Miletić otvorio dušu za Telegraf: O svom statusu, Dingi, ko je najjači, a ko najbrži u Partizanu...

Zna Savo Milošević često da iznenadi javnost nekim odlukama ili izjavama, pa je tako izveštače koji se nalaze sa Partizanom u Antaliji “zatekao” rečenicom da “Nemanja Miletić 99 odsto ostaje u Partizanu i da klub shodno tome neće tražiti novog beka”.

Nekoliko sati kasnije, defanzivac crno-belih je slično medijima reagovao na pomenutu misao trenera, ali se ubrzo pribrao, slegao ramenima i napomenuo da mu je u Humskoj lepo i da, ako je suđeno, nema problem da ostane ni do kraja karijere.

Miletić je takođe pričao o činjenici da već godinu i po dana ne igra na svojoj pozicij, odluci Dominika Dinge da bez pozdrava napusti tim, ali i “skenirao” sposobnosti aktuelnioh saigrača.

Zatekli ste me, ali ostaću ako je suđeno

Na konstataciju da ga trener i na proleće vidi u Partizanu, rekao je:

- Iskreno, malo sam zatečen, nisam znao, saznao sam od vas tu informaciju i ne znam šta da kažem. Spremam se kao da sam u Partizanu ceo život i da ću da ostanem ceo život, jer sam, poučen nekim ranijim iskustvima kada sam mnogo očekivao i nadao se transferu, pa i opterećivao se time, nikada nije izašlo na dobro. Ovoga puta sam sasvim staložen, pa ako se nešto i dogodi – odlično. Ako, pak, ostanem takođe nema nikakvim problema. Smatrao sam da ću da napustim klub, ukoliko dođe ponuda koja će zadovoljiti obe strane, ali me je ova nova vest iznenadila. Radim i pripremam se uobičajeno, pa ćemo videti šta će na kraju da bude - pomalo je zbunjen Nemanja Miletić.

Miletić sutra slavi rođendan, više nije tako mlad fudbaler, pa smo ga upitali da li postoji bojazan da možda neće imati priliku da realizuje transfer kojim bi obezbedio miran život bez fudbala u poznijim godinama.

- Razmišljao sam na tu temu, ali nisam od onih koji žele da odu po svaku cenu. Planiram da igram fudbal još deset godina, jer se sjajno osećam. Godine su za mene samo broj, a kao primer može da posluži Bojan Ostojić. Ima 35 godina, izgleda još uvek fenomenalno, kao da je deset godina mlađi, pa se uz njega i sam veoma dobro osećam. Planiram da igram dokle god budem mogao, bilo to u Partizanu ili nekoj drugoj sredini, sasvim je svejedno. Videćemo šta će da se još izdešavati, ali meni je u klubu zaista lepo. Jedino ako bi možda došla prilika da finansijski u potpunosti obezbedim svoju porodicu i sebe, a da uz to i Partizan bude zadovoljan, onda bismo svakako pričali na tu temu.

Bolji sam štoper nego bek

Već nekoliko prelaznih rokova se pominje vaš eventualni transfer. Da li bi sve to išlo drugačijim tokom da ste sve vreme igrali na svojoj pravoj poziciji, na mestu štopera, a ne desnog beka?

- To je svakako specifična situacija, ali vremenom sam navikao na novu poziciju, adaptirao se i na beku se osećam kao što sam se nakadaosećao kao štoper. Ranije sam bio u centralnom delu odbrane, tek sporadično dobijajući priliku na boku, a sada je obrnuto. Tako su se složile kockice u poslednjih godinu dana i ponekad razmišljam o tome. Ne želim da neko pomisli da sebe smatram kolateralnom štetom nekih situacija u kojima smo se nalazili, prosto sam bio taj koji je izašao i svog šablona i igrao poziciju koja mi nije primarna, ali ni strana u potpunosti.

- Ipak, to se svakako odrazilo na moju karijeru u nekom smislu, jer sam u momentima kada sa igrao štopera na stolu imao četiri ili pet ponuda. To je pozicija na kojoj mogu više da pružim, ali sam i na beku davao sve od sebe i, nadam se, uspeo da odgovorim obavezama. Mada je bolje dao tome drugi sude... Otkako sam “prohodao” uvek sam bio najsrećniji kada igram fudbal i nisam bira uloge. Da me trener Milošević sutra prekomanduje na levog beka, samo bih klimnuo glavom i dao sve od sebe da pomognem timu.

Nadate li se možda da bi u budućnosti moglo da dođe do povratka na staru poziciju?

- Rekao bih da postoji ta mogućnost, odnosno da je relna, jer sa trenerom Miloševićem svi imamo sjajan odnos. Razgovaramo iskreno i otvoreno, svako ima slobodu da iznese mišljenje, jer se radi o čoveku koji je prošao sve u fudbalu, bio je vrhunski igrač i razume nas u potpunosti. Zato verujem da, ako se otvori mogućnost, neće biti problema.

Ne znam šta bih na Dinginom mestu

Pred put u Antaliji, Partizan je samoinicijativno napustio Dominik Dinga. Miletić kaže da ne zna kako bi postupio da je bio u sličnoj situaciji.

- Bio je sa nama na pregledima, bio je i na spisku za putovanje, ali ga ujutru, na dan puta, nije bilo. Mislili smo da kasni, pa smo sačekali desetak minuta, ali se nije pojavio. Ne mogu da ulazim u to da li je to bila njegova lična odluka ili je se sa nekim savetovao,  jer zaista ne znam detalje. Da sam u njegovoj “koži” kako bih postupio? To je svakako mnogo teška situacija za igrača i neku trezvenu odluku, ali sam siguran da ne bih sam odlučivao. Isto sam tako uveren da ni on sam nije doneo odluku, već da se posavetovao sa nekim iz okruženja i onda ”presekao”. Porodica, prijatelji, agenti – to su ljudi koji su u tim trenucima neki oslonac i verovatno bih u toj situaciji išao tim redom. Teško je zaista staviti se u tu poziciju...

Ostojić je najjači, Stevanović najbolji

Pošto smo “istresli” ozbiljne teme, na red su došle i opuštenije, zanimljivije priče sa Miletićem, pa nas je zanimalo kako je reprezentativac Srbije “skenirao” svoje saigrače. Zanimalo nas je za početak ko je, po njemu, najbolji u ovom trenutku najbolji fudbaler Partizana.

- Neće sigurno niko da se ljuti, jer svako ima pravo na mišljenje, pa bih rekao da je “mrtva trka” između Strahinje Pavlovića i Filipa Stevanovića. Ako već moram da se oslučim, onda za nijansu Stevanović, jer je po meni čudo od fudbalera, a i momak kakav se retko rađa, koga jednostavno svi volimo. Gledam ga svaki dan i svaki pu se iznenadim nečim što uradi na terenu, kao da gledam Nejmara. Lagan je kao pero, mlad, a već fudbalski “namazan” i smatram da će napraviti veliku karijeru.

Ko je fizički najsnažniji fudbaler u ekipi? U izbor možete da uvrstite i sebe...

- Mnogo nas je koji imamo odličnu fiziku, ali bih izdvojio Bojana Ostojića. Ima 35 godina, još uvek je kao “sajla”. Ne radi previše u teretani, može da jede šta poželi, a izgleda fenomenalno. Genetika mu je očito jako dobra i zaista mu se divim.

Što se brzine tiče, tu nema previše dileme?

- Rekao bih da je Lazar Marković bez premca. Tu je i Takuma Asano, koji je takođe strahovito brz. Lazar je bio povređen, pa nije bilo prilike da ga vidimo previše na delu, ali ću vas podsetiti na utakmicu protiv Javora, gde je postigao i gol. Takvi sprintevi, to je neverovatno u srpskom fudbalu. Takuma je zaista blizu, mislim dasu nijanse u pitanju, ali kada bih morao da se kladim, to bi bio Marković – zaključuje Nemanja Miletić.

(Izveštač Telegrafa iz Antalije, Zoran Ivković)