Velika priča Bambija Tošića: Kako je vrbovao igrače CSKA za Partizan, o ludom Vagner Lavu, Dekiju...

Poslednjih šest meseci ugovora sa Partizanom “krcka” Zoran Bambi Tošić, ali shodno tome da je mnogo štošta prošao u fudbalu, deluje veoma smireno i pored činjenice da ga niko od čelnika još uvek nije zvao i ponudio mu nastavak saradnje.

Preporučujemo

Vezista je u Humsku stigao u mandatu Miroslava Đukića, reklo bi se u nevreme, pokazao veliko strpljenje u nekim kriznim momentima za klub, ali ni tada, a ni sada kada crno-beli žive normalnim životom, nije se previše isticao pričom, već delima. Ipak, kada ga navedete da otvori dušu, ima mnogo toga zanimljivog da se čuje, pa je u razgovoru za Telegraf evocirao uspomene na prošlost, dao neke korisne savete današnjim klincima, prozborio i o inostranim iskustvima, reprezentaciji Srbije, ali i planovima za budućnost...

Zoran Tošić na treninzima u Antaliji; Foto: FK Partizan

• Za početak tema je Partizan. Kako objašnjavate veliki napredak Partizana i na igračkom i na svakom drugom planu od minulog leta?

- Malo je potrebno da se u našem fudbalu neke stvari preokrenu na bolje. Dobra sezona u Evropi, koja je lansirala nekoliko mladih talenata, pa su došla i adekvatna pojačanja, na nivou veličine Partizana, i boljitak je odmah vidljiv. I svi su sada postali interesantni mnogim velikim klubovima, shodno tome svaki mladi igrač želi da ide putem Strahinje Pavlovića, Stevanovića, Lazara Pavlovića ili Lakčevića. Stranci takođe vide primere Sadika, Asana, Natha, koji su sjajno prihvaćeni i preko kluba su skenuli ponovo pažnju na sebe.

- To je naprosto fudbal, jedna dobra sezona, pozitivna ideja ili priča mogu sve da promene sve iz korena. Klub se stabilizovao, sve ide u dobrom smeru i svi se osećamo komforno i želimo da ostanemo. Partizan od mog dolaska nije bio u situaciji u kojoj je sada, kada imamo neverovatne talente, odlične strance, koji mogu da izguraju klub na siguran kolosek i doprinesu njegovoj stabilnosti na duge staze. Da to bude Partizan, koji može da zadrži kvalitetne igrače, da ima trenera na duge staze, da nadograđuje kvalitet, a očito se ide u tom smeru.

Zoran Tošić na treningu Partizana; Foto: FK Partizan

• Šta je Partizan tako brzo, preko noći, približilo Evropi?

- Nama su u ovom trenutku jedini problem rezultati u domaćoj ligi i taj zaostatak za liderom, koji stoji nad glavama svih nas podjednako. Ali kako poredim Partizan iz perioda kada sam se vratio i sada, evidentno je da je igra mnogo bolja i svi su svesni toga. Bez obzira na tabelu, znaš da si na dobrom putu kada nadigraš svakog rivala i stvoriš “milion” prilika, ali nekada lopta neće u gol. Ipak, to je put kojim treba nastaviti, jer će na duže staze kockice da se slože i doći će rezultat. Sećam se da ranije nekada pobedimo, a ni sami ne znamo kako smo došli do uspeha, jer igra nije pratila uspeh. Partizan je sada prepoznatljiv, jer se na terenu zna ko šta radi, ko šta igra, koji mu je zadatak i sve to deluje veoma atraktivno.

Savo Milošević daje instrukcije Asanu, Sadiku i Sumi; Foto: FK Partizan

• Koliko zasluga za pozitivne promene ima trener Savo Milošević, koji je nekako ujedinio tim?

- Naravno da su velike, jer od prvog dana insistira na brzini, kako igre, pasa, tako i donošenja odluka, to je ključ današnjeg fudbala, korak unapred koji je Partizan napravio proteklih meseci i doneo boljitak. Takođe i igrači koji su angažovani su uticali, jer da biste sve te stvari sproveli u delo, kvalitet mora da postoji, a ovo je najkvalitetnija ekipa Partizana otkako sam se vratio u klub, tu nema zbora. Moj odnos sa Savom je fenomenalan, dosta smo pričali i pričamo svakodnevno. Kada je došao status mi je bio upitan, slabije se računalo na mene i ne želim da se vraćam na to vreme. Savo je svestan da u Srbiji ne možete da imate 20 jednako kvalitetnih igrača, gde nećete osećati razliku u rotacijama. Odmah je porazgovarao sa nama najstarijima, hteo je da vidi zašto mi nismo na maksimumu, rekao nam šta očekuje i lako smo našli zajednički jezik.

Klinci, korak po korak, doći će i slava i novac

Nikola Lakčević i Lazar Pavlović; Foto: FK Partizan

• Šta savetujete mladim igračima poput Pavlovića, Stevanovića ili Sadika, koji već imaju ozbiljne ponude na stolu, da budu strpljivi ili da “hvataju prvi voz”?

- Na početku su karijera i moraju dobro da razmisle i idu korak po korak. Da mogu da vratim vreme, zaista je bilo teško odbiti Mančester junajted u koji sam rano otišao, jer je to bio najbolji Junajted u istoriji i jedan od najboljih timova sveta. Ipak, na primeru nekih igrača i kod nas, ali i iz drugih klubova, koji su bili strrpljiviji, pa su napravili vrhunske karijere, jasno je koji je put ispravniji. Filip Stevanović, recimo, veliki je potencijal i interesantan mnogim klubovima, no, da li je sada spreman za te klubove, to je drugo pitanje. Važno je da budu skromni, da rade, napreduju i nadograđuju se svakodnevno. Tako ih velika karijera, uspeh, pa i novac neće zaobići.

• Mogu li, ukoliko ostanu duže u srpskom fudbalu, da napreduju i razvijaju se na pravi način ili je korak više jednostavno neminovan?

- Teško da u našoj ligi mogu adekvatno da se pripreme za ono što ih čeka u inostranstvu. Svakako je dobra polazna točka, ali posle određenog vremena, korak više je neminovan. Jer velika je razlika u kvalitetu između naše i pet najjačih liga u Evropi. Razgovarao sam baš sa Umarom Sadikom i rekao mi je da je u minulih šest meseci prvi put imao kontinuitet mečeva u nogama, da je uvek menjao klubove, bio “na ledu”, što kaže naš narod. Zato je Partizan dobra sredina za mlade, za početak, za sticanje iskustva, a posle treba da idu korak po korak i prelaze nivoe dok ne dođu do najvišeg.

Voleo bih da ostanem, ali još ne zovu

Zoran Tošić; Foto: Nikola Tomić

• Tošić se posle Partizana obreo u Mančester junajtedu, potom u Kelnu, da bi najveći deo inostrane karijere proveo u CSKA iz Moskve. Gde je bilo najlepše, gde najteže?

- Najteže mi je bilo u Engleskoj, pošto je fudbal bio miljama ispred onoga na koji sam navikao u Srbiji, ali tih godinu dana su bili škola za ce život. Shvatio sam šta moram da radim, šta da nadogradim da bih postao ozbiljan fudbaler. Posle toga sam proveo šest meseci u Kelnu i to iskustvo je bilo prelepo, pošto je Bundesliga izuzetno zanimljiva i atraktivna za ofanzivce. Razmišljam često da li je trebalo da ostanem duže, jer je postojala opcija, međutim, onda se setim iskustava u CSKA i misli nestanu. U Rusiji je, pak, posebna priča, radi se o teškoj ligi, sa napornim putovanjima, hladno je vreme, ali ne bih ništa menjao. Proveo sam tamo divne godine u sjajno organizovanom klubu, na koje sam ponosan.

• Tošiću za nekoliko meseci ističe ugovor. Shodno tome i pitanje da li će i posle toga biti deo Partizana, postoji li mogućnost nastavka saradnje?

- Za sada se ništa ne dešava u vezi sa novim ugovorom, nekakvo je zatišje na snazi. Važeći ugovor mi ističe 30.juna, ali nikakvog razgovora na tu temu nije bilo, niti me je neko zvao da pričamo. Da li će se nešto promeniti? Iskreno, ne znam... Meni je u Partizanu zaista lepo, posle dužeg vremena imamo odlilnu ekipu i stručni štab, imali smo dinamičnu polusezonu i iz dana u dan napredujemo. Sve je dosta bolje u odnosu na period kada sam tek došao, izdigli smo se na viši nivo i svi smo srećni i zadovoljni. Zato i nemam ništa protiv da ostanem, ali znate kako kažu: “Za ljubav je potrebno dvoje”.

Zvao sam Natha, zamolio da dođe i Dumbija

Zoran Tošić i Bibras Natho; Foto: MN Press

• Minulog leta, zahvaljujući informisanosti i prijateljstvu, Tošić je u Partizan “skrenuo” Bibrasa Natha, jednog od najboljih stranaca u poslednjoj dekadi. Zanimalo nas je da li razmišlja o poslu agenta po završetku karijere i da li je samo Natho letos bio na meti?

- Natho je prošloga leta postao slobodan igrač i odmah sam ga kontaktirao, da vidim da li je uopšte zainteresovan i da li vidi Partizan kao opciju, posle čega su ljudi u klubu preuzeli stvar u svoje ruke i sve to, na sreću, odradili kako treba. Bibrasov CV je impresivan, igrao je u Rusiji, Grčkoj, Ligu šampiona, osvajao trofeje, kapiten je Izraela i nije hteo da donosi brzu odluku. Hteo je da sačeka kraj prelaznog roka, da vidi šta je najbolje za njega i porodicu i imao je nekoliko boljih finansijskih ponuda. Ipak, imponovala mu je upornost ljudi iz Partizana, želja da baš on dođe i to je presudilo. Bilo mu je bitno da vidi da će ovde biti srećan, da klub u njemu vidi lidera, novac je bio po strani. Posle smo se šalili da nam možda treba napadač, pa se povela priča o Dumbiji i koliko znam klub ga je kontaktirao pred kraj prelaznog roka, ali je već potpisao ugovor u Švajcarskoj. A, da li ću biti menadžer kada završim sa fudbalom? Polako, nameravam da igram još bar tri godine, posle toga ću doneti odluku o budućnosti.

Brazilac nestajao sa treninga i rešavao mečeve

Zoran Tošić i Vagner Lav u dresu CSKA iz Moskve; Foto: Guliver/Dmitry Korotayev/Epsilon/Getty Images

Lako je pretpostaviti da će Tošić, sumirajući bogatu karijeru odabrati Kristijana Ronalda kao najboljeg fudbalera sa kojim je delio svlačionicu. Ipak, iznenadio je kada je njemu uz rame stavio i Brazilca Vagnera Lava, o kome je ispičao i anegdotu.

- Bilo je mnogo igrača koji su sjajni i svakako je Ronaldo fenomen, jedan od najboljih igrača u istoriji fudbala. To što on radi godinama je teško objasniti. Pored njega, tu su svakako Nemanja Vidić, Skols, Gigs, koji su takođe neverovatni. U CSKA je najsnažniji utisak na mene ostavio Vagner Lav, jer je na terenu radio šta je hteo. Spreman ili ne, ispavan ili ne, nije bilo važno, pošto se radilo o suvom talentu, neverovatno inteligentnom napadaču, uz koga je bilo milina igrati. U velikoj merio je bio profesionalac, ali kao i svaki Brazilac ima “bubice” u glavi. Vraćao se nekoliko puta u CSKA i svaki put je mnogo toga zavisilo od njega.

- Ispričaću anegdotu, igrali smo meč sa Rostovom, a njega dva dana nije bilo na treninzima, niko nije znao gde niti je mogao da ga nađe. Odjednom se pojavio na večeri pred meč, sasvim ležerno, kao da je sve normalno. Seo je, večerao, niko ga ništa nije ni pitao i, naravno, sutra je u sastavu i postigne dva gola u pobedi 2:0. I tu se završava svaka priča o tome zašto je nestao, gde je bio i šta radio i postavlja pitanje da li treba biti profesionalac ili je talent ipak sve.

Stankoviću želim svu sreću, sem u derbiju

Zoran Tošić i Dejan Stanković; Foto: Guliver/Dmitry Korotayev/Epsilon/Getty Images

• Povratak Dejana Stankovića u srpski fudbal svakako je ustalasao javnost. Šta o Dekijevom novom pozivu u rivalskom klubu misli Zoran Tošić?

- Imam fenomenalno mišljenje o Dekiju. Sećam se kada sam počinjao da igram za reprezentaciju, uvek mi se našao za pomoć, kao kapiten i lider te generacije i nisam to nikada zaboravio. Zato ga jako poštujem, drago mi je što se oprobao u trenerskom poslu i, poznajući njegov karakter i želju za uspehom, uveren sam da ga čeka lepa budućnost. Smtram ga jednim od najboljih saigrača u karijeri, kao čovek i fudbaler je bio fenomenalan i želim mu svu sreću u novom poslu, sem u večitom derbiju sa Partizanom – kroz smeh kaže Tošić.

U Srbiji postoji žar, ali se menjaju ideje

Za kraj i nezaboravan osvrt na reprezentaciju Srbije, čiji je i Tošić bio član godinama. Krucijalno pitanje: zašto imamo igrače u najvećim klubovima, a nikada nemamo rezultat sa nacionalnim timom? Stalno menjamo sastav, formacije, selektore i – ništa, ne napredujemo od odlaska Radomira Antića.

Od Radomira Antića na mestu selektora, Srbija nije imala uspehe, niti dobru atmosferu u timu; Foto: MN Press

- Retko kada kod nas selektor dobije priliku da radi na duže staze i napravi nešto na šta bismo svi bili ponosni. Ipak, uvek treba dati podršku, jer to je naša reprezentacija, drugu nemamo. Sada ih očekuje baraž i rivali koji nisu ni iznad, niti ispod nas po kvalitetu, ali možemo da tražimo svoju šansu i budemo optimisti. Lično verujem da možemo do Evropskog prvenstva, jer imamo kvalitetne igrače koji mogu sve to da iznesu i koji sigurno mogu da prebrode i taj poslednji korak. Što se tiče teze da Srbija uvek ima odlilne igrače, ali nema rezultate, teško je objasniti taj fenomen.

- I dok sam bio deo tima, postavljale su se iste teorije, uvek imamo vrhunske igrače, koji u reprezentaciji ne igraju kao u klobovima. Rekao bih da je suština u neuigranosti, jer je jako teško za sedam dana pripremiti i složiti kockice i da odigraš isto kao i u klubu. U CSKA sam znao sa kim igram po levoj strani i igrali smo godinama. Znao sam u pola noći gde stoji u datoj situaciji, gdedauputim pas, šta radimo ako izgubimo posed... To je ono što fali u reprezentaciji, jer menjaš saigrače, selektore, zahteve i svako donosi nešto novo.. Jedino mogu da tvrdim, u svoje ime, ali i ime mnogih mojih bivših saigrača u dresu Srbije, da svako igra sa posebnim žarom za svoju zemlju i dati mečevi ni sa čim ne mogu da se uporede. Ostaje nam da nastavimo da radimo naporno i da u budućnosti probamo da demantujemo prošlost, koja i nije baš sjajna – zaključuje Zoran Tošić.

(Izveštač Telegrafa iz Antalije, Zoran Ivković)