Tadićev saigrač u Ajaksu ozbiljno bolestan, a rizična grupa su svi vrhunski sportisti!
≫
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Спортиста
Кад сам био мали, волео сам да са другарима играм игрице, гледам у у онај 'CRT Монитор' у недоглед. Једном је дошла једна госпођа и искључила све, запретила да ће све поклонити неком, побацати, на шта сам ја одреаговао да то није јефтино да би се "бацало". Она ми је тихо одговорила: "тај новац ће се зарадити, купиће се ново ако треба, али ваше очи су нешто што нема цену, не може се купити", и на томе сам јој захвалан. Исто је и у спорту, љубав и посвећеност - да, али испред тога здравље!