Srpsko-hrvatski gubitnički mentalitet: Zvezda, Partizan i Dinamo ispali iz Evrope na identičan način

"Srbi i Hrvati su isti komad kravlje balege koji je točak zaprežnih kola istorije slučajno prerezao na pola!", ovako je govorio veliki hrvatski pisac Miroslav Krleža misleći o naravi, karakteru, prirodi i mentalitetu dva komšijska naroda, bliska po mnogo čemu.

Mislio je, jasno, na daleko širu sliku mentalnog sklopa Srba i Hrvata, dva naroda sa bogatom fudbalskom tradicijom, čije su slabosti isplivale upravo u kriznim trenucima minulih važnih evropskih utakmica.

Ovogodišnja Liga šampiona i Liga Evrope jasno su pokazale koliko su ekipe sa prostora Balkana ranjive u trenucima kada se lomi rezultat, kada treba "stati na loptu", odupreti se pritisku, pokazati snagu pobednika, biti stabilan pod najjačim udarima protivnika.

Pogodilo se ove sezone da i Zvezda i Partizan, kao i Dinamo iz Zagreba budu eliminisali golovima koji su stizali u samoj završnici ključnih utakmica.

Slučajnost? Ne bismo rekli...

Psihologija definitivno nije na "našoj strani"

Sem toga sto finansijski daleko prednjače nad klubovima sa ovih prostora, ekipe van područja Balkana na svojoj strani imaju i važan faktor mentalne stabilnosti, koji je vrlo često presudan da se poraz pretvori u pobedu, slomi rival u završnici utakmice, u produzetku. Da se, jednostavno rečeno, održi povoljan rezultat u momentima najveće neizvesnosti.

Klubovi iz Srbije i Hrvatske, i to oni najveći koji bi trebalo da su prevazišli ove slabosti, baš su na tom ispitu "pali" u duelima protiv timova koji su, utisak je, u trenucima kada je bilo najvažnije pokazati voljni momenat, napravili presudnu razliku.

Dinamo, Zvezda i Partizan su imali preslikane eliminacije, primali su golove pred kraj najvažnijih utakmica i ostali bez "proleća" u Evropi, dodatnih miliona, slave, i novih prilika da potvrde da im je mesto među najboljima.

Zvezdin atinski košmar, Dinamov horor i Partizanova haška kazna

Zvezdu je prolaska u dalju fazu Lige Evrope skupo koštala "ruka" Žandera Santane u 87. minutu meča u Pireju. Olimpijakos je dao gol iz penala, prošao dalje, a beogradske crveno-bele vratio u surovu realnost "Linglonga".

Bio je ovo još jedan u nizu bolnih golova koji je Zvezda primila pred kraj utakmice (Bordo, Strazbur, Bajern), a iako je Brazilac ovog puta bio tragičar prevladao je srpski gubitnički mentalitet kompletne ekipe koja je u "Borjanovom kilu" čekala egzekuciju.

Partizan se isto tako proveo u Hagu.

U presudnom meču za prolaz, posle vođstva 2:0, pa 2:1, crno-beli su primili gol u 92. minutu i ostali bez toliko željenog plasmana u nokaut fazu Lige Evrope. Na isti način kao i Zvezda! Po istom scenariju. Duboko povlačenje, prepuštanje inicijative rivalu, potpuna inferiornost, nedostatak ideje, ali i snage, bili su kobni po crno-bele.

Partizanova "tragedija" je utom gora jer je izrežirana sa igračem više.

Dinamo je matematicki bio "u igri" pre utakmice poslednjeg kola sa Sitijem, ali je šansa "desetljeća" ispuštena protiv Šahtjora takođe u Zagrebu. Bila je to jedna od onih utakmica koja se desi jednom u deset godina: "rolerkoster" na terenu, goleada i šokantni golovi u nadoknadi po "srpskom" scenariju.

"Modri" su imali sve u rukama, golovima u 83. i 89. minutu vodili 3:1, a onda platili ceh bojažljivoj igri pod naletom Ukrajinaca. Zvuči poznato?

U retko viđenoj triler završnici, Šahtjoru su egal doneli Žunior Moraeš u 93. i Mateus Martins u 98. minutu, za muk na "Maksimiru" koji je dotad "gledao" ka osmini finala Lige šampiona, a od februara će jedino HNL.

(M. B.)