Pozorište na Marakani: Zašto su fudbaleri Zvezde ''skinuli gaće'' protiv Bajerna već u tunelu?

Samo dan pre istorijskog debakla od Bajerna (0:6), na zvaničnoj konreferenciji za medije, trener Crvene zvezde Vladan Milojević je lepo rekao: ''Ovo nije pozorište da mi sami igramo predstavu, igramo onoliko koliko nam protivnik dozvoli!''

Nažalost po crveno-bele, meč 5. kola Lige šampiona između pomenutih rivala ličio je upravo na pozorište! Samo što su Nemci bili ti koji su vodili glavnu reč i koji su do savršenstva izveli dramu koja se dogodila Zvezdi.

Nasuprot sebe imali su loše glumce i još gori scenario za koji se, ni jutro posle, ne zna ko ga je pisao. Prva pomisao je da je trener taj koji je kreirao sve, ali se čini da su ovoga puta igrači bili ti koji bi trebalo da se pogledaju u oči i priznaju da su još u tunelu ''skinuli gaće'' pred renomiranim protivnikom.

- Nije mi jasan taj strah još od prvog minuta. Radili smo to da izbegnemo u analizi meča. Taj strah mi mnogo smeta. Ne znam zašto je to tako. Treba da sednemo i razgovaramo zašto je to tako - rekao je vidno utučeni Milojević na konferenciji za novinare.

Dolazili su na Marakanu i veći i kvalitetniji timovi, ali niko ovako nije ponizio Zvezdu kao šampion Nemačke. I tu ne mislimo samo na rezultat koji je došao kao plod očajnog stanja crveno-belih. Namerno nismo rekli ''očajne igre'', jer Zvezda nije ni imala igru. Ni u jednom trenutku.

I to je ono što boli većinu navijača najtrofejnijeg srpskog kluba, taj odnos koji su igrači imali tokom svih 90 minuta. Odnos koji, kako kažu starije kolege novinari, nisu zapamtili otkako dolaze na stadion. A neki dolaze i preko 40 godina...

Zvezda nijednog trenutka nije uspevala da sastavi više od tri ili četiri pasa. Vezni igrači su se naprosto sakrivali da lopta ne bi bila kod njih, čak se i kapiten Marko Marin našao u toj situaciji. Činilo se u jednom trenutku, gledajuću sa tribina najvećeg srpskog stadiona, da su Zvezdini igrači čak davali loptu Bajernu samo da ne bude kod njih.

Sam podatak da je Ričmond Boači bio drugi igrač domaćeg tima sa najviše pasova (23) jasno govori kako su se ostali ponašali. Marko Gobeljić je imao jedan više, a Marko Marin samo 21.

Kada smo već kod Boaćija, iako nije imao nijednu priliku, bio je praktično jedini igrač koji se nudio da uzme loptu. Često je i do centra znao da dođe po nju, dobro se zagradi i odloži na stranu. Ali džabe kada ga niko od saigrača nije pratio.

Možda je rezultat na poluvremenu bio zadovoljavajući za crveno-bele (samo 1:0 za Bajern), ali pogled na statistiku ledio je krv i žilama svih onih koji vole Zvezdu. Posed lopte: 68:32 za Bajern, korneri 12:1 za Bajern, šutevi ka golu 14:0 za Bajern.

Ta statistika se nije nešto više promenila ni u nastavku, ali rezultat jeste i te kako. Bajern je dao pet golova, a imao je čak 16 udaraca u okvir gola. Zvezda samo jedan, i to u 90. minutu sa nekih 20 i kusur metara.

Da u Zvezdinoj igri nema te želje i borbenosti o kojoj je Milojević govorio vidi se i po broju faulova koje su njegovi igrači napravili. Pa, zar je moguće da su samo osam puta faulirali goste?

Neka je protivnik taktički savršeniji, neka je čak i brži, ali sa nekoliko faulova, žargosni rečeno ''u kost'', igrači Zvezde su morali jasno da stave do znanja da će se boriti svim sredstvima. Na kraju - samo jedan žuti karton i jedan faul manje napravljen od Nemaca (8:9).

Možda se upravo u utorak veče videlo koliko Zvezdi nedostaje Branko Jovičić uz kog i Dušan Jovančić pruža mnogo bolje partije. Ovako, Hoze Kanjas je promašena investicija i igrač koji više šteti nego donosi klubu. Jednostavno - čovek bez energije! I nije jedini, ali to je već druga tema.

- Dosta igrača je pre dve godine ovde bilo koji su igrali srcem, koji nisu igrali za pare i ne znam ja šta. Kad igraš srcem onda mnogo više daš, veću želju imaš i više doprinosiš. Ima dosta igrača koji ne znaju šta je Crvena zvezda, ali sve je to fudbal - izjavio je Milan Borjan posle meča i tako indirektno skrenuo pažnju na srž problema.

A srž problema leži i u tome što Zvezda u svom sastavu trenutno nema (ili ima manji broj) igrača koji u sebi imaju DNK kluba. Ta emocija se nekako izgubila i sve je postalo surovi profesionalizam. Možda to u Evropi i ''pije vodu'', ali ovde na Balkanu, pogotovo u Srbiji, emocija je nešto što vredi više od svega. Nešto što često nosi klub.

Čak su i igrači i trener Bajerna, dan pre utakmice, pričali o emociji koju Marakana ima. Iskreno - ona nije viđena u utorak veče. Ni kod igrača, ali ni kod navijača. naravno, ne računajući severnu tribinu koja je grmela i na 0:5.

Ali njihovi povici u 70 i nekom minutu da navijači sa Istoka, Zapada i Juga ne izlaze sa stadiona jasno govore da je ostatak Marakane podbacio u navijanju. I u tom smislu je bilo pozorište. Morale se ostale tri strane malo više da podrže severnu tribinu, pogotovo što su Bajernovi navijači grmeli u kavezu svih 90 minuta, uz bakljadu na početku drugog dela.

Vladan Milojević je u pravu - nešto mora da se menja! To je jasno stavio do znanja na konferenciji posle meča.

- Da li je to zbog igrača, mene ili... - ostao je nedorečen Milojević, pa dodao: -  Ja ne vidim svrhu da se plašimo bilo čega. Hrabrost ne treba da bude u izjavama. Ovaj poraz ću preboleti na svoj način. A u narednim danima ćemo videti šta je uzročnik. Nešto mora da se promeni u svakom slučaju.

Zvezdi definitivno pod hitno treba neki vitamin da popravi ovu anemičnu boju koju trenutno nosi. Da klasična drama ne preraste u tragediju! Vremena je malo, za Olimpijakos je potreban ''restart'' kao i onaj na kraju polusezone.

Ko zna, možda je u ovom timu došlo i do nekog zasićenja. A nema ništa gore kada ti je svejedno i kada si na mestu gde potajno ne želiš da budeš. Mada, neki i ne zaslužuju da budu na najvećem srpskom stadionu.

(Mario Marić)