Telegraf kod Matića u Mančesteru: Ispovest o Banetu i traci, "sukobu" s Mihom, druženju sa Zlatanom

Bio je petak, 13. decembar! Za neke možda i baksuzan s obzirom na to da ovaj dan i datum zajedno pomešani bude neko sujeverje kod ljudi! Za mene definitivno ne, za mene je taj petak, u smiraj 2019. godine, bio prvi korak ka ostvarenju dugogodišnjeg sna - da uživo gledam Mančester junajted i na Old Trafordu!

Popodnevna kiša i magla su mi definitivno dali do znanja da sam stigao u grad kluba za koji navijam, sada već, preko 24 godine. Upravo to sam i objašnjavao taksisti dok smo jurili ka hotelu sa aerodoroma, a koji se pitao zašto sam ja iz Srbije izabrao baš Mančester kao svoju destinaciju.

A na odgovor da sam tu da gledam Junajted i Everton, samo se nasmejao i rekao da je on veliki navijač Mančester Sitija. Usput, pomenuo je i to da je dva puta u gradu svojevremeno vozio Aleksandra Kolarova dok je Srbin igrao za Građane. Ostaje samo da mu verujemo.

Iako je navijač Sitija, nije propustio da pohvali Nemanju Vidića i sve što je ovaj uradio u dresu Junajteda. Kao i Nemanju Matića za kog je rekao da je ''paklen'' vezni igrač. Upravo na Matićev ''račun'' i idu najveće zasluge što sam se našao u Mančesteru i što sam uživo gledao Junajtedovu utakmicu koja je bila dva dana posle mog dolaska.

Za njih tamo je to verovatno samo jedna u nizu utakmica, za mene je nekako sve bila ''druga dimenzija''. Od odlaska na Old Traford ''dabl dekerom'', atmosferi koja me je sačekala, preko prepune klupske radnje gde su se ljudi utrkivali ko će više dresova, šalova i ostalih rekvizita da kupi, pa sve do dolaska na mesto sastanka sa Nemanjom - tamo gde igrači ulaze u svlačionice.

Bio sam svedok navijačke histerije ispred tog ulaza, gde navijači prosto ne puštaju igrače da prođu, a da ih ne zaustave, fotografišu se i uzmu autogram. Uz taj histeričan uzvik oduševljenja dočekali su i Matića koji, na moju sreću, nije igrao protiv Evertona. Kažem na sreću, jer sam (ne)očekivano dobio pravog domaćina.

Domaćina koji nije pravio nijedan problem kada sam ga nešto ranije pitao da li možemo da napravimo intervju, odnosno neki osvrt na Matićevu karijeru.

Tokom razgovora, posle meča sa Evertonom (1:1), dotakli smo se njegovog fudbalskog početka, vremena provedenog u Zvezdi i Partizanu, pravoj istini o tome zašto kod Siniše Mihajlovića nije igrao u reprezentaciji, zatim odnosa sa Žozeom Murinjom, druženja sa Ibrahimovićem, zajedničkom gledanju večitog derbija. Piti, ajvaru, lovu u Makedoniji...

Govorili smo i o cvetu maka koji nije hteo da nosi, o utakmici sa Albanijom, na red je došla i kapitenska traka Branislava Ivanovića, a otkrio je i zašto je na poluvremenu meča sa Gruzijom pet minuta pre svih igrača izašao na teren. Takođe, ponovo je pričao o mogućem kraju karijere u dresu Crvene zvezde.

Ali pre nego što je sve ovo rekao za Telegraf, Matić je posle meča morao još jednom da prođe kroz špalir navijača koji su uzvikivali njegovo ime. Trajalo je to, bogami, duže od predviđenog, a na kraju stekao utisak da je ispoštovao skoro svakog od njih.

Na ''red'' sam došao i ja kog je interesovalo sve! Pogotovo taj početak, ta prva ljuba prema fudbalu.

Zvezda, Partizan, odlazak u Slovačku za koju umalo nije zaigrao, pred operaciju saznao da ga hoće Čelsi

- Imao sam pet godina, otac mi je malo ozbiljnije igrao fudbal za Mačvu u Drugoj ligi stare Jugoslavije i tako samo uz njega krenuo. A i u selu nismo imali drugu opciju, samo jedna lopta i nas 50-ak. Inače smo fudbalska porodica, otac i stričevi su se bavili fudbalom - počeo je Matić svoju priču:

- Iz sela sam otišao u Obrenovac kod čuvenog trenera Miodraga Arsovića Arsu. Svako ko poznaje te mlađe kategorije, zna o kakvom se treneru radi. On me je video na jednoj utakmici koju sam igrao za selo, pozvao me u Obrenovac 1905 i otišao sam tamo. Ta generacija '88, bili smo i prvaci Jugoslavije. Potom sam otišao u Zvezdu i proveo tamo četiti godine.

- Imao sam 16 godina kada su mi na Marakani dali do znanja da ne treba da budem tu. Uzeo sam papire i otišao u Partizan koji me je zvao i pre Zvezde. Pošto sam bio u školi u Beogradu, morao sam tu da nađem klub. U Partizanu sam bio godinu i po dana, posle sam se vratio u Ub i igrao za omladince Jedinstva. Nešto malo i za prvi tim koji je igrao Drugu ligu.

Priznao je Matić da mu nije bilo baš svejedno što nije prošao u Zvezdi i Partizanu.

- Teško je to bilo za jednog tinejdžera kada provedeš tolike godine u Zvezdi, posle i Partizanu, pa se vratiš odakle si krenuo. Sigurno je to za mene bilo teško, ali kada sam napunio 17, skoro 18 godina, otišao sam na probu u Kolubaru Lazarevac. To je bila treća liga. Oni su me tamo ostavili, počeo sam pomalo da igram. Posle tih šest meseci u trećoj ligi, gde sam igrao dobro i gde smo bili čak i prvi, skrenuo sam pažnju menadžera koji su pratili te lige.

Dovoljno da se ispred njega pojavi opcija da ide u Slovačku, u Košice za koje je igrao dve i po godine.

- Miodrag Ciga Rakčević, stari beogradski šmeker, video me na jednoj utakmici i pitao da li hoću da idem u Slovačku na probu u Košice. S obzirom na to da sam igrao u trećoj ligi naravno da sam prihvatio. Bio sam na probi 10 dana i svideo sam se treneru Janu Kozaku koji je bio jedan od najboljih igrača Čehoslovačke i čini mi se da je pet godina bio i selektor Slovačke. Igrali su i na EP. Kozak je tražio da ostanem, ja sam potpisao ugovor na četiri godine i tako je krenulo.

- Bilo je treme, priznajem. Dileme nije bilo. Hteo sam da idem, mada nisam znao baš gde idem. Rečeno mi je Košice, ali ja pre toga nikad nisam ni čuo za njih. Nije tada bilo interneta da se proveri. Znao sam gde je Slovačka i da je Prva liga, ali ništa više od toga. Sećam se da sam tada na teletekstu našao ligu i tabelu, video sam da su bili treći ili četvrti i bilo mi je dovoljno.

Iako je bilo davno, nije Matić zaboravio taj svoj prvi veliki stepenik u karijeri.

- Liga im je bila dobra, dosta su organizovani. Ne plaćaju puno, ne ulažu neke velike pare, ali je svaki klub dobro organizovan. Dosta se profesionalno radi, liga je zanimljiva. Nisu veliki fudbalski znalci, ali su veliki radnici. Da kažem da su nemačka škola. Prijalo mi je. Dosta sam radio na sebi, a i terali su me da radim. Imao sam 18 godina, nisam još bio ni razvijen dovoljno i dosta mi je značio rad na fizičkoj spremi s njima. Oni su po tome poznati - odvedu te na planinu 10 dana i samo fizika.

- Trener Kozak mi je puno pomogao, dao mi je šansu od samog početka. Ja sam došao iz treće lige i odmah sam ušao u prvu postavu. Prvih šest meseci sam se dobro adaptirao, igrao skoro sve utakmice. Uglavnom sam počinjao i izlazio na 20 minuta do kraja, jer nisam bio spreman dovoljno. Ali posle tih drugih priprema dao mi je do znanja da sam ja taj koji treba da vodi igru. Da ne budem lažno skromna, smatrali su me za najboljeg igrača lige u te dve, dve i po godine. Tada sam, doduše, igrao i nešto ofanzivnije, imao sam veću slobodu kretanja. Gde je bila lopta, tu sam i ja išao. Takva je liga bila, ja sam tehnički bio ispred većine igrača. Kako sam se kasnije razvijao i menjao trenere, oni su procenili da sam bolji na zadnjem veznom. Što na kraju i nije bila greška. Slovačku pamtim po dobrom i lepom, pratim Košice i dan-danas.

Matić je iz Košica otišao pravo u Čelsi, bio je to onaj prvi mandat na Stamford Bridžu. Međutim, zanimljivo je kako je vezista Junajteda završio tamo, i to nedugo psole povrede koja ga je nekoliko meseci odvojila od terena.

Svemu je prethodila godinu dana ranije priča o Matićevom nastupu za Slovačku i kako je ''završio'' u dresu Srbije.

- Posle godinu i po dana sam dobio slovački pasoš i Slovaci su hteli da igram za njihovu reprezentaciju. Prihvatio sam , jer me u Srbiji niko nije ni znao. Igrao sam samo jednu polusezonu u trećoj ligi. Nikad nisam igrao ozbiljniji fudbal. Trebalo je da debitujem za njihovu mladu reprezentaciju, ali mi UEFA nije dozvolila. Moraš da budeš u državi pet godina da bi nastupao za reprezentaciju.

- Onda su mi Slovaci rekli da u slučaju poziva Srbije, kao što je i došao, slobodno zaigram za njih. Ja sam tek godinu i po bio tamo, trebalo je čekati pet godina. Tada sam dobio poziv Slobodana Krčmarevića da nastupim za mladu reprezentaciju, pitao sam klub šta da radim da ne bude da sam dobio državljanstvo i sada neću. Reli su mi: ''Za tri i po godine ko zna šta će biti, idi i igraj za Srbiju. Dobro je i za nas i za tebe.''

- Prihvatio sam poziv Krčmarevića, igrao neke prijateljske utakmice, protiv Izraela sam dao dva gola... Ustalio sam se u mladoj reprezentaciji, otišli smo na EP i protiv Italije na prvom meču u 85. minutu polomim stopalo. Odmah sam iz Švedske, gde je bilo takmičenje, otišao u Barselonu na operaciju. Prethodno je agent došao po mene i išli smo kod njega u Belgiju kući, pa odatle za Barselonu - prisetio se Matić kako se Čelsi ''pojavio'' u priči:

- I ja tamo sedim kući, podigao nogu gore, a on će k'o iz topa: ''Hoćeš li da ideš u Čelsi''? Anćeloti je gledao tu utakmicu, pošto smo igrali protiv Italije, i onda je zvao mog agenta da dođem. Naravno da razmišljanja nije bilo, iako je bilo i nekih drugih ponuda.

''Gledao sam samo da pobegnem od Terija, ne verujem u kletvu Bele Gutmana''

Zanimljivi su bili ti prvi dani u redovima Plavaca, morao je Matić odmah da ''beži'' od Džona Terija.

- Prvi dan su me stavili da sedim pored Terija. Tu je sedeo neki igrač koji je otišao na pozajmicu i oni stave mene. Ja deset narednih dana gledam hoće li se neko drugo mesto osloboditi samo da pomegnem. Teri, Lampard, svi najbolji igrači... Bilo mi je malo neprijatno. I onda Pizaro ode iz Čelsija, te sam ''pobegao''.

- Bilo mi je teško na početku, igrači nisu znali ko sam i iz kog kluba dolazim. U Čelsi su dolazili svi iz velikih klubova. Nije mi bilo zgodno. Takođe, ja sam se prva četiti meseca oporavljao posle operacije. Malo me i to usporilo, mada sam sa ekipom bio stalno. Posle oporavka sam odigrao i tri meča do kraja sezone. Anćeloti mi dao dva u Premijer ligi i jedan u FA Kupu. A Čelsi je osvojio i PL i Kup.

Brzo je Matić morao na pozajmicu, i to svojom voljom. Kao što je sam priznao, shvatio je šta je u tom trenutku neophodno za njegovu karijeru. A posle godinu dana u Vitseseu, na red je došla i Benfika.

- Ja sam agentu rekao da ja u Čelsiju ne mogu trenutno da igram. Osim što nisam bio dovoljno poznat, nisam imao ni dovoljno kvaliteta s obzirom na to da su na mojoj poziciji igrali Balak i Esjen. Tražio sam od agenta da idem u klub koji je moj nivo i da polako odatle napredujem. Poslali su me u Vitese, bio sam jednu sezonu i igrao stalno, i tražio sam da znam gde sam. Nisam hteo da idem po pozajmicama, već da potpišem ugovor.

- Tada se pojavila opcija za Benfiku, jer je Čelsi hteo Luiza. Oni su tražili mene, dobili su i neki novac, a Brazilca su poslali u London. Nije bilo nikakve dileme s moje strane, raskinuo sam sa Čelsijem i otišao u Lisabon - rekao je Matić i dodao:

- Te prve sezone sam uzeo Kup, druge smo izgubili prvenstvo pretposlednjem kolu, Ligu Evrope u finalu i Kup u finalu. Sve u poslednjim trenucima. Ali one moje poslednje sezone smo osvojili prvenstvo i kup, mada sam ja otišao u januaru. Ali sam igrao celu polusezonu. Benfika je tada opet izgubila finale LE. Benfika je meni dosta značila, najviše je uticala za moju dalju karijeru.

Interesovalo nas je i kako Matić gleda na tu navodnu kletvu Bele Gutmana posle koje Benfika nikada više nije uzela trofej u Evropi.

- To se u medijima malo provlačilo, ali ja ne verujem u to. Mi smo platili danak neiskustvu, puno mladih igrača je tada bilo na terenu. Večina nas se prvi put susretala sa finalom. Jednostavno, ne verujem ja u te priče.

Usledio je povratak u Čelsi! Druga epizoda na Stamford Bridžu koja je donela i dve titule! Naravno, Žoze Murinjo je bio jedan od glavnih razloga za Matićev povratak.

- Bilo je par klubova koji su bili zainteresovani, ali je došao poziv Murinja i rekao sam da hoću tamo. Prvo zbog Murinja, zatim što sam i Čelsi odranije znao. Hteo sam da odem i da pokažem da mogu da igram tamo. Mislim da nisma pogrešio, proveo sam sjajne tri i po godine. Osvojio sam dve titule, kup... Uzeti dve titule za tri i po godine nije mala stvar, pogotovo što je to Engleska. Postoji šest ekipa koje žele titulu.

Otkrio je Matić i s kim se najviše družio do je igrao za Čelsi.

- S Banetom, naravno. Imali smo jednu grupu. Aspilikueta, Azar, ja, Bane... Dobar sam bio sa Fabregasom i Dijegom Koštom. Nas sedam, osma smo uvek bili zajedno. Jeli, razgovarali, išli na večere. I dan-danas se čujemo. Dodiše, i sa ostalim momcima sam bio dobar. Bila je to jedna zanimljiva i živopisna grupa ljudi - kroz osmeh je prokomentairsao srpski vezista.

Anćeloti, Murinjo, Hidink, Konte... sve su to treneri kod kojih je Matić bio za vreme ova dva boravka u Čelsiju.

- Svaki od njih je sjajan trener, rezultati govore za njih. Kod Anćelotija nisam puno igrao. Malo više sam sarađivao sa Murinjom i Konteom i sa obojicom sam osvojio titule. Skroz su različiti, ali je svako na svoj način dobar. Nabrojali ste trenere koji su među 10 najboljih na svetu. Imao sam tu sreću da radim sa vrhunskim stručnjacima, Normalno je da su razlike velike, svaki trener ima nešto svoje. Drugačiji karakter i temperament, ali sam od svakog naučio ponešto.

Murinjo i Konte, čini se da je Portugalac malo mirniji pored terena...

- Zavisi kako kad. Zna i Murinjo ponekad da podivlja (smeh). Jednostavno su drugačiji. Jeste Konte malo eksplozivniji pored terena, ono što vi vidite, ali i jedan i drugi su van toga mirniji i staloženiji. Sa njima svakako može da se priča.

Kako su Murinjo i Matić legli jedan drugom i kako je stadion u Ubu dobio ime po Portugalcu: ''Bolje teren, nego da Ub promeni ime u Žoze Murinjo''

Kada pomenete Murinja, jedna od prvih asocijacija koja vam padne na pamet jeste baš Matić. I obrnuto. Prosto je neverovatno kakav su odnos njih dvojica izgradili tokom svih ovih godina. Iako su se prvi put videli tek 2014. godine.

- Mi se nismo poznavali pre Čelsija. Ja sam dobio poziv da dođem, ali me je znao samo kao igrača.Prvi put sam ga video na treningu Čelsija, kada sam seo kod njega u kancelariju da razgovaramo. Jednostavno, napravili smo dobar odnos. On voli moj karakter, način na koji ispunjavam obaveze. Jednom prilikom je u novinama rekao da me voli kao osobu, ovako van terena. Zaista mi prija kad tako jedan veliki trener i čovek kaže to za mene. Nismo mi sad radili na našem odnosu, samo smo ''legli'' jedan drugom. I danas smo u dobrim odnosima, ja to nikad nisam krio, i Murinjo će uvek biti specijalan za mene i moju karijeru.

Koliko su Matić i Murinjo u sjajnim odnosima govori i podatak da je Žoze dobio stadion u Ubu.

- Iskren da budem, nije to bila moja ideja. Naravno da sam podržao. Predsednik naše opštine Darko Glišić je dao predlog da se ulica nazove po meni, park po Radosavu Petroviću, ja sam dao predlog da se stadion zove Dragan Džajić, pa ima jedna tribina Dule Savić... Tako da je svako od tih sportista dobio nešto. Moram da kažem da je Ub dosta uložio prethodnih godina za omladinu i ima jedan teren u sportskom centru sa veštačkom travom - rekao je Matić i onda objasnio kako je stadion dobio ime:

- Glišić me je pitao: Kako ćemo da damo ime''? Odmah sam se uplašio da neće možda po meni i odmah sam rekao: ''Raća Petrović''! A on će: ''Pa, dali smo vama dvojici. Daj nešto novo da se smisli.'' Upitao sam ga: ''Ne misliš valjda to što ja mislim''? Ispostavilo se da isto razmišljamo. ''Da ga zovem'', pitao sam, a on mi je rekao ''Ajde ako možeš''.

- Nazvao sam Žozea, poslao fotografiju terena i pitao, a on mi je rekao: ''Nemoj, molim te. Doći ću na otvaranje, ali...'' Malo mu je bilo onako nelagodno, zašto baš on. Objasnio sam mu: ''Bolje da damo ime terenu, nego kada dođeš da Ubu damo po tebi ime. Grad će se zvati Žoze Murinjo''. Malo smo se šalili i on je pristao.  Ja sam javio kući, oni su svi bili zadovoljni. Stvarno je tamo lepo, ima jedan manji bilbord koji sija 24 sata.

Pitanje koje se samo nametnulo jeste kada će Murinjo doći u Srbiju.

- Videćemo, zavisi i od njegovih i od mojih obaveza kad se poklopimo. Obećaao je da će jednog dana da dođe. Ove godine koja dolazi ili naredne, videćemo.

Dolazak u Junajted, zašto ne daje često izjave i razgovor sa Fergusonom o Vidiću

Naravno, Murinjo je bio jedan od glavnih razloga i kada je Matić dolazio u Junajted.

- Nema tu ništa nejasno. Murinjo me je kontaktirao i pitao da pređem u Junajted. Meni je želja bila da ponovo da radim s njim i da dođem u Junajted. Nije to nikakva tajna.

Matić je tih dana bio u žiži javnosti, jer su se mnogi pitali kako je Čelsi dozvolio da Srbin ode. Pogotovo posle tih sjajnih partija za Junajted na početku.

- Kada igrač koji standradno igra, pritom tada osvajate trofeje, ode u konkurentski klub, onda navijačima nije prijatno. Jedan deo se nije slagao, drugi deo navijača je bio ljut na mene. Ali to je fudbal, ja sam u Čelsiju davao sve od sebe kad sam igrao. Sada to isto činim i u Junajtedu. Međutim, nikad nisam krio želju da ponovo radim sa Murinjom s obzirom na to da je on bio jedan od razloga zašto sam se vratio u Čelsi. I jedan i drugi klub su u mom srcu. Kada jednog dana završim karijeru, navijaću za oba kluba.

Dotakao se Matić i razlike između Junajteda i Čelsija.

- Junajted je veći klub, gledajući istoriju, ali je Čelsi u poslednjih 10 godina napravio bolje rezultate. Različiti su, ali su poslednjih 20 godina konkurentni u svemu. Junajted je istorija, dok smo se u Čelsiju trudili da prestignemo Junajted. Mi nismo imali titule iza sebe, već smo morali da osvajamo. Mi smo pravili istoriju i Čelsi nikad neće moći da izbriše nas koji smo to uradili. To će zauvek ostati.

- Ja sam otprilike znao šta me čeka na Old Trafordu, puno puta sam igrao protiv Junajteda. Fasciniralo me kad odemo u Aziju na turneju koliko je to veliki klub, koliko oni vole Junajted. Bez obzira što u poslednjih nekoliko godina nemamo titule. Mislim da je Junajted, uz Real, veličina kluba.

Nema sumnje da je Junajted jedan od najvećih svetskih klubova, a velike zasluge za to idu na račun Aleksa Fergusona koji s vremena na vreme dođe na trening Đavola.

- Par puta sam ga video na Sportskom centru. On je na nesreću ima zdravstvenih problema, jedno vreme ga nismno viđali, ali dođe s vremena na vreme. Jednom smo baš sedeli i pričali, interesovao se za Vidića. Veoma ga poštuje.

- Vidić je ovde legenda, njega navijači obožavaju. Jednom prilikom se pojavio u Sportskom centru i odmah se atmosfera u klubu promenila. Počeli su ljudi da pričaju: ''Jao, Nemanja je ovde''! Svi su jurili da ga vide. Kao što smo Bane i ja, i svi ovi ostali da ih ne nabrajam, pravili istoriju Čelsija, tako je i Vidić kreirao Junajtedovu. Ostavio je neizbrisiv trag i navijači će ga doživotno pamtiti.

Prvi Matićev meč u dresu Junajteda 2017. godine, doduše prijateljski, obeležio je i gest Srbina o kom su svi mediji pisali - otipao je do tribina da se izvine jednoj gospođi.

- Da, sećam se. Izbio sam loptu, ona je odskočila i udarila ženu koja je držala telefon i nije gledala. Samo sam prišao da se izvinem, a kasnije sam saznao da je to bila žena tadašnjeg trenera Sampdorije. Video sam da je baš nju lopta pogodila i bilo mi je prirodno da priđem i vidim kako je.

Prvi zvaničan meč je bio protiv Reala u Skoplju, u okviru Superkupa Evrope. Telegraf je tada bio na licu mesta, a Matić je bio jedini igrač Đavola koji je stao i dao izjavu medijima.

- Ne dajem ni ja uvek izjave. Neprijatno je posle svake utakmice da se pojavljujete u medijima. Novinari teško razumeju, pogotovo kod nas, zašto ne dajem intervjue. Dajem kada za to ima potrebe, kada ne dajem neko vreme. Ali ljudi moraju da shvate nešto. Priča se o nama dan pred utakmicu - da igramo! Priča se u toku meča, onda sutradan se komentariše kako smo igrali. A mi igramo dva puta nedeljno.

- Hteo ili ne, ja sam non-stop prisutan u novinama. A zamislite da stalno dajem i izjave. Tako da gledam jednom mesečno da stanem u miks zonu, ne stajem stalno. Tada sam verovatno mislio da ljude interesuje šta imam da kažem, jer sam debitovao - otkrio je Matić.

Druženje sa Ibrahimovićem: Gledali smo derbi Zvezda-Partizan zajedno, obožava ajvar i pitu, hteo u Srbiju u lov na vukove

Matićevu prvu sezonu obeležila je i ona fora sa puškicama tokom derbija sa Čelsijem, odnosno kada je Vilijan želeo da vidi šta je Murinjo napisao Srbinu.

- Sećam se toga, naravno. Vodili smo na pet minuta do kraja, Murinjo je za mene i ostale vezne igrače napisao u kojoj formaciji da stanemo na sredini i da igramo čvršće kako bi zadržali tih 2:1. Sutradan ujutru, ja tek ustao, a zove me brat: ''E, jel vidiš ove fore sa puškicama? Imam ideju za tebe. Da napišeš nešto i da držiš papir kao šta je pisalo''. Ja razmišljam šta da napišem. A Murinjo nam je dao slobodno tri dana posle tog meča, zato što nismo imali skoro utakmicu, i ja sam napisao ''tri dana slobodno ako pobedimo''.

Nekako u to vreme Matić je otvorio i Instagram nalog.

- Junajted mi je rekao da je to dobro zbog imidža, zbog odnosa sa navijačima. Nije bilo obavezno, ali sam rekao ''ok, hajde da probamo''. Mislim da može da koristi, da prenseš neku lepu poruku mladima, ali te socijalne mreže imaju i svoju lošu stranu. To je neko moje mišljenje. Ali ako se pametno koristi, ne bi trebalo da bude loše.

Imao je Matić i zanimljiva druženja sa Zlatanom Ibrahimovićem za kog ima samo reči hvale. Ajvar, pite, gledanje večitog derbija, čak i lov u Makedoniji.

- Zlatan je legenda! Mnogo dobar čovek, ima dobru porodicu! To što se on tako malo predstavlja da je arogantan, to je neki njegov način da drži pažnju. Jedna kompletna ličnost. Svi znamo kakva mu je igračka karijera. Lepo smo se družili, svako jutro smo imali svoj ritual - pili smo zajedno kafu pred trening! Družili smo se porodično, dolazili kući jedan kod drugog. Gledali smo utakmice zajedno. Čak smo ovde kod mene sedeli i gledali Zvezda - Partizan jednom.

- Zanima ga sve. Voli da sluša našu muziku. On sluša na Jutjubu neke prepevane pesme i hoće da nađe original, pa mi i dan-danas pošalje poruku da pita koja je pesma u pitanju. Voli ajvar i pitu. Baš smo ovde kod mene pravili pitu kada je rekao: ''Joj, vratili ste me 30 godina unazad kada je majka pravila pite''. I njemu je dosta koristilo ovde što je bio sa mnom, vežbao je jezik, na našem smo pričali.

- Sa Zlatanom je uvek bilo zanimljivo. Voli lov. ''Čuo sam da ima vukova u Srbiji, pošalji me'', rekao mi je jednom. Onda smo organizovali da ide da lovi u Makedoniju.

Jedne anegdote sa Ibrahimovićem srpski vezista se i dalje rado seća. Pogotov što je u nju bio uključen i jedan od njegovih najboljih drugova.

- Jedan od mojih najboljih drugara sa Uba, inače veliki navijač Junajteda, mi je još davno rekao: ''Ako jednog dana potpišeš za Mančester, poljubiću te u d..e''. S oproštenjem. I na dan kad sam potpisao, u našoj zajedničkoj grupi,  krenuli su da ga zezaju: ''Hajde Aleksej, vreme je''. Bio je srećan, ali i malo zabrinut da mu to ne tražim. Naravno da mu nisam tražio. Ali je on bio prvi koga sam doveo sa mnom da gleda Junajted. Jer znam da je odmalena navijač. I stalno je nosio dresove dok se celi ne podere. Tada baš i nije bilo novca da se stalno kupuje.

- Kada je došao, otišli smo tu u jedan lokalni kafe-restoran. A istovremeno sam Zlatanu poslao poruku gde da dođe. Posle 10 minuta ulazi Ibra, a kod ovog mog ''vilica do poda''. Zlatan ozbiljan, seo pored njega, gleda ga i onda je upitao - Šta to piješ?

Te prve sezone Matićev gol protiv Kristal Palasa je proglašen za Junajtedov najbolji u sezoni. Bila je to ona ''bomba'' u 90. minutu za pobedu od 3:2.

- Oni su  se tada borili za opstanak i posle meča Luka prilazi i kaže: ''Čestitam, i ako ispadnemo iz lige ti si kriv''. Toga se sećam. ''Ma nećeš, bre, čoveče'', rekao sam mu. Posle su završili na sredini tabele.

Junajted je tu Matićevu prvu sezonu završio drugi na tabeli, činilo se da bi naredna mogla da bude iskorak više, ali su rezultati bili slabiji od očekivanih. Žoze Murinjo je otišao, Ole Gunar Solskjer je stigao i probudio tim. Ali samo nakratko, jer je ekipa ponovo ušla u problem.

- Reakcija ekipe je bila dobra na početku, posle toga je teško objasniti. Verovatno ima puno pametnijih i iskusnijih ljudi od mene koji možda znaju šta se desilo. To je već za one koji analiziraju, ja gledam da svoj posao odradim na najboljih mogući način. Pretpostavljam da ti neki iskusniji i pametniji ljudi u klubu mogu da daju odgovor na to pitanje, ja ga zaista nemam.

''Nisam hteo da nosim cvet maka, njihovi vojnici su ubijali naše ljude''

Tu drugu Matićevu sezonu na Old Trafordu obeležila je i odluka na na dres ne stavi cvet maka, što je britanska javnost iskoristila i odmah ga napala.

- Jesam se našao na udaru javnosti ovde, ali sam i objasnio. Izbacio sam javni tekst na Instagramu i objasnio sam o čemu se radi. Cvet sam nosio dok je bio samo za stradale i za sećanje na sve koji su učestvovali u Prvom svetskom ratu. Nakon toga su oni proglasili da se cvet nosi u čast njihovim vojnicima koji su bombardovali našu zemlju. Ja ne mislim  da je ispravno da nosim cvet u čast nekoga ko je bombardovao mene. To je isto kao kada bih ja, ne daj Bože, ubio nekog čoveka, a onda od njegove porodice tražio da drže moju sliku pored kreveta. Njihovi vojnici su ubili puno naših civila, nedužnih ljudi... ljudi to treba da znaju. Tako da ne mislim da je ispravno da ja to nosim.

- U klubu nije bilo problema što se toga tiče. Ja sam klub lepo pitao zbog koga se nosi, oni su mi objasnili i ja sam rekao da neću. Razumeli su. Nisu pravili nikakav problem, samo su skinuli. U klubu znaju o čemu se radi. Mada mi javnost i mediji nisu to zaboravili. Mene to, iskreno, ne zanima. Mislim da sam ispravno postupio. Nosio bih cvet ako se oni nama izvinu za to što su nas bombardovali ti njihovi vojnici i da se ne nosi u čast njima. A ako se nosi u čast njima, ja to nikad neću uraditi. To je ispravno i smatram da svaki Srbin treba tako da postupi. Moramo držati do sebe.

O rivalitetu Junajteda  sa Liverpulom i Sitijem, Matić je rekao:

-  Sa Liverpulom je definitivno najveći u Engleskoj. Mada nema tenzije kao u Srbiji, na derbiju. Navijači kažu da se ne vole, ali se poštuju. Atmsofera je dobra, drugačija nego na ostalim utakmicama. Igrači imaju poseban motiv da pobede na tom meču, jer se atmosfera prenese i na nas. Tenzija bude veća pred takve utakmice. Ne mogu da kažem da je ista utakmica kao sa drugim ekipama.

- Što se tiče Sitija, rivalitet je manji nego sa Liverpulom, ali je sve veći s obzirom na to da je Siti napredovao poslednjih deset godina. Igrači svakako osećaju.

Matić ove svoje treće sezone ne igra kao što je to bio slučlaj u prethodne dve. Na to su umnogome uticale i povrede, mada se u javnosti sve češće pominje da će već u januaru napustiti Old Traford. Inter, Atletiko Madrid, čak i Totenhem su klubovi koji se povezuju sa Srbinom.

- Ne znam šta da kažem. Ja imam ugovor još šest meseci, videćemo u januaru šta će se dešavati. Da li ću produžavati ugovor ili pokušati da nađem nešto drugo. Junajted ima neku opciju da mi produži ugovor, ali ćemo videti da li se planovi kluba poklapaju sa mojim planovima. Ne bih mogao više ništa da kažem, jer ni ja stvarno ne znam.

Objasnio nam je Matić i svoju reakciju kada je Junajted izvukao Partizan u grupnoj fazi Lige Evrope.

- Ja sam navijao da izvučemo APOEL zbog brata Uroša, da bi igrali protiv njega. Ali, bilo mi je drago što smo izvukli Partizan, jer nikad u karijeri nisam imao priliku da igram protiv srpskog kluba. Na kraju mi se nije ni ispunilo. Nije da sam imao neku veliku želju, ali sam hteo kad smo već izvukli crno-bele.

- Ovde sam se video sa svim momcima, bio sam kod njih u svlačionici posle meča. Poznajem Miloševića i ceo njegov stručni štab. Takođe i dosta igrača. Za naš fudbal je mnogo bitno što je Partizan igrao protiv tako jednog velikog kluba kao što je Junajted. Partizan je igrao dobro u Beogradu. Bili su egal. Već ovde u Mančesteru se videla ta razlika u kvalitetu. Mislim da ne bi bilo dobro da je Partizan izvukao neki povoljniji rezultat ovde, pa da ne vidi neku realnu sliku razlike kvaliteta našeg fudbala i PL. Dobro je što su igrali da vide koliko moraju da rade i napreduju, koliko naš fudbal generalno mora da napreduje.

''Kraj karijere u Zvezdi? Da je samo u pitanju Zvezda - onda svakako''

Kada smo već kod našeg fudbala, njegova ranija izjava da bi karijeru voleo da završi u Crvenoij zvezdi i dalje se s vremena na vreme ''vrti'' u glavama navijača najtrofejnijeg srpskog kluba. Iako je Matić 2017. godine, baš za Telegraf, priznao da se ohladio od toga.

Sada je stiglo i detaljno objašnjenje.

- Ja sam to rekao kad sam bio mlad. Želja mi je bila da zaigram u Zvezdi i u tom momnetu ja sebe dalje odatle nisam video. Cilj mi je bio da zaigram za prvi tim Zvezde. Kasnije kada sam prešao u Partizan , zašto ne i Partizana. Nije lako zaigrati za prvi tim Zvezde. Ljudi misle - ah, Zvezda! Puno momaka trenira fudbal u Srbiji i svi bi voleli da igraju za Zvezdu ili Partizan, ali nije lako doći do toga. Mogu samo najbolji.

- Meni je, kao i svoj deci, bio je san da igram u Zvezdi. Kasnije, kada mi se taj san nije ispunio, otišao sam u inostranstvo i vremenom se to malo gubilo. Ne bih sad da se hvalim ili nešto izdvajam iznda naših igrača, ali sam prevazišao taj naš fudbal. Sad imam 31 godinu i ne znam šta bih ja mogao da ponudim Zvezdi što ne bi mogao neki mlađi igrač koji ima veću motivaciju od mene da zaigra u Zvezdi.

- Opet, ne znam šta će da bude, šta će se sve izdešavati. Sa ove tačke gledišta ne vidim sebe u Zvezdi. Da je samo Crvena zvezda, da su svi klubovi u nivou Zvezde - onda svakako! Ili da je ostala stara liga Jugoslavije, da imate jake utakmice, stadione, terene... Sada ne bih, iskreno, imao motiv da igram na našim stadionima koji nisu dorasli ozbiljnom fudbalu. Mislim da kvalitet igrača nije toliko loš s obzirom na to da mladi odlaze u inostranstvo. Ali, uslovi i infrastruktura na kojima naši igrači treniraju, na kojima vi novinari prenosite utakmice, cela ta organizacija našeg fudbala... ne vidim sebe u tome! Morate prvo da imate lepe stadione, da se utakmica lepo snima i da vidimo svaki detalj, da vi novinari imate dobre uslove da prenesete sve to. Da vas više zanima fudbal. Tako da sebe trenutno ne vidim u srpskom fudbalu - jasan je bio Matić što se tiče ove teme.

Prava istina o tome zašto nije igrao kod Mihajlovića u reprezentaciji

Došao je red i na reprezentaciju Srbije za koju je Matić odigrao skoro 50 utakmica. Međutim, taj početak u nacionalnom timu obeležio je nesporazum sa tadašnjim selektorom Sinišom Mihajlovićem.

Mediji su pisali da je u pitanju konflikt, ali Matić otkriva pravu istinu.

- Nikad nisam imao konflikt s njim. Sačuvaj Bože. Ja to sebi ne bi dozvolio. Kako mogu da imam konlikt sa starijim čovekom i mojim selektorom? Mogu da imam razgovor, nikad konflikt. Ni sa jednim trenerom, kao i selektorom, nisam imao problema - počeo je vezista priču:

- Ja sam debitovao kod Radomira Antića, igrao neke prijatelsjke utakmice, bio u par kvalifikacionih za SP, bio na širem spisku, kada sam precrtan smatrao sam da je korektna odluka i da će biti prilike. Ja sam Antiću zahvalan što me je zvao, on me prvi pozvao u A tim. Krčmareviću sam zahvalan zato što me je zvao u mladu. Nisam ja ni na koga bio ljut nikada. Tako je bilo i sa Mihajlovićem. Prve četiri kvalifikacione utakmice nisam bio u planu da igram. Bio sam na klupi, jer su tada svi mogli da budu na klupi. Ali, kroz te utakmice i treninge, video sam da me nema u planu.

- Čak je jednom štoper Maksimović igrao veznog. Ukoliko ovi ne budu mogli da igraju, on je bio rezerva za veznjaka. Razmišljao sam tada ''ako sam ja peta ili šesta opcija, šta ja tu radim''? I hteo sam posle meča sa Belgijom da pričam sa Mihajlovićem i vidim kakvi su mu planovi. Ako me ne vidi, da idem da se borim za mesto u Benfiki. Čak su i oni u klubu vršili pritisak na mene. Gubim vreme, idem - a ne igram. To je s njihove strane bilo logično.

- Međutim, mi od Belgije izgubimo 3:0. Opšta frka, svašta se izdešavalo. I ja onda nisam hteo da dolivam ulje na vatru. Pomislih da ćemo pobediti Makedoniju, pa kad se sve stiša onda da priđem i da mu kažem. I mi, na nesreću, izgubimo od Makedonije. Ja opet nisam igrao, bio sam na klupi. A gde ću posle te utakmice sad da priđem, to je još gore. Svi nervozni. Razišli smo se tada, ja otišao za Portugaliju. Pred sledeće okupljanje rekao sam tadašnjem portparolu da mi ne šalje pozive: ''Reci selektoru da me ne stavlja, nema me u planu, ostaću ovde da treniram''. Ali nisam mislio nikog da uvredim, gledao sam šta je dobro za mene. A tamo da idem 10 dana... Slabo se i trenira, on priprema ekipu koja će da igra, vidim da me ne vidi u timu.

- Od tada nisam ni izjave neke davao. Više su to novinari malo ''naduvali'' da smo imali problem. Ako je to problem, onda, eto, taj smo problem imali.

Povratak je usledio ni više ni manje nego protiv Hrvatske 2013. godine.

- I posle godinu dana, pred meč sa Hrvatskom, Mihajlović je došao u Lisabon da gleda utakmicu. Išli smo na večeru, ja i svi ovi momci iz Benfike. Bilo nas je tada sedam ili osam. Posle toga su oni otišli, a nas dvojica smo razgovarali. Mislim da on mene tada nije dobro ni poznavao, nismo imali prilike da pričamo. Tada smo razgovarali, pitao me je da li dolazim protiv Hrvatske i ja sam rekao - dolazim! I od tada sam se vratio.

- Bio je veliki pritisak na meni, jer sam se vratio baš protiv Hrvatske. Ali sam razmišljao - ozbiljne utakmice su za ozbiljne igrače! Šta sad. Igram fudbal kao što sam igrao u klubu. Na nesreću, dobijem crveni karton pred kraj utakmice. Nisam zaslužio. Onaj Brih, koji nam je sudio protiv Švajcarske na SP, me isključio. Jedan žuti je bio na pola, drugi sigurno nije.

- Ja sam na tom meču dao sve od sebe, šta da radim. Okrenuo sam se i u tunel. Tada sam dobio i neke ovacije navijača. Igrao sam tu utakmicu zaista korektno. Tada je i Murinjo došao da me gleda i posle te utakmice je odlučio da me kupi. Sva sreća pa su i oni odmah dobili crveni. Čim sam ušao u svlačionicu, vidio sam crveni za njih. U tom trenutku mi je laknulo.

Deli Matić mišljenje mnogih fudbalskih stručnjaka da bi za Srbiju najbolje bilo tada da je Mihajlović ostao selektor i za kvalifikacije za odlazak na EP 2016. godine.

- Mislim da je Mihajlović trebao da ostane, jer je sazreo s nama. Video je kakvi smo mi, shvatio šta treba da radi. Mislim da smo već uhvatili te njegove taktičke zamisli. To je neko moje mišljenje, a sada da li bi se plasirali ko to zna. Ja sam uvek za to da jedan selektor ostane na duže vreme. Nebitno je to kako se zove. Ako ima kvalitet, ako ste se odlućili za njega, onda da mu se da šansa. Reprezentacija je specifična. Vrlo lako možete da pobedite na dva ili tri meča, a onda isto tako i da izgubite. Ne znam koliko je pametno odmah menjati. Treba čoveku dati šansu na duže staze. Miha je pred kraj nekako sazreo, tako mi je izgledalo. Da li sam u pravu, to ne znam - rekao je Matić koji se osvrnuo i na tešek trenutke koje Mihajlović sada proživljava zbog bolesti:

- Bio je to veliki šok za mene. Nismo se čuli, poslao sam mu poruku podrške, ali ko zna koliko ljudi ga je zvalo. Evo, ovim putem mu i sada šaljem podršku. Nadam se da će sve to biti u redu. Vidim da su terapije uspešne, da idu po planu. Barem koliko to pratim iz medija. Siguran sam da je u dobrim rukama i da se bori koliko je do njega. Ja se nadam da će da ozdravi, da će sve da bude kako treba. Jer, Mihajlović to zaslužuje! Čovek koji ima petoro, šestoro dece mislima da treba da se izbori i da nastavi da živi normalno.

Haos protiv Albanije - to je bio propust Saveza i države! Nismo shvatili da je to državno pitanje!

Miha je otišao, a na mesto selektora je stigao Dik Advokat. Orlovi nisu otišli na EP, a te kvalifikacije će ostati upamćene po onom meču sa Albanijom i dronom koji se u Humskoj pojavio sa zastavom Velike Albanije.

- To nema nikakve veze sa nama igračima i selektorom, to je bio organizacioni propust. Bili smo u šoku i nadali smo se da ćemo ipak izaći na teren kasnije da pobedimo.  Ali oni su to čekali, znali su kakav je naš mentalitet i da fudbalski nemaju nikakve šanse. Bane Ivanović je išao kod njih da razgovara, ali su oni dobili poziv da ne izlaze.

- Znali su da će da dobiju na sudu. to je sve, po meni, bilo smišljeno. Jednostavno, naša neorganizacija je dovela do toga. To je bio propust Saveza i države, jer je to bilo državno pitanje kada smo išli kod njih. A mi smo to olako shvatili. Na njihovu prvu provokaciju ušlo je deset ljudi sa tribina. Kako smete to da dozvolite, da ljudi tako uđu? Oni su samo to čekali, isprovocirali, ušli u svlačionicu i nije im padalo na pamet da izađu.

- Ja sam na terenu video šta se dešava i stao sam sa strane. Znao sam da je provokacija i video sam kako jedan po jedan sa tribina ulaze. Kao, ne mogu da izdrže tu provokaciju... Treba da budeš pametan. To je bio naš propust, nismo shvatili da je to bilo državno pitanje, a nekada i tako moramo da shvatimo.

Doček u Albaniji je bio paklen! Prvobitan strah pospešio je i incident po sletanju.

- Gađali su nas kamenjima, probili su jedno staklo, ali to je ono što nismo mogli da zaustavimo. Reka ljudi nas je dočekala tamo, vređali su nas, ali od dolaska u hotel pa do same utakmice nismo imali nikakav problem. Bilo je i policajaca na svakih pet metara. Tačno su znali kome daju karte za utakmicu, jer je to za njih bilo državno pitanje. Da dokažu da smo mi protiv njih, da ne znamo da organizujemo utakmicu, a da oni znaju. Mi smo, eto, ispali glupi. Ne ja i većina igrača, ali... - ostao je nedorečen Matić.

''Smena Muslina je pitanje za Savez! Bane nije planiran uopšte da igra, zato mu je uzeta traka. Tako su mi rekli''

Ipak, sledeće kvalifikacije za SP sa Slavoljubom Muslinom na čelu su bile uspešne. Zašto, pokušao je Matić da objasni.

- Tada je sve bilo podređeno uspehu. Igrači, selektor i njegov tim, sve je bilo podređeno tom uspehu. Od prvog dana kvalifikacija smo se držali zajedno, svaki naš korak je bio napravljen da budemo što bliže cilju, a to je SP. I od prvog do poslednjeg dana smo to radili. I zato smo nagrađeni. Ne znam ja da smo mi baš igrali neki specifičan fudbal. Ali smo otišli kao prvi u grupi, što je bio ogroman supeh. Vratili smo Srbiju na fudbalsku mapu sveta, našem narodu smo dali priliku da putuje u bratsku Rusiju... Sve ono što se dešavalo posle tih kvalifikacija, to je pitanje za Savez.

A ono što se desilo je bila neočekivana smena Slavoljuba Muslina, i to samo nekoliko dana pošto je izborio veliki uspeh.

- Ja sam bio u šoku kada sam čuo da je Muslin smenjen. Zašto? To je pitanje za Savez, ja sam samo igrač.

Taj finiš kvalifikacija obeležio je i onaj Matićev rani izlazak na drugo poluvreme meča sa Gruzijom. Čak nekoliko minuta ranije nego ostali. Sa tribina je izgledalo da nešto nije u redu, pogotovo što je na semaforu stajalo 0:0, ali...

- Malo je to glupo ispalo.  Evo o čemu se radilo. Znali smo da moramo da pobedimo i bili smo svi malo nervozni. Taj pritisak, ništa ne ide od noge, na poluvremenu nam stadion zviždi... Ušli smo nervozni u svlačionicu, došlo je i do normalne rasprave. Nije bilo nikakve svađe. Ja sam toliko poludeo  da sam posle pet minuta izašao iz svlačionice i krenuo ka tunelu. Da odem da se osamim i da ih sačekam. I onda u tunelu policajci prilaze i nešto pitaju. Ja nastavim da se sklonim od njih, ali policija je bila duž dunela. I ja tako malo po malo i eto me na terenu. Nisam imao nikakvu nameru, jeste malo je glupo ispalo.

Osim smene Muslina, za javnost je pred odlazak na SP šok bilo i oduzimanje trake Banetu Ivanoviću.

- Moja informacija je bila da selektor nije planirao Baneta i da je video drugog igrača na njegovom mestu. Tako su mi rekli, da nije planiran uopšte da igra. Ja sam im tada rekao: ''Ako je to vaša fudbalska odluka i ako misilte da ne igra, onda porazgovarajte sa čovekom i kažite mu da zna na čemu je''. Tako je tekao razgovor. Oni su rekli da je sve u redu i da će pričati s njim, ali se ispostavilo na kraju da je Bane igrao. Meni je to malo čudna situacija. Nisam hteo da se mešam, malo je ta odluka bila nespretna. Morali su da razgovaraju sa njim i Kolarovom ka zamenikom da na kraju ne napravimo cirkus, ali je posle tako ispalo. Mislim da je to moglo da sačeka i završetak SP, ali 'ajde. Nije moje da to pričam.

Prvi meč na SP i odmah pobeda, ali je tu utakmicu sa Kostarikom obeležila i ona fotografija kada se Matić ''bori'' sam sa petoricom rivala. Objasnio je Nemanja za naš portal tu legendarnu fotku.

- Bio je aut za nas, sudija nije dobro video. Ja sam bio ubeđen da je lopta naša. Pošto sam video da neko utrčava, hteo sam da iščupam loptu i brzo izvedem aut. Da napravimo kontru. A krenuo sam da otmem od njihovog trenera. kao je sudija pokazao da je lopta njihova, oni su svi skočili na mene. Šta su mogli, da me udare?

Usledila je Švajcarska i onaj bolan poraz u 90. minutu od 2:1.

- Bilo mi je krivo, ali šta da radimo, fudbal je to. Na prvom treningu posle toga smo imali sastanak, pričali smo. Nismo mi igrali protiv neke loše reprezentacije, bila je to dobra ekipa koja je egal s nama. Tu nijanse odlučuju. Da je svirao penal, verovatno bi i pobedili. Da je moglo bolje, moglo je. Ali je moglo i gore, da se izgubi 3:0, na primer.

Možda je i više od očekivanog bolelo što su Džaka i Šaćiri postigli golove za Švajcarce.

- Tako se namestilo, pola njihove reprezentacije je poreklom s Kosova.

Brazil je bio pretežak tim za vađenje, mada se igrači Srbije nisu predavali.

- Izašli smo da igramo fudbal, nismo se obrukali. Na 1:0 za njih imali smo nekih šansi, nekih 10-15 minuta smo vršili pritisak, osetili da možda možemo. Taj drugi gol nas je presekao. Čak su i naši navijači deo utakmice kada smo pritiskali samo oni pevali i podržavali nas. Nije lako igrati sa njima, 11 vrhunskih igrača, imaju taj individualni kvalitet.

Pomenuo je Matić i atmosferu u Rusiji tokom turnira.

- Moram da kažem da je atmsofera od prvog do poslendjeg dana SP bila podređena uspehu. To što se mi nismo plasirali dalje možda je i do kvaliteta, do ovoga i onoga... To već može da se polemiše. Ali momci koji su bili tamo dali sve od sebe. Tu nije bilo nikakvih problema.

I kada se očekivalo da Srbija napokon obezbedi odlazak na EP preko kvalifikacija, usledilo je bolno prizemljenje. Pogotovo u Ukrajini, gde su Orlovi poraženi sa 5:0.

- Mislim da je tih 5:0 rezultat negativne atmosfere oko reprezentacije. To se sve vuklo odranije. Nije to baš tako da smo samo izgubili toliko. Oni su bolji od nas, to su pokazali, ali ne toliko da nas dobiju sa 5:0. Ljudi koji vode treba da analiziraju. Gde smo grešili.

Baraž protiv Norveške: Krećemo iz minusa zbog atmosfere oko reprezentacije!

Ipak, ostala je još jedna šansa - baraž Lige nacija! Očekivano pitanje - da li Srbija može na EP?

- Može. I ne može. Zavisi. Šta je potrebno? Pobede, dobra atmosfera koju mi nemamo, tako da smo već u minusu. Idemo kod nezgodne Norveške u goste, doći će pun stadion. Doći će da bodre svoju zemlju koju vole. Imaju nekoliko odličnih igrača i svih ostalih dobrih igrača. Mi se uvek uhvatimo za one poznate, a i ostali su dobri i igraju fudbal.

- Mi, jednostavno, krećemo iz velikog minusa - a to je atmosfera oko reprezentacije i svega, a oni kreću iz plusa gde će cela država podržati. Daće sve od sebe da nas pobede. Plus će imati veći motiv zato što naši igrači igraju u većim klubovima nego njihovi. Mi krećemo iz minusa, a oni iz plusa, tako da ćemo videti koliko smo mi spremni i koliko ćemo uspeti da popravimo tu atmosferu. A malo je vremena do tada - rekao je Matić.

PItali smo Nemanju i kako gleda na partije brata Uroša, odnosno njegovu celokupnu karijeru.

- Uroš je nekako uvek bio u mojoj senci i s obzirom na to da je bio u senci napravio je dobru karijeru. Igrao je u dobrim klubovima. Sada u APOEL-u ima zaista dobru sezonu. Plasirali su se u nokaut fazu LE, drugi je asistent LE, ima zaista dobru karijeru. Mislim da možda nije izvukao najviše iz svog kvaliteta, možda je mogao da ima još bolju karijeru. On je, ipak, zadoovljan, ja sam prezadovoljan. Voleo bih jednog dana, a to će se sigurno desiti, da igramo zajedno. Da li u našem selu ili nekom timu. Igrali smo jednom pola sata protiv Danske za U 21 reprezentaciju. Zajedno u Vrelu, to je završeno. Već smo se dogovorili. Bože zdravlja.

Kako ga je Murinjo nazvao i dao mu dva slobodna dana da Božić provede u Srbiji

S obzirom na to da je vreme praznika, interesovalo nas je i to kako Matić provodi Novu godinu i Božić.

- Ja ne slavim nešto Novu godinu, nisam neki ljubitelj. Nemam neki osećaj. I žena me nekad kritikuje. Kaže mi: ''Hajde sredi se makar da se slikamo, da obeležimo''. Božić i Vaskrs volim, slavim i poštujem sve srpske praznike. A za Novu godinu nekad pokušam da se radujem. Ne ide, nemam osećaj. Sutradan, dan isti kao i juče. Ne znam da li sam ja čudan, ali šta da radim kada je tako.

- Što se tiče Božića, uglavnom obeležimo kod kuće. Pokušavamo da bude kao kod nas. Pogača i svi običaji. U Portugaliji sam čak jednom imao i prase, jer oni imaju kao kod nas da peku prasiće. Našao sam pečenjaru u gradu i donosio sam prase kući. Uglavnom ti stari običaji sa sela su i ovde.

Ostaće zabeleženo i da ga je Murinjo svojevremeno pustio da ide kući u Vrelo da slavi Božić.

- Pre dve godine kada je Žoze bio ovde, znao je da slavim kasnije. Pitao me je šta radim za naš Božić. Objasnio sam mu da sam tu, a on je rekao: Idi, slobodan si''. I pustio me je dva dana da dođem za Srbiju. Posle ne znam koliko vremena sam proveo Božić u Srbiji. Išli smo da sečemo badnjak, bilo je fenomenalno. Pa sam se vratio u Mančester bolestan. Nisam se bio dobro obukao i razboleo sam se.

Za kraj, Matić nam je dao donekle i ekskluzivu što se tiče posla koji će obavljati posle fudbalske karijere.

- Biću trener kad završim karijeru, odlučio sam to!

Vreme je curelo kao voda iz probušenog balona, kazaljke na satu su najavljivale da je polako vreme za spavanje, ali je ostalo nekoliko minuta za ''furiozan finiš''.

Finiš u kom su na red došla i neka pitanja koja bi donekle otkrila nekoliko stvari iz Matićevog privatnog života.

Uživajte:

• 1. Omiljeni fudbaler u mladosti?

- Zidan, on je bio najbolji kad sam ja bio dete.

• 2. Najbolji drug fudbaler?

- Teško je izabrati jednog, jer sam igrao u puno klubova.Tu je i neko iz detinjstva, tako da ne mogu da izdvojim.

• 3. Najbolji fudbaler sveta je?

- Mesi i Ronaldo

• 4. Najbolji fudbaler bivše Jugoslavije/Srbije?

- Teško je izdvojiti. Svako je obeležio neko vreme. Dragan Džajić, Jugović je bio u svom vremenu. Da napomenem da računam samo Srbiju. Ne Crnu Goru, Hrvatsku i ostale... Tu je i Vidić. Bane Ivanović i ja smo igrali u najevćim klubovima. Svako je obeležio neko vreme. Ne znam šta bi bilo da sam ja, na primer, igrao u Džajino vreme. Ili Džaja u ovo vreme.

• 5. Idealnih 11 s kojima si igrao?

- Nezahvalno je, ne znam koga da stavim. Na jednom mestu imam tri ili četiri vrhunska igrača. Teško se odlučiti, mogu tri ekipe da napravim.

• 6. Najpakleniji meč u karijeri?

- 'Ajde da kažem Benfika - Porto kod nas kući, bilo je 2:2. Tad sam dao i gol koji je proglašen za drugi najlepši u sezoni.

• 7. Najteži protivnik protiv kog si igrao?

- Teško je izdvojiti, bilo ih je puno. Igrao sam protiv svih najboljih igrača sveta, tako da ne znam koga da izdvojim. Bilo je nekih fudbalera za koje nikada ne biste ni pretpostavili koliko su teški. Igrao sam jednom prijateljsku protiv Napolija, mene je Hamšik oduševio kako je nezgodan za čuvanje i kako se kreće.

• 8. Čega se rado sećaš iz detinjstva?

- Društva, ostajanja posle škole da igramo fudbal do mraka. Pa onda druženja posle tog fudbala u školskom dvorištu.

• 9. Prve batine?

- Sigurno od roditelja, nešto sam morao napraviti. Može biti od oca. Mislim da sam dobio šamar na stadionu Jedinstva. Igrali smo utakmicu i na poluvremenu vodili sa 4:0. On u drugom delu uvede mlađe, mog brata i ove. I oni izjednače na 4:4 do kraja. Zatim sam ja promrmljao nešto ne znajući da je iza mene. Meni bilo samo krivo što je ove mlađe uveo. Naravno, čulo se samo ''šta si rekao'' i šamarčina pred svima.

• 10. Prvi poljubac?

- Neka osnovna škola, školsko dvorište.

• 11. Prvi automobil?

- Reno Megan.

• 12. Prva utakmica sa tribina?

- Otac je mene i brata vodio na meč Jugoslavija - Mađarska kada smo pobedili 5:0 u baražu. To je bila prva utakmica i nikada je neću zaboraviti. Pun stadion je bio.

• 13. Najveći blam u karijeri?

- Pa to protiv Albanije. Iskreno, sramota me bilo.

• 14. Najveća fudbalska radost?

- Svakako potpisivanje ugovora za klubove za koje sam igrao.

• 15. Najveće fudbalsko razočarenje?

- Utakmica protiv Albanije kod kuće, Ne toliko fudbalsko razočarenje koliko razočarenje u nas kao nas.

• 16. Da li si ikad zaplakao posle meča?

- Jednom i nikad više. Od sreće posle meča sa Gruzijom. Baš mi je laknulo što smo se plasirali.

• 17. Šta najviše može da te iznervira kada su u pitanju tvoji saigrači?

- Pa kada su neprofesionalni.

• 18. Da li pratiš neki drugi sport?

- Boks i košarku. Nedavno sam upoznao i Džošuuu, pravi profi sportista. Primer ostalima, ali volim i braću Kličko. Mislim da su oni top sportisti na koje ovi mlađi mogu da se ugledaju.

• 19. Koji fudbalski tim najviše voliš da gledaš?

- Vrelo.

• 20. A reprezentaciju?

- Samo našu.

• 21. Omiljena hrana?

- Pasta.

• 22. Omiljeno piće?

- Neki ceđeni sok.

• 23. Omiljena muzika?

- Domaća.

• 24. Omiljeni glumac?

- Joj, ima ih puno. Mustafa Nadarević, Nikola Kojo, Dragan Bjelogrlić, Dragan Nikolić, Ljubiša Samardžić... Onda ovi mlađi, obožavam da gledam Andriju Miloševića.

• 25. Omiljena glumica?

- Milena Dravić, Seka Sablić.

• 26. Omiljeni film?

- Kad porastem biću kengur, to sam voleo da gledam.

• 27. Da se snima film o tebi, kod glumca bi izabrao da te glumi?

- Da je živ, voleo bih da me glumi Ljubiša Samardžić.

• 28. Kome bi voleo da daš presudni penal u finalu Lige šampiona?

- Bilo kome, ko god da je tamo.

(Mario Marić)