: Izađite iz teretane, vreme je za teren!

Ne postoji nijedno valjano opravdanje za činjenicu da je Partizan u Senti odigrao najslabiji meč u poslednjih osam meseci i da je bod morao da spasava u "minut do 12", jedanaestercem na koji sigurno nisu ponosni ni igrači, niti navijači crno-belih.

Kapa dole TSC-u, jer se dva puta isprsio pred favoritom iz Humske, ali mučnom izdanju tima Sava Miloševića doprinelo je nekoliko razloga, koji, rekosmo već nisu opravdanja, no, jesu uzroci gotovo negledljivog fudbala u odnosu na jesenji deo sezone.

Ko je pažljivije ispratio konferenciju za medije Sava Miloševića pred duel sa TSC, a posle bledog meča sa Radnikom, svakako je registrovao i rečenicu: Pokušali smo da osvežimo ekipu prethodnih dana...

Zapazio je i sam trener crno-belih da mu igrači deluju umorno na terenu i u takvim situacijama uvek možete da posegnete za floskulom o teškim pripremama, što uz Partizan svakako ide, "težini u nogama" za koju je potrebno malo vremena da se eliminiše u samom takmičenju.

U slučaju tima iz Humske na očajnom terenu u Senti taj problem je očito eskalirao. Prvotimci su delovali još umornije, teže, igrajući gotovo sve vreme u "istoj brzini", bez mogućnosti da promene ritam, moći da nametnu svoj stil i presing, koji im je osam meseci unazad bio "pečat", bilo da su pobeđivali ili gubili.

Sve je delovalo jalovo, što bi naš narod rekao "na pola". I ne radi se o tome da ekipa nije fizički pripremljena, već se radi o činjenici da nije osvežena, a da se, upućeni iz sportskog centra Teleoptik kažu, ne skida "papučica sa gasa".

Svakodnevno se rade vežbe snage u teretani, nijedan trening ne traje ispod sat i po vremena, pa je minulih dana dolazilo do toga da neki od starijih igrača izađu sa terena, jer od umora ne mogu da završe rad, neki su se usled pada imuniteta, odnosno "guranja" organizma do gornjeg limita i razboleli...

PRESKAKANJE IGRE DUGIM LOPTAMA

Kada se bude rešio taj problem, a sigurno hoće, jer je evidentan, onda će se i svi drugi segmenti igre crno-belih vratiti na staro, ono dobro, prepoznatljivo.

Jer u Senti, jasno je kao dan, nije bilo daha i snage za, kako to Milošević voli da kaže, "agresiju i trku" na najvišem nivou, nije bilo moći da se ponove igre iz, recimo, Lige Evrope jesenas, pa i duela sa Lokomotivom, Spartakom, Rostovim na pripremama u Kataru, ekipama koje su, uz dužno poštovanje, daleko jače od TSC, a Partizan ih je nadigravao bez problema.

Umesto toga, dogodilo se da prvi put posle dugo vremena crno-beli odustanu od svog stila, ne igraju svoju igru, ne liče na sebe i ne pokušavaju kroz pas i kombinatoriku da nadmudre rivala, već preskaču teren dugim loptama, kojih je u Senti bilo više nego u prethodnih 30 utakmica zajedno.

Na stranu što je teren više ličio na polje za neku poljoprivrednu kulturu, to jednostavno nije bio Partizan koji je od prošlog leta visoko podigao lestvicu i na koji su navijači navikli.

Povrh svega je došao i pomenuti jedanaesterac u nadoknadi vremena, gde kontakt i elementi nad Strahinjom Pavlovićem možda postoje, ali se, svedoci smo, retko, retko dosuđuju i u uređenim zemljama gde postoji VAR tehnologija, a kamoli u Srbiji gde sudije imaju neku sasvim drugu ulogu od one koja im je u opisu posla.

No, to je neka sasvim druga tema, kada se jednom otvori “Pandorina kutija”...

(Z. Ivković)