Telegraf u Bolonji s Mihinim kumom: O borbi Siniše, napuštanju Orlova, druženju s Klopom u Beogradu

Velika bitka Siniše Mihajlovića dala je novu snagu Bolonji, u kojoj je veliki deo posla i odgovornosti preuzeo Miroslav Tanjga, kum, prijatelj i najbliži saradnik nekadašnjeg selektora Srbije.

Utakmica Virtus - Partizan u Bolonji je ujedno donela priliku da porazgovaramo i sa nekadašnjim fudbalerom Vojvodine i Crvene zvezde, koji je veliki deo karijere izgradio u Nemačkoj, a sada u Italiji radi na povratku Bolonje na stare staze slave.

Zajedno sa Mihom, uspelo mu je da vrati veru u ekipu, i to posle brojnih turbulencija, a uz velike apetite uprave i vlasnika Džoija Saputa.  O tome, ali i o zanimljivim prijateljstvima sa Nikom Kovačem i Jirgenom Klopom, Tanjga je govorio u velikom intervjuu za Telegraf.

- Miha se prošle godine prihvatio velikog izazova, 14 bodova iz 22 utakmice... Nisu imali uspeha dok nije došao, onda je produžio ugovor na još tri godine. Hvala Bogu, za sada sve ide dobro. Videćemo šta nosi dan, šta noć, uglavnom je izazov, tako je u Seriji A. Na početku su mnogi mislili da je to nemoguća misija, da je teško doći do nekog velikog rezultata. Na kraju se ispostavilo da je procena loša. Mi smo završili na sredini tabele, a sada su ambicije dosta drugačije, klub drži čovek iz jedne od 200 najbogatijih familija na svetu. Inače je Italijan poreklom, ali živi i radi u Montrealu, tamo drži još jedan MLS klub. Njemu je želja da se domognemo što pre Evrope - kaže Tanjga, uz nadu da će se to brzo ostvariti.

- Ove godine je to plan ako se stvori šansa, sada smo na dva boda od Evrope. Videćemo, u fudbalu je moguće sve, idemo samo bez opterećivanja. Tim koji se borio za opstanak, sada se bori za Evropu sa nekim malim pojačanjima.

Kako vam je uspelo da vratite pobednički mentalitet ekipi?

- Italijani mnogo vole fudbal, mnogo se razumeju, vratila se i publika na stadion, ima preko 20.000 gledalaca. To već znači nešto, u gradu se mnogo priča o fudbalu, veća su očekivanja, ali takva je liga da ne znaš gde možeš da izgubiš. Nema priče, samo rada, rezultati dođu na kraju. Nema plana, i Napoli je pre sezone hteo da napadne Skudeto, sad su ispod nas. Zaređaš tri loša rezultata, kraj, loša atmosfera. Dosta je nezahvalno prognozirati.

Čini se da Mihi "leže" ekipe poput Bolonje, iz donjeg doma Serije A je već nekoliko ekipa znatno podigao, da li je u Milanu ipak bilo teže?

- Pitanje je kakav se tim zatekne i kakva se pojačanja dovedu. To je najbitnije. Nekad dobiješ tim koji ne može više. Izvučeš iz njega sve, ali to nije dovoljno za skudeto ili neki veći cilj.

Tanjgin put je bio raznolik u karijeri posle igračke.

- Ja sam radio dugo kao skaut u Milanu i Torinu, onda sam poslednjih godinu i po dana ovde. Ali dolazim na svake dve nedelje u Srbiju, ranije sam ovde dolazio, sad i živim. Italijanski usavršavam, nemački znam odlično jer sam tamo igrao 10 godina, ali italijanski mi je sada teži, znaš kako je kad sa 50 godina kreneš da učiš jezik. Ali sve što mi treba za teren i svlačionicu, to ja znam. Ali za svaku veću priču, idem svaki dan na časove.

Uspon kluba obuhvata i velike planove sa stadionom.

- Renato Dal'Ara je stari stadion, predsednik gradi novi, ali mora da ostane sve što je staro. Biće na istom mestu, ovde u Bolonji ne možeš da srušiš ništa, sve je starina. Malo će približiti teren, naše tribine ni sada nisu daleko od terena. Ukopaće ga možda metar, proširiće se kapacitet, ali sve ono što je staro mora da ostane, koliko god godina ima. Video sam maketu novog stadiona, predsednik nam je na Božić to prezentovao. Samo ovde treba 101 dozvola, po pitanju birokratije su rigorozni. Trebalo bi to za godinu dana da krene. Već su dogovorili sa jednom firmom da to rade, pa je ta firma propala.

Saputo je posebno posvećen praćenju kluba.

- Vlasnik dođe često, na 3-4 dana, pogleda utakmicu i vrati se. Blizu centra ima i stan, inače, svi sirevi koji se služe u Mekdonalds restoranima širom sveta, to je sve njegovo. "Razbija" po Americi i Kanadi, ovo njemu dođe kao hobi. Rođen je u Kanadi, poreklom je sa Sicilije, otac i majka su mu još živi, a on je od oca sve nasledio i nastavio da radi.

Kako izgleda saradnja i komunikacija sa Mihom u trenutnoj situaciji, kada je često na terapijama i mora da miruje?

- Svakodnevno smo u kontaktu, ništa se ne radi bez njegovog znanja, gleda u bolnici treninge, ima ih na kamerama, omogućeno mu je da prati. Mi smo malo više od prijatelja i kumova, ja sam prvo njega venčao, pa je on dobio sina i dao mu moje ime, pa sam se ja venčao i on je bio venčani kum, moj sin nosi njegovo ime. Ja sam njega onda opet venčao u crkvi, nemamo mi to pravo da se svađamo.

- Mi da se ne razumemo, ne bismo bili ni toliko bliski. Uvek postoji sukob mišljenja, da bi došao do prave odluke i informacije, moraš da imaš više različitih mišljenja. Ja sam u tom smislu najviše i doveden, da pričamo o svemu, otvoreno. To je ono što je najbitnije, ne samo u fudbalu. Ja uvek mogu da mu kažem svoje mišljenje, na njemu je da odluči šta će na kraju. Mislim da je to najbitnije.

Osvrnuo se Tanjga i na reprezentativnu epizodu.

- Ja sam tada radio kao skaut i znam šta se sve dešavalo. Mislim da su tada u grupi bile dve objektivno jače ekipe, Hrvatska i Belgija. A išla je jedna dalje, druga u baraž. Mi smo bili na jednom dobrom putu da se reprezentacija izgradi i napreduje, i da se to učini sa odnosima u samoj reprezentaciji. Onda je došlo do nekog malog nesporazuma u vezi dogovora kako dalje. U treniranju, radu, kontrolisanju rada, a on je već bio u Sampdoriji. Jednostavno, nije bilo razumevanja kako dalje. Oni su se razišli u miru, nisu u svađi. Onda je bilo najbolje gospodski se razići.

Klop je kao igrač već pretio da postane vrhunski trener

Dugo je Tanjga igrao sa Jirgenom Klopom, pa se rodilo i veliko prijateljstvo.

- Igrali smo dugo, čujemo se Klop i ja često. On je i privatno onakav kakav je pred kamerama, opušten. Bio sa kod njega na 50. rođendanu pre 2-3 godine, ponašao se kao i uvek. On nije bio neki veliki igrač, ništa posebno, ali je on u Majncu sa 33 godine dobio šansu da postane trener. Klub ispada, nisu znali šta će sa sobom, pa su ga pitali "hoćeš li da budeš trener". On je iz kopački ušao u to, danas igrač, sutra trener. Igrali smo četiri godine zajedno u Majncu. Kao igrač je nagoveštavao da će biti trener, stvarno je pametan momak, završio je i fakultet, a prilikom svake analize utakmice, sve je radio drugačije nego ostali.

- Veliki je psiholog, on nije tu da napravi trening, trening može da napravi svako. U trening se uključuje povremeno, ali je on taj koji bira pojačanja, određuje taktiku i sastavlja tim, vodi meč, i to je najbitnije. Ali je i majstor da nađe svoje saradnike. Oni znaju da naprave trening, svrhu treninga, imao je dugo i Buvača, on je bio jako bitan čovek u njegovoj karijeri. Kod njega je jako bitno i što ne možeš da ga prevariš ili slažeš, on to odmah "provali". Takav je i Miha, njega ne možeš da foliraš.

Da li ste se čuli i pre utakmice Liverpula sa Crvenom zvezdom?

- Bio sam ja kod njega u hotelu celu noć pre utakmice sa sinom. Posle utakmice se nismo čuli, pre meča sam mu rekao "ne moraš da brineš", bio sam i na Areni gost pre meča, glupo je da upoređujemo tim Zvezde i Liverpula, tim od milijardu i tim koji košta, ne znam, 50 miliona. A u fudbalu je sve moguće, ispostavilo se da je tako. I on je sam bio iznenađen, oni su Zvezdu 100 posto potcenili, nisu ušli kako treba, i kad ne uđeš kako treba, igraš sa 30 posto, onda se to vrati. Posle i kad hoćeš da igraš poslednjih 20 minuta, više ne može. Bio sam i u Liverpulu gost, 4:0, kako su hteli da daju gol, tako su ga dali. Zvezda je pre revanša igrala nešto lošije u domačem prvenstvu, i onda dolazi Liverpul, ko je mogao išta da očekuje.

Uz Klopa, Niko Kovač je takođe igrač i trener koji uživa veliko poverenje Tanjge.

- Niko Kovač je moj dobar prijatelj, igrali smo u Herti dugo i rekao mi je baš skoro "znaš kako Miro, Nemačka se promenila. Ja jesam Hrvat, ali sam rođen u Nemačkoj, više sam Nemac nego Hrvat, ali svaki put kad u poslednje vreme o meni pišu, potenciraju da sam Hrvat i ja sam za njih stranac. Iako sam ovde rođen. Tako ti je i ovde, možeš da budeš šta hoćeš, ali si stranac uvek. Nejasno mi je sve to, odeš u London i daš im sedam komada, onda se desi ono... Mislim da su pogrešili, nisu imali sluha i strpljenja sa njim, mlad je trener ipak. On je "čistio" tim, hteo je da napravi nov kolektiv i da to traje, a oni su hteli preko noći to. Klubovi kao što su Siti, Barsa i Real ulažu mnogo. Ima Bajern para da uloži kao i oni, ali Nemci neće. Neće da probijaju svoje plafone i limite. Ali kad se namesti tim i sklopi, mogu dosta toga. Fudbal je teška priča, možeš nekada da kupiš 10 igrača i promašiš osam, nekad kupiš tri i pogodiš sve.

- Sad je to do menadžmenta, šta je sve radio Milan kad je doveo Rajkarda, Van Bastena i Gulita. Pa Boban, Savićević... Onda kad su se ispromašivali, nisu mogli sedam godina da se sastave. To su radili i kad smo mi bili tu, sve su promašili, a kad potrošiš mnogo para a ne dovedeš prava pojačanja, onda je to problem. U Italiji, ne greši recimo Juve. Zato su toliko dugo šampiona, oni su pripremali slobodne igrače. Godinu dana unapred znaju kad kome ističe ugovor, pa pripremaju teren, vode razgovore... Oni imaju jednog Nedveda, ljude koji znaju fudbal. Nema Inter ništa manje para.

Igrački kadar Bolonje

Šarenolik je igrački kadar ekipe, a posebno je zanimljiv temperamentni Gari Medel, zbog čijeg je ponašanja Mihajlović nedavno prilično burno reagovao.

- Gari Medel je sad povređen, ne igra, ali je njegov izostanak iskoristio mali Žerdi, Holanđanin. Igrao je strašno, pa nam ne fali baš Medel. Volim ja latinoameričke igrače, ne vole da izgube, dobro je imati takve igrače u timu. Oni idu da pobede na svakom meču, imaju mentalitet, ali se nekad i zaigraju.

Ipak, niko ne izaziva oduševljenje kao Palasio.

- Palasio kod nas 5. februara slavi 38. rođendan, i on je i dalje najbrži igrač u ekipi. Ja to još nisam video, kako on trenira, igra.... Bez obzira što je sad promašio par šansi. On nikad nije povređen, 38 godina! Trenira najbolje, svaki dan.

Podseća li na Ibru po tome, u tim godinama dominira?

- Ma znaš šta je on za Ibru, brzi voz. On koliko pretrči za meč, Ibra ne pretrči za tri utakmice. Brz je, okretan. Ibra... Bilo je priča da će doći, ali to je bilo više medijski. Iskreno, ne znam da li bi Ibra nama i valjao, poštujem karijeru i veliko ime. Upoznao sam ga, dobar je momak, ali njegova građa i način igre ne bi legli Bolonji. On je u Milanu napravio posao, vratila se publika, vezali 3-4 pobede. Ali hajde ti sad njega stavi, a da nam ne igra Palasio. Mi smo ekipa radnika, moraju sve da rade. Njemu su dali 3 miliona za šest meseci, posle ima nova produžavanja i ugovor, plus bonusi, može da dogura i do 20 miliona.

Jedan igrač je posebno postao atraktivan u Bolonji.

- Imamo malog Orsolina, mi smo njega otkupili od Juventusa. On je već u reprezentaciji, ima 21 godinu, sve je moguće sa njim.Doveli smo Danca Skova Olsena, interesantan je igrač, pa jednog japanskog mladog igrača, imamo dobar tim, samo malo da se još pojačamo u odbrani. Danilo ima 36 godina, na zalasku je, treba o tome misliti na vreme.

Nadam se uspehu Orlova protiv Norveške

Orlovima predstoji velika borba za Evropsko prvenstvo, Tanjga se nada najboljem.

- Pratim reprezentaciju, želja mi je velika da se kvalifikuju na Evropsko prvenstvo, od toga svi imaju korist. Voleo bih najviše, imamo kvalitetan tim, samo to treba pokazati.

Da li je problem stalno rotiranje igrača i promene, toga je bilo i kod Mihajlovića, retko se dešava da ista odbrambena linija veže dve utakmice?

- Jednostavno, nekad sama postavka zavisi od toga protiv koga se igra. Sa druge strane, ako imaš dva podjednako kvalitetna igrača, mora onaj koji je u boljoj formi. Bilo je nekad i loše atmosfere, ima svega, menjali su se selektori više nego što je trebalo. Norveška nije naivna, protiv Izraela može da se igra. Bilo bi dobro da prođemo, donelo bi sredstva u Savez, to bi se prelilo klubovima, ja tako gledam.

Regionalna liga bi bila spas

Ne bi imao Tanjga niša protiv da se malo promene vetrovi u srpskom fudbalu.

- Voleo bih da Vojvodina ili neki drugi klub bude prvak, nije dobro da Zvezda i Partizan samo dominiraju. Što ne bi bio Radnički Niš šampion? Ja sam bio dve godine sportski direktor Vojvodine dve godine, posle Nemačke, zagovarao sam regionalnu ligu, to je spas za sve.

- Šta imamo mi i Hrvatska, jedan derbi. Zamisli kad bi u taj isti Split dođu Zvezda, Partizan, Vojvodina, pa Željo, Sarajevo... Ako je u košarci prošlo, može i ovde, sve može kad se hoće, kad postoji dobra politička i svaka druga volja. Automobili su se gurali u more i pre 30 godina, guraće se i sada, to je nekih pet budala, ali i to može da se reši.  Ali sa tim mečevima, vratiće se sponzori, publika, sve.

Iako ima dosta problema, pozitivan pristup bi mogao mnogo toga da promeni u srpskom fudbalu.

- Najlakše je stajati sa strane i pričati  kako ne valja, nekad se treba uhvatiti u koštac i pozitivno razmišljati. Moji klubovi jesu Vojvodina i Zvezda, ali u Novom Sadu živim i više pripadam tamo u ovom trenutku, da se ne lažemo. Jesam i kao mlad govorio da navijam za Zvezdu i to je tačno, ali sin mi igra u Novom Sadu u Vojvodini, tamo sam radio kao direktor. Nekako sam u ovom trenutku bliži Vojvodini. Nikad se ne zna, možda odem i za Nemačku, iz Vojvodine sam već imao ponuda, ali nisam mogao da prihvatim jer sam bio ovde. Ali što da ne, jednog dana.

Za kraj, Tanjga je otkrio i da li je bilo vremena za druženje sa predstavnicima Srbije u Virtusu, Đorđevićem, Teodosićem i Markovićem.

- Nismo imali vremena, oni kad su došli, Siniša je imao svojih problema. Bio sam možda na dve utakmice, i oni igraju sreda - nedelja, nema tu vremena. Kad imam slobodan dan, idem kući. Sreli smo se jednom u restoranu sa Teom, ali smo jednom prilikom sreli i Đorđevića, on i Miha su snimali nešto. Predsednik Virtusa je inače hteo da kupi fudbalski klub Bolonju, ali je pobedio sadašnji naš predsednik. I pošto nije prošlo u fudbalu, otišao je u košarku i preuzeo Virtus.

(B. Vinulović)