Totalni fudbal umesto "Posmrtnog marša": Partizanov oproštaj od Evrope kako i dolikuje!

Trebalo je da izgleda kao puko odrađivanje posla, bez takmičarskog značaja, volje i energije, pred potpuno praznim ili slabo popunjenim tribinama u hladnoj decembarskoj večeri.

Ali, umesto “posmrtnog marša”, Partizan je u Humskoj, baš kao i tokom celih kvalifikacija i grupne faze Lige Evrope, još jednom igrao “totalni fudbal” i razbio Astanu (4:1) pred iznenađujućih 15-tak hiljada promrzlih navijača, koji su znali da cene sve ono dobro što su trener Savo Milošević i njegovi izabranici doneli klubu tokom minulih meseci.

Otuda i ne treba da čudi iznenadni višak energije i na tribinama i u timu, koji se, po priznanju samog Miloševića, energetski “gasio” u smiraju jeseni, jer je praktično u istom sastavu izneo tri takmičenja. I, možda je ponekad i bilo slabih golgeterskih dana, ali ni u jednom se nije obrukao, niti sa terena izašao crvenih obraza, pune mreže i na “mala vrata”.

Štaviše, Partizan pod Miloševićem, ako se osvrnemo samo na Ligu Evrope ove jeseni, u Humskoj niko nije nadigrao, počevši od najslabijeg rivala Konahs Kija do nesumnjivo najjačeg i najslavnijeg Mančester junajteda.

Svaki od rivala je imao identitet, stil fudbala svojstven zemlji iz koje dolazi, bilo da se radi od fizički snažnim Ostvrvljanima, skupim individualcima iz Malatije, “borbenom stroju” iz Moldea ili prefinjenim tehničarima iz Alkmara. I za svakoga od njih su crno-beli pronašli rešenje, svakome muški izašli na crtu i nisu dozvolili da navijači stadion u Humskoj napuste tužni, posramljeni ili postiđeni.

Od jula, kada su počele kvalifikacije za Ligu Evrope i kada je svaka utakmica bila kao “mač nad glavom”, jer su egzistencija i budućnost kluba zavisili upravo od plasmana u pomenuto takmičenje, do decembra, kada je stavljena tačka na evropsko putovanje i kada je Partizan finansijski stabilan i miran bar godinu dana, ništa se u igri tima nije menjalo.

Crno-beli se nisu prilagođavali protivnicima, ma kako se oni zvali, već su nametali svoj stil: agresivan, brz, efikasan – totalni fudbal, u kome se svakog trenutka znalo ko šta radi na terenu i primaran je samo jedan postulat – napad je najbolja odbrana. Važio je u drugom kolu kvalifikacija protiv slabašnih Velšana, u periodu takmičenja kada je svaki meč bio “biti ili ne biti”, ostao je na snazi i u smiraju jeseni, kada je ceh platila Astana.

Zato je Partizan pod Miloševićem gotovo neuporediv sa pređašnjima, iako je tim uklapan retroaktivno, u hodu, a mnogi od igrača nisu čak prošli ni letnje pripreme.

Ipak, crno-beli nisu promašili ni sa jednim nosiocem igre, jer su Takuma Asano, Umar Sadik, Bibras Natho i Lazar Marković doneli neophodni kvalitet i, uz starosedeoce koje je struka “digla iz pepela” - Tošića, Sumu, Ostojića, Uroševića... te mlađe naraštaje Strahinju i Lazara Pavlovića, Filipa Stevanovića, pomogli klubu iz Humske da se na velika vrata vrati na mapu Evrope.

Čini se da je nedostajalo samo malo sreće, pa i mudrosti u nekim mečevima, pre svega sa AZ Alkmarom, da utisak i krajnji cilj budu upotpunjeni, ali Partizan je, posle dve godine tavorenja, tim u stvaranju, sa velikim ambicijama i očito na pravom putu. A sreća je promenljiva kategorija i ispratiće hrabre kada bude najpotrebnije...

Pogledajte golove sa utakmice Partizan - Astana:

(Z. Ivković)