Kako je Totenhem odao počast Bunji: Mile Aćimović sa dvojicom saigrača otkrio kakva je ljudina bio!
Totenhem je na lep način odao počast Goranu Bunjevčeviću pred prvi meč u Londonu - ceo stadion je pozdravio njegovu suprugu i ćerku, nekadašnji saigrač i prijatelj Daren Anderton održao je govor, a klub je usput i dve strane posvetio Bunji u zvaničnom programu utakmice.
U programu je Bunjevčević opisan kao prefinjeni i dopadljivi defanzivac, popularan u oba kluba, dečak koga je rat oterao iz Splita. Sreću je našao u Crvenoj zvezdi, internacionalni skok u Totenhemu, a klupski novinari podsećaju da je "Goranova svestranost" bila jedna od ključnih stvari za ekipu u sezoni 2002-03, u kojoj je odigrao 37 mečeva.
Klub se tu nije zadržao, kontaktirao je Ledlija Kinga, Milenka Aćimovića i Stivena Kelija, koji su biranim rečima odali počast Bunji.
Ledli King
- Goran je bio defanzivac koji ume sa loptom, sjajne leve noge, miran na lopti. Valja reći da je bio drugačiji tip defanzivaca od onih koji su se tada koristili u Premijer ligi. glen Hodl ga je doveo i odmah se moglo videti šta je uočio, tehnički nadarenog momka dobrog na lopti, koji je znao dobro da probere pas. Mlađi igrači su bili puni hvale za Gorana, kada je igrao sezonu za rezerve. Morate biti dobar karakter, a kada ste mladi, ne treba vam iskusni igrač sa pogrešnim pristupom, ljut i besan lik koji ne želi da bude sa vama. Goran je pomogao mlađim igračima ne samo da igraju dobro, već i da se ponašaju u pravom maniru. Nije mi zato ni bilo iznenađenje što se posvetio menadžmentu i roli sportskog direktora. Imao je bogato iskustvo na terenu i van njega, igrao je u različitim zemljama i pre svega, bio je pravi profesionalac i džentlmen.
Milenko Aćimović
- Goran mi je bio blizak prijatelj, i danas mi je teško da se pomirim sa njegovim odlaskom. Bio je veliki igrač i još veći čovek, sjajan prijatelj i neverovatan otac. Uvek se smejao, uvek je bio prijatan prema ljudima kojima se obraćao. Igrali smo zajedno u Zvezdi i Totenhemu, kada smo se penzionisali, on je živeo u Beogradu, ja u Ljubljani. Ipak, uvek smo nalazili vreme da se nađemo, razgovaramo o karijerama i životu. U kontaktu smo bili svakog dana, otkad je otišao iz Zvezde u London. Pričao mi je o Premijer ligi, klubu, životu u gradu. Bilo mi je posebno da pratim njegove stope kada sam otišao iz istočne Evrope, i to u jednu od najboljih liga sveta. Otišao sam i na sahranu i svako sećanje na njegovu smrt me deprimira.
Stiven Keli:
- Igrao sam sa Goranom u prvom timu nekoliko puta, a više u rezervama kada smo osvojili ligu 2006. Bio je ekstremno profesionalan, uvek je pazio na sebe i gledao da bude pravi uzor mlađima. Nekad iskusni dođu među rezerve i nisu baš najbolji uzor, ali je Goran uvek trenirao besprekorno. Tokom karijere, kad god bih otišao među rezerve, ili se vraćao iz povrede, hteo sam da budem uzor mlađima kao što je bio Goran. Bio je tih momak, uvek je delovao srećno, ne zaboravimo i da je bio sjajan igrač. Ne mislim da smo videli najbolje od njega u Sparsima, ali s vremena na vreme je bilo jasno da ima kvalitet dostojan Premijer lige.
(Telegraf.rs)
Video: Taksista udario pešaka na protestu na Slaviji
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.