Pune oči, prazno srce: Partizan se isprsio pred Englezima, ali im je španski sudija bio 12. igrač!

Pune oči, prazno srce... Tako bi otprilike u jednoj rečenici mogao da se opiše poraz Partizana u meču sa Mančester junajtedom, u kome je tim iz Humske 70 minuta bio bolji protivnik na terenu, stvarao i promašivao prilike, a engleski velikan iz jednog šuta – jedanaesterca, zahvaljujući jednom čoveku, sporednom glumcu zalutalom u glavnoj ulozi – sudiji Havijeru Estradi, odneo sva tri boda iz Beograda. Nezasluženo...

I nema tu nikakve slučajnosti, loše procene ili postavljanja, radi se jednostavno o sistemu, društvenom poretku u kome “veća riba jede manju”, čak i kada nije u stanju da se izbori sa plenom. Prepotentni španski sudija je uspeo da upropasti trud fudbalera Partizana i jedno lepo veče u Humskoj, u kome je, po sopstvenom priznanju, uživao čak i trener Mančester junejteda Ole Gunar Solskjer, iako je njegov tim grcao u problemima na terenu.

POČETAK U GRČU, A ONDA EKSPLOZIJA

Izuzev rezultata i 12. igrača Junajteda – Estrade, u Partizanu mogu da budu ponosni na svim nivoima. Od načina na koji je pripremljena utakmica, gde se očito radilo sa navijačima kako bi se izbegao i najmanji incident, s obzirom na činjenicu da je sa druge strane bio tim iz Engleske i da bi verovatno još neki Estrada u UEFA jedva dočekao da kazni propust, do glavnih aktera koji “proizvode” na terenu i koji su i u porazu zaslužili ovacije sa tribina.

Ako izuzmemo konstantan problem u završnici, koji se jednako ispoljava i u domaćem prvenstvu i u evropskim iskušenjima, Partizan je protiv velikog Junajdeta imao sve preduslove za (makar) remi.

Dobru igru i kontrolu nad utakmicom punih 70 minuta, hrabrost da napadne jačeg od sebe, nekoliko propuštenih prilika i osnova za bar jedan jedanaesterac (ne ako pitate Španca Estradu i pojedine arbitre iz Superlige, već one koji se zaista ozbiljno bave sudijskim poslom).

Samo u prvih 20-tak minuta crno-beli su bili pomalo u grču, opterećeni valjda činjenicom da je sa druge strane terena možda i najveći klub na svetu, ali su i tada bili čvrsti u pozicionoj igri, duelima, agresivni u borbi za svaku loptu.

Kada je respekt nestao, Partizan se ekspresno adaptirao na brzinu Junajteda i pomerio poslednju liniju tima gotovo do sredine terena, svesno rizikujući kontranapade rivala. Ipak, tim Sava Miloševića je bio izuzetno koncentrisan na polovini gostiju, u toj meri da i kada bi se desilo da izgubi posed, uspevao je agresivnim skupljanjem na nosioca lopte ili da je vrati u ekspresnom roku ili da prekršajem osujeti problem.

Jedanaesterac za “crvene đaviole”, koji je bez dileme postojao, donekle je bacio senku na sav trud tokom prvog dela meča, ali je, čini se, još više motivisao domaćina da u nastavku pruži partiju u rangu mečeva sa Malatijomspor ili Astanom, nedavno u gostima.

DOMINACIJA U DRUGOM DELU, DECA NA TERENU

Gotovo celo drugo poluvreme se igralo na polovini Mančester junajteda, čiji fudbaleri, iako očigledno fizički snažniji, nisu dobili nijedan duel, niti uspevali da iznesu loptu iz opasne zone pred svojim golom.

Partizan je “mleo” zbunjene goste, stvarao i promašivao prilike, imao i “kočničara” u liku pomenutog Estrade, koji u dve situacije “nije video” nijedan jedanaesterac, iako je bar jedan sigurno postojao (“napucana” lopta se novim po pravilima sudi kao igranje rukom, a u drugoj situaciji je kontakt igrača rukom bio jasan).

Faktor sreće, kada već zakaže umešnost u postizanju golova, ipak nije bio saveznik crno-belih, koji bi u zimskom prelaznom roku trebalo da potraže golgetera. Nekoga ko će materijalizovati sav napadači potencijal postojeće ekipe. Jer, suština fudbala su golovi, a Partizan se već nekoliko puta našao u situaciji da žali za propuštenim prilikama i usled toga pati zbog rezultata.

Na kraju svako treba istaći i činjenicu da je tim iz Humske okončao meč sa tri mlada fudbalera iz svoje Omladinske škole. “Novi Vidić”, kako su Englezi posle sinoćnje utakmice nazvali Strahinju Pavlovića, bio je na terenu od prvog minuta, a u drugom delu Savo Milošević je hrabro na teren poslao još dva golobrada momka – Lazara Pavlovića i Filipa Stevanovića. I bili su sjajni, neustrašivi, jer šta znaju deca šta je Mančester junajted...

(Z. Ivković)