Skrivene poruke Tadića i Tumbakovića jasno govore šta je Srbiji sada potrebno više nego ikad

Mnogi utakmicu fudbalske reprezentacije Srbije protiv Ukrajine (nedelja15.00, Nova S) smatraju za jednu od onih nebitnih, iako Orlovi i dalje imaju šansu da se plasiraju na Evropsko prvenstvo!

Mnogi već danima unazad na društvenim mrežama pominju kako Orlove ne bi gledali ''ni da im plate'', mada je činjenica da je izabranicima Ljubiše Tumbakovića podrška sa tribina potrebinija nego ikad.

Preporučujemo

Jeste da od Srbije ne zavisi ništa, da je potrebno da Luksemburg iznenadi Portugaliju i otkine barem bod. Ali isto tako nije nemoguće i svi oni koji u nedelju budu na stadionu ''Rajko Mitić'' mogu da budu i svedoci istorije - prvog plasmana na EP pod imenom Srbija!

Opet - ponavljamo da su šanse minimalne! Takođe, nije ta minimalna šansa razlog da srpski narod dođe na stadion i gleda svoju reprezentaciju. Pa čak i onda kada joj ne ide. Mada Orlovi u poslednje vreme vezuju pobede.

- Ja se nadam da će ovde, kada rezultati krenu, i više navijača dolaziti na stadion i bodriti tim. Dolazili su oni kada je trebalo. Setite se Velsa. Opet, mi nemamo grupu navijača kao što imaju klubovi. Mada ste protiv Portugala u pojedinim situacijama videli da se i navijači dignu kada napadamo. Mi taj narod moramo da ubedimo da dođu i da nas podrže - rekao je nedavno, u intervjuu za Telegraf, sportski direktor FSS Vladimir Matijašević.

I činjenica je da navijači Srbije vole da dođu na stadion kada Orlovima ide. Ili kada je u pitanju neki renomirani protivnik. Ukrajina po imenu možda ne spada u tu grupu ali po igri i rezultatima svakako jeste. Uostalom, idu na EP.

Tamo može i Srbija! Možda u nedelju ne, ali u martu 2020. godine ima ''popravni.'' Ima taj plej-of Lige nacija i najpre meč protiv Norveške u gostima.

Foto: MN Press

Mnogo lakše je otići tamo sa spoznajom da iza sebe imaš podršku navijača i da ti isti navijači nisu okrenuli leđa Orlovima. Pogotovo što bi eventualno finale moglo da se igra u Beogradu.

Jednostavno - Srbiji treba ona atmosfera koja je bila protiv Bosne i Hercegovine 2005. godine, ona atmosfera koja je bila protiv Rumunije 2009. godine, protiv Velsa i Gruzije u prethodnim kvalifikacijama, da ne pominjemo protiv Hrvatske...

Vidi se i kod igrača žal što tribine nisu pune, često to znaju da apostrofiraju i u neformalnim razgovorima, ali i na onim zvaničnim.

Vide se i te ''skrivene'' poruke Dušana Tadića i Ljubiše Tumbakovića koji ističu da ''drugu reprezentaciju nemamo'' i da je podrška neophodna.

Foto: MN Press

- Tamo smo dočekani kao veliki neprijatelji i sigurno da im je to pomoglo da dođu do dobrog rezultata, nadamo se da će i Srbija imati veliku podršku - rekao je Tadić.

- Ovo je nacionalni projekat, reprezentacija svih nas. Ovde moramo da budemo svi zajedno, da ostanemo kompaktni. Ne bežim od kritike, ali bilo bi lepo da osetimo bar malo podrške. Uostalom pobedili smo četiri utakmice, a tek dva meseca smo zajedno. Ne vidim da neko ima čarobni štapić i da može da uradi bolje. Vreme je prirodni faktor i strpljenje - rekao je Tumbaković.

Uostalom, i kapiten Aleksandar Kolarov je nedavno rekao - Ma kakva da je, to je naša reprezentacija! Možda je vreme da se toj reprezentaciji pruži podrška sada kada je njima najpotrebnije.

(M. M.)