Geneza Partizanovih muka: Ne može se na trofeje sa jednim napadačem i kratkom klupom!

Igra nije problem, jer Partizan, i kada mu nije dan, u ovom trenutku igra najlepši fudbal u Srbiji; statistika crno-belih na svim dosadašnjim mečevima u Superligi takođe navodi na tu “vodenicu”, čak i u duelu sa večitim rivalom koji je verovatno jedini pravi pandan u našem fudbalu.

Problem je realizacija, delimično sublimirana u konstataciji da Umar Sadik naprosto nije gol igrač, kao i izbor rešenja sa klupe, koja stručnom štabu crno-belih skraćuju prostor za manevar kada Nigerijcu nije dan, a dešava se počesto...

Poraz Partizana u Lučanima ne može da se svali samo na leđa Sadika, ali je činjenica da njegova radna etika na terenu dosta premašuje golgeterski učinak. Suprotno, recimo, prošlogodišnjem napadaču - Rikardu Gomešu koji je možda više mislio na sebe i statistiku, ali je u slabijoj ekipi iskazivao daleko veći osećaj za gol i sposobnost da reši situacije kada se nađe “oči u oči” sa čuvarima mreže.

Jer kako drugačije demistifikovati utakmicu u kojoj poraženi tim ima posed lopte 73 posto, ostvari 20 udaraca ka golu pobednika, od toga devet u okvir gola i bar tri ili četiri situacije u kojima prvi napadač treba da reši enigmu “jedan na jedan” na golmanom – bez uspeha?!

I to nije prvi put, Partizan je po istom scenariju gubio bodove i protiv TSC i sa Voždovcem u prošlom kolu promašivajući nemoguće, a da je nasuprot tome rival stizao do gola i uspeha iz jednog ili dva udarca za 90 minuta.

DOPUNSKA SELEKCIJA NA ZIMU

Sadik i Stevanović Foto: MN Press

Trener Savo Milošević je posle poraza u Lučanima, i to iz jednog jedinog šuta Mladosti, konstatovao da je sve to normalno, jer nema dovoljno dugačku klupu da u kriznom trenutku, kada je potrebna lucidnost pred golom, reši stresnu situaciju.

Čini se da je mislio i na rotaciju kompletnog tima, ali i na širi izbor u napadačkoj liniji, jer je frustriranog Sadika na kraju utakmice zamenio Đorđem Ivanovićem, koji, pak, nije klasičan napadač.

U bliskoj prošlosti Milošević je slične situacije pokušavao da reši pomeranjem Takume Asana bliže golu rivala (protiv Zvezde, Voždovca), ali i Japanac još uvek traži sebe u Humskoj, pa i Lazara Markovića, kome golgeterske serije takođe nisu svojstvene, krase ga neke druge karakteristike. Sa druge strane, mladi Petar Gigić je još “zelen” da ponese taj teret...

Lazar Marković Foto: MN Press

Dakle, Partizanu je na zimu potrebna dopunska selekcija, pre svega u napadu gde bi uz Umara Sadika, koji svakako poseduje određeni kvalitet, stigao još jedan napadač kome je uža specijalnost postizanje golova. Ali i u odbrani, kako bi određeni broj igrača mogao da odmori kada je neophodno, a da se na terenu njihov izostanak ne oseti.

Priprema utakmica sa Voždovcem i Mladošću, kao i pristup struke i tima na njima? To je već neke druge teme kojima bi ozbiljno morali da se pozabave i stručni štab i fudbaleri crno-belih, ako već znaju kakve okolnosti vladaju u srpskom fudbalu...

(Z. Ivković)